Ideja je da Beograd postane respektabilna prestonica koja može da ponudi jedinstven doživljaj - da vozači koji iz srednje Evrope idu ka jugu, ne prolaze kroz Beograd u polusnu

      Siniša Nikolić (39), direktor Direkcije za građevinsko zemljište, bio je šef kabineta Zorana Đinđića kao predsednika Demokratske stranke i predsednika Skupštine Beograda. Na čelo Direkcije je došao i kao advokat s iskustvom u poslovanju s nekretninama.
       - Zasluga što je odmah shvatio značaj Direkcije za građevinsko zemljište pripada Zoranu Đinđiću koji je, kao praktičan čovek, odmah uvideo da je to mesto od centralnog značaja za razvoj grada. Ali, bar koliko i novac, potrebna je i volja da bi se nešto pokrenulo sa mrtve tačke. Neke stvari nisu ni tako skupe. Nije teško urediti dečje igralište, a dirljivo je kada vidite koliko to deci znači, kaže Siniša Nikolić.
      
       Ovo je možda jedan od najambicioznijih razvojnih planova Beograda. Odakle novac?
       - Osnovni izvor Direkcije za građevinsko zemljište je, naravno, prodaja prava na korišćenje zemljišta. Za prošlu, 2002. godinu, Skupština nam je dala zadatak da naplatimo tri milijarde dinara ali mi smo zaradili oko četiri milijarde. Za ovu godinu plan je da naša zarada bude pet i po milijardi.
       Veliko je interesovanje stranih investitora za Beograd, koji očigledno smatraju da smo poslovno interesantni. Prošle godine smo od stranih investicija zaradili 40 miliona evra i stranci su već kupili pravo korišćenja 250 000 kvadrata. Računa se da svakih 100 kvadratnih metara znači novo radno mesto, plus porez na promet kao sekundarna korist.
       Ja i inače mislim da je građevinarstvo privredna grana kojom možemo najbrže da revitalizujemo Srbiju zato što ona generiše sve drugo - transport, proizvodnju materijala, zapošljavanje radne snage itd.
       Procena je da će u Beogradu biti potrebno 100 000 stanova do 2020. godine. Znači, 5 000 stanova godišnje. Postoji i hronični nedostatak poslovnog prostora. Firme koje dolaze u Beograd, sada su prinuđene da iznajmljuju kuće na Senjaku i po Dedinju umesto da, kao što je uobičajeno, budu smeštene u poslovnom prostoru u centru grada.
       U ovom času u Beogradu u raznim fazama izgradnje je oko milion kvadratnih metara što poslovnog, što stambenog prostora. To se u Pragu dogodilo tek u četvrtoj godini tranzicije. To nam daje nadu da možemo da postanemo grad broj 1 u ovom delu Evrope.
      
       Za građane, najočigledniji rezultati kada je o stranim ulaganjima reč, jesu hipermarketi “Vero” i “Merkator”. Te velike samoposluge za sada izgledaju kao dobar posao, ne samo u smislu njihove zarade, nego se pokazalo da je za njima postojala i potreba?
       - Prvi hipermarket su napravili Grci koji su bili najhrabriji i došli odmah posle 5. oktobra. Hrabri su bili i Slovenci.
       Beogradu trenutno nedostaje još 3-5 supermarketa. Bio sam u Zagrebu i Ljubljani i video da Ljubljana sa 300 000 stanovnika ima 12 supermarketa. Zagreb, skoro dvaput manji od Beograda, ima 7-8.
       U ovom času je već plaćeno zemljište na autoputu blizu odvajanja za Novi Sad, gde će supermarket graditi francuska firma “Kora”, tačnije njihov zastupnik “Delta”. Naša ideja je da se na svakom izlazu iz grada napravi po jedan takav hipermarket kako ljudi za te veće kupovine ne bi morali da idu s jednog kraja grada na drugi. Za to je već odvojen prostor kraj Mokrog Luga, Ibarske magistrale i blizu Pančevačkog mosta.
      
