Kada RTS postane javni servis, svi zaposleni biće otpušteni, gledaoci će morati da plaćaju pretplatu ali će imati uticaja na to kako će program izgledati

      U svojoj dosadašnjoj istoriji Radio-televizija Srbije prošla je kroz više faza. Bila je propagator u izgradnji socijalističkog društva na njegovom putu ka komunizmu a kada se shvatilo da komunizam neće uskoro doći, dobila je zadatak da pomaže razvoj socijalističkog samoupravljanja. Početkom devedesetih godina proglašena je za državni medij da bi ubrzo prerasla u partijsku radio-televiziju. Posle 5. oktobra 2000. RTS je pretvoren u javno preduzeće a uskoro bi trebalo da preraste u javni servis. Pripreme za ovu fazu razvoja u RTS-u se vrše poodavno, napisani su svi potrebni elaborati koji teže preko 10 kilograma a kada se završe sve nedoumice oko Radiodifuznog saveta, on će imenovati novog generalnog direktora ove kuće čiji će zadatak biti da sprovede transformaciju. Preko televizije i radija uskoro će krenuti kampanja tokom koje će građani biti upoznati sa promenama koje će uslediti. O tome šta će se sve dešavati tokom prerastanja naše najznačajnije medijske kuće u javni sevis, za NIN govori Nebojša Spaić, glavni i odgovorni urednik “Beograda 202” i koordinator kampanje za prelazak RTS-a u javni servis.
      
       Šta je po definiciji javni servis?
       - To je radijski ili televizijski program koji je nezavisan od svih spoljnih negativnih uticaja političke ili finansijske prirode i kao takav se nalazi na usluzi svim građanima.
      
       Koja je svetska televizija prva prerasla u javni servis?
       - Kao i obično, Bi-Bi-Si je bio lider inovacija. Do toga je došlo pre desetak godina kada je zaključeno da u svom dotadašnjem obliku on ne zadovoljava potrebe građana.
      
       Koje su još nama poznate televizije prerasle u javni servis?
       - Sve nekad državne televizije u evropskim zemljama su postale javni servisi. To je slučaj i sa televizijama u našem okruženju. Javne servise imaju Slovenija, Hrvatska, BiH, Bugarska... Kao što to obično biva, neke kuće su se bolje prilagodile novoj ulozi a neke su u tome manje uspešne.
      
       Zašto je neophodno da RTS preraste u javni servis?
       - Kada smo postali članica Saveta Evrope, preuzeli smo obavezu da nacionalni radio i televiziju pretvorimo u javni servis. Osim toga, dosadašnja organizacija RTS- a je neodrživa.
      
       Zbog čega?
       - Vidite li ovaj kolut selotejpa na mom stolu? Da bi se on nabavio potrebno je desetak potpisa odgovornih u raznim službama. Ja sam glavni i odgovorni urednik “Beograda 202” ali sam po pravima izjednačen, na primer sa šefom Službe društvenog standarda za koga ne bih mogao da kažem šta radi. Jedino o čemu ja suvereno odlučujem jeste koja će se muzika emitovati na radiju i ko će na njemu govoriti. Ceo RTS ima jedan jedini račun bez podračuna i nemoguće je utvrditi ko je ostvario koliki prihod od reklama a pogotovo podići taj novac i uložiti ga u poboljšanje programa. Sve je apsolutno centralizovano, to je zakonska zaostavština Miloševićeve ere.
      
       Koliko će ljudi biti otpušteno zbog pretvaranja RTS u javni servis?
       - Svi. Svi ćemo dobiti otkaz i potom ćemo potpisati ugovore koji će važiti tri meseca. Tokom ta tri meseca novo rukovodstvo će odlučiti ko je neophodan za funkcionisanje kuće. To sigurno neće biti 7000 ljudi kao dosad.
      
       Kako će izgledati programi koje će RTS emitovati kada postane javni servis?
       - To će biti programi čiji će zadatak biti da informišu, obrazuju i zabavljaju, da neguju istorijske i kulturne vrednosti ove zemlje, da propagiraju tradiciju ali i sve ono savremeno a dobro što nam dolazi iz sveta. Naši programi su i dosad u manjoj ili većoj meri ispunjavali ove uslove. Osnovna razlika biće u tome što će program u potpunosti biti okrenut gledaocima i slušaocima i njegov zadatak biće da ispunjava njihove potrebe. Zbog toga slogan kampanje tokom koje će publika biti upoznata sa promenama u našoj kući glasi: “RTS vama na usluzi”.
      
       Kako će gledaoci i slušaoci moći da utiču na program?
       - Radiodifuzni savet koji kontroliše rad javnog servisa bira se tako da njegovi članovi predstavljaju sve segmente društva. Neke od članova imenuje vlada a nju biraju građani. Postojaće i posebni telefoni preko kojih će građani moći da kažu šta misle o programu. Njihovo mišljenje biće zabeleženo, analizirano i prosleđeno onima koji odlučuju o tome kako će izgledati program.
      
       Kako će se finansirati RTS kada postane javni servis?
       - Iz pretplate i reklama.
      
       Da li je uvođenje pretplate neophodno?
       - Da, ne postoji drugi način da se finansiramo. Ali to je i velika obaveza za našu kuću.
      
       U čemu se ogleda ta obaveza?
       - Kao javni servis, mi ne možemo praviti program koji će se sastojati od latino-serija i turbo folka. Naš zadatak je da napravimo program koji se neće oslanjati na ove adute a mora biti gledan i slušan. Naši ljudi su vrlo razboriti i ukoliko im se ne bude dopadao program koji im emitujemo, oni nam neće plaćati pretplatu bez obzira na sve sankcije kojima im budemo pretili.
      
       Zašto na RTS-u ne bi bilo turbo folka, za nemali broj građana on je nasušna potreba a i oni će morati da plaćaju pretplatu?
       - Tačno je da će i slušaoci turbo folka plaćati pretplatu ali ta vrsta muzike je komercijalno isplativa i ona će se zasigurno emitovati na drugim stanicama i oni će na njima moći da zadovolje potrebu za njim. Ukoliko tražimo od gledalaca da nam plaćaju pretplatu, moramo uložiti više truda od ostalih i ne možemo tražiti najlakši put do gledanosti i slušanosti.
      
       Neće biti lako napraviti gledan i slušan program bez latino-serija i turbo folka?
       - U tome je lepota izazova.
      
       VLADAN STOŠIĆ