Konjički sport i trke održavaju u životu privatni odgajivači. Ipak, njihova reč na beogradskom hipodromu nema značajnu težinu

      Negde odmah 1947. godine beogradski Hipodrom je nacionalizovan. Jedno vreme kao osnivač se spominjala i opština Čukarica, pa opet grad Beograd, a onda se 1999. zapalila glavna drvena tribina. Nije zato bilo krivo NATO - bombardovanje, stručnjaci su utvrdili da nije bila ničija zla namera da se zapale dotrajale tribine već su se neka deca zaigrala vatrom i na tome je sve završeno. Osiguravajuće društvo do današnjeg dana nije platilo dinara odštete za izgoreli objekat, a možda ovaj nije ni bio osiguran, jer takvih dokumenata nema...
       Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, donet 1997, nije predviđao privatizaciju, pa je vlada bez većih poteškoća mogla da na Hipodromu, na primer, izgradi stambene objekte. Na sreću, takva vlada više ne postoji!
       Šta se od tog vremena dogodilo iliti promenilo? Ništa značajno, osim što je u euforiji 5. oktobra smenjen dugogodišnji direktor Hipodroma “Beograd” Dragoslav Ražnatović. Konji, svakojakih vrsta i dalje su ostali na Carevoj ćupriji, da trče, naravno... Sadašnji direktor Goran Pavlović za NIN ističe: “Privatizacija je jedino rešenje. Nekakav surogat konjičkog sporta, napravljen u ranijem periodu, odavno ne postoji. Postoje tri rešenja. Prvo je malo verovatno - Hipodrom ostaje samo sportski objekat, a Uprava društveno preduzeće. Pa, to je bilo i dosad. Društveno preduzeće je imalo odličan partnerski odnos sa gospodinom Marijusom Tanouom sa Kipra. I mi smo ispunili početni zadatak, a to je da organizujemo trke i klađenja. Čovek je samo prošle godine isplatio oko milion dolara zaostalog duga pobednicima trka. Onda se pojavila i agencija za privatizaciju, ali i da se ona ograniči, dok su treći bili za to da se ovo preduzeće raspusti. Tako smo i danas ni na nebu ni na zemlji.”
       Priča izgleda prema direktorovim rečima jednostavna, ali ostalo je ono glavno - ko će da opslužuje Hipodrom kod Careve ćuprije? “Rešenje da se sve ovo pretvori u javno preduzeće nema osnova, jer i ostala javna preduzeća idu na prodaju. Naš dosadašnji partner sa Kipra pristaje i na druge uslove, ali traži garanciju države i grada Beograda, ali za sada nema odgovora”, objašnjava direktor Goran Pavlović.
       Vlasnici privatnih ergela, koji su minule zime uložili dosta novca u kupovinu rasnih grla, na neki način su ogorčeni. Prosto rečeno, njihovi ljubimci trče za džabe, a zob jedu uredno. Pokrenuto je dosta privatnih inicijativa kako preurediti odnose na Hipodromu i organizovati trke, ali sa gotovo malo ili nimalo uspeha.
       “Problem Hipodroma je što nema svog gazdu”, na početku razgovora za NIN jasno kaže Aleksandar Pavlović, suvlasnik ergele “Potkovica”. “O Hipodromu doslovno niko ne vodi računa. Grad, koji se u knjigama navodi kao osnivač, nezainteresovan je za njegov život, a ljudi koji sada rade na Hipodromu, malo se razumeju u taj posao. Suština jeste u privatizaciji, ali i u poznavanju konjičkog sporta, organizovanju trka, klađenju. Nigde u okruženju posao klađenja ne cveta kao, recimo, u Francuskoj ili Engleskoj. Ali, treba uložiti više truda i volje, da se zainteresuje grad, a ne samo mi vlasnici privatnih konja, pošto su državne ergele davno u propadanju. Jednom kada sam sa članovima gradske vlade razgovarao o ovoj temi, neko od njenih zvaničnika reče - ‘sačekajte da vidimo to iduće godine’. Pa, ja sam na Hipodromu četvrt veka, ako i sada budemo čekali još toliko, više neće biti niti vlasnika niti konja kod Careve ćuprije, osim onih divljih ako prežive...”
       Aleksandar Pavlović je zimus u Engleskoj na aukciji u Njumarketu kupio konja vrednog 26 hiljada funti sterlinga. Njegovo ime je Fosbakler i u slobodnom prevodu bi značilo Hvalisavac. Vrednost ovog grla daleko premašuje sve godišnje nagrade na Hipodromu “Beograd”.
       Vlasnik privatne ergele “Makler rejsing grup” Vladimir Jovanović smatra da je održavanje i učestvovanje grla na Hipodromu u glavnom gradu apsolutno neisplativo. “Problem nisu samo neisplaćene nagrade. One bi došle da je organizovana kladionica kao što je, recimo, to slučaj u Francuskoj. Odeš na kiosk, kupiš novine ili cigarete i tamo uplatiš klađenje na konje. Tako je u gotovo svim bistroima širom Francuske. Kladi se više miliona ljudi i eto odakle novac za održavanje i kupovinu novih konja. Ovako, pribave se neke pare i kupe se uglavnom konji koji nemaju prodaju u inostranstvu...”, smatra Jovanović.
       I Vladimir Jovanović je mišljenja da je privatizacija jedino rešenje za Hipodrom “Beograd”. Jedino, kao i drugi privatni vlasnici, ne može da ponudi konačno rešenje kako da se to izvede. A država i gradska vlada su očigledno bez ijednog rešenja...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