       Kako se odvija izgradnja hale “Limes”? Za dve godine tamo treba da bude prvenstvo Evrope u košarci čiji predsednik Organizacionog odbora je bio pokojni premijer Zoran Đinđić.
       - To je posao koji ova Direkcija radi zajedno sa Skupštinom grada. U fazi smo odbira izvođača za završetak fasade, postavljanje izolacije i izgradnje podova, a podovi su posebno delikatni jer je reč o multifunkcionalnoj sali koja je predviđena za raznovrsne sadržaje, za razne sportove i za druge masovne manifestacije. Takve hale su retkost u Evropi. Direkcija gradi petlju koja će omogućiti da se hala prazni i puni za 20-30 minuta. Sve će biti završeno na vreme.
      
       Već se dugo govori o novim hotelima. Hoće li na kraju Beograd dobiti još koji hotel iz nekog od poznatijih hotelskih lanaca?
       - Beogradu trenutno nedostaje bar jedan hotel sa pet zvezdica u starom gradskom jezgru. Upravo je ovih dana firma “Unioninženjering” oglasila da traži stranog partnera za izgradnju objekta sa tom svrhom na lokaciji “okretnica trolejbusa u Rajićevoj”, dakle kod Gradske biblioteke.
       Postoji još nekoliko mesta koji bi bili veoma pogodni za izgradnju hotela: to su “Mitićeva rupa” na Slaviji i privremeni parking na Slaviji, koji bi mogli biti ponuđeni i kao jedna lokacija ukoliko bi se regulisali imovinski odnosi. Pokušavamo da nađemo i jednu lokaciju blizu Hrama Svetog Save pošto predviđamo da bi to u budućnosti moglo postati mesto hodočašća koje bi, pri tom, privlačilo i mnoge turiste.
       Za već postojeće hotele “Jugoslavija” i “Metropol” pokazalo se interesovanje najpoznatijih svetskih lanaca “Šeraton”, “Hilton” i “Kempinski”.
      
       Direkcija je pripremila jedan korpus projekata koje je nazvala “Beograd - urbana atrakcija” i to uglavnom nisu sadržaji koji bi sebe mogli da brzo isplate. Šta je ideja ovih planova?
       - Ideja je da Beograd postane respektabilna prestonica koja može da ponudi jedinstven doživljaj - da vozači koji iz srednje Evrope idu ka jugu, ne prolaze kroz Beograd u polusnu.
       Neverovatno je da grad koji se nalazi na dve tako velike reke nema nikakvu interakciju sa tim rekama. Smislili smo plan za izgradnju žičare od Košutnjaka do Novog Beograda koja bi prelazila preko reke. Takve žičare su retke, a ova bi imala i saobraćajni značaj - omogućavala bi građanima Novog Beograda i Zemuna da dođu do Ade bez prelaženja “Gazele” i bez korišćenja čamaca. To može i da se isplati.
       Zatim, Pionirski grad. To je danas zaboravljen prostor, a toliko je inspirativan da razmišljamo da napravimo poziv - da nam ljudi daju ideje o njegovom uređenju. Ubeđen sam da može postatie regionalno interesantan. Može da se naprave etnocentar, sportski kampovi, otvorene scene, diskoteke, klizalište već ima, za sve ima mesta, ogroman je prostor. To su inače Nemci izgradili 1941. godine za neki njihov štab.
       Znam da iz ekoloških razloga postoje otpori da se prave bilo kakvi zahvati u rejonu Velikog ratnog ostrva. Mislim da je nenormalno da Veliko ratno ostrvo ostane nedirnuto. Ne kažem da treba tamo da se prave soliteri, ali zašto ne neka botanička bašta, park, neki restorančić pored plaže? To je u fazi javne rasprave.
      
       Predviđena je izgradnja tri igrališta za golf. Da li interesovanje za taj sport opravdava tako ambiciozan plan?
       - I ja sam se iznenadio koliko se stranci zanimaju za golf-terene. Oni su specifični - zahtevaju veliki prostor koji nije predviđen za građevinsku izgradnju. Pronašli smo tri takve lokacije, što ne znači da će sve tri biti iskorišćene. Mada bih ja voleo, bolje da budu golf-tereni nego neka šikara.
      
       Uobičajeno je mišljenje da saobraćaj predstavlja najveću nevolju Beograda. Kakvi su planovi za rešenje tog problema?
       - S tim u vezi su dva najvrednija i ujedno najkontroverznija projekta - metro i most nad Savom kod Ade Ciganlije. U oba slučaja će se Direkcija truditi da izabere najbolje rešenje, pa smo za to i raspisali konkurs. Ipak, čini nam se da je most realnije rešenje, koje manje košta i lakši je za održavanje, a s obzirom na to da bi “usta” eventualnog tunela (kao alternative mostu) bila na samoj Adi, bolje je rešenje čak i u ekološkom smislu. Most bi prelazio preko nizvodnog špica, dakle, izbegavao bi najfrekventniji njen deo.
       Što se tiče metroa, nametnuta nam je tema “teški ili laki metro”, što mislim da je lažna dilema. Hoću da kažem da se zna: metro je naša nasušna potreba, a jedina razlika između lakog i teškog je u pola metra širine vagona. “Teški” ima veći kapacitet i opravdan je u gradovima od po nekoliko miliona stanovnika, a Beograd, ipak, nije tako veliki. Potrošene su velike pare da se izgradi metro-stanica kod Vuka, a ispostavilo se da daleko prevazilazi potrebe - bolje da je deo tih para iskorišćen da se napravi bar još jedan kilometar tunela.
       Ideja je da jedna linija metroa krene od Ustaničke ulice sredinom Bulevara sve do Vukovog spomenika gde bi silazio pod zemlju i išao pod zemljom sve do Kalemegdana. Tu bi izlazio na površinu, prelazio Savu preko mosta i nastavio preko Novog Beograda po zemlji. Tamo gde bi se ukrštao sa drugim saobraćajnicama napravili bi se nadvožnjaci. Ovaj princip podrazumeva da metro ide po zemlji svuda tamo gde nikome ne smeta.
      
       Direkcija za građevinsko zemljište se pokazala kao glavni generator privrednog razvoja i strateškog planiranja u gradu. Kako se to dogodilo, s obzirom na to da je reč o ustanovi koja u ranije doba nije bila tako široko poznata niti je imala tako važno mesto?
       - Mi smo kao Direkcija spremni da pomognemo da se u Beogradu popravi i nešto od onog što nije naša neposredna nadležnost i od čega Direkcija i Skupština grada ne bi imale neposrednu finansijsku korist. Spremni smo da Vojsci SCG pomognemo da reši pitanje srušenih zgrada koje su ostale posle NATO-bombardovanja i to na način koji bi bio najkorisniji za samu vojsku.
       Isto to važi i za druge slične lokacije, na primer zgradu bivšeg Saveznog MUP-a, koja je na savršenom mestu, sa pogledom na reke, pored samog autoputa...
       Osim novca, važno je da se oseti i da postoji mogućnost da se nešto promeni. Da postoji vizija i da se stvori nova energija.
      

Kupovni potencijal Strani investitori očigledno procenjuju da je Beograd u regionalnim razmerama perspektivno mesto. Prilikom zamene strane valute u evre, promenjeno je nekih osam milijardi evra što je znak da smo tržište koje ima kupovni potencijal. A osim toga, mentalitet naših ljudi i odnos prema potrošnji sličniji je onom koji imaju ljudi na Zapadu. To objašnjava toliko interesovanje za inostrane investicije u Beogradu.