Najvernija simulacija vatrenog okršaja sve je popularnija među Srbima. “Upucavaju” se svi, članovi DOS-a, NBA igrači, policajci, biznismeni. I niko ne odlazi nezadovoljan

      Igra, sport ili kako god vam volja, zove se Paintball. Nastala je, a gde bi drugo nego u Americi kada su dva momka Bil i Noel od stočara pozajmili “puške” za markiranje stoke i dosetili se da bi zabavnije bilo obeležavati ljude. Prema podacima iz 2000. samo u Sjedinjenim Državama paintball upražnjava osam miliona ljudi. Ni Srbi nisu ostali nezainteresovani za pucanje jedni na druge, te je za samo dve godine, otkad kod nas postoji paintball, osnovano više od 20 klubova.
       “Niko odavde nije otišao nezadovoljan. Velika većina ljudi je fascinirana a u najmanju ruku kažu da je bilo OK” - objašnjava Miloš Dimitrijević, jedan od osnivača ove igre u našoj zemlji. Za igru je čuo u Čikagu, gde je jedno vreme živeo. Rešio je da pokuša da je prenese i u Srbiju i, kako kaže, izvanredno se primila. Iako je najkraće objašnjenje da je to najvernija simulacija vatrenog obračuna Dimitrijević tvrdi da je ovo igra u kojoj caruje adrenalin i da proizvodi sasvim suprotna dejstva. “Posle paintball-a svi su vrlo opušteni, relaksirani. Igra deluje vrlo pozitivno na učesnike. Čak, mogu da kažem da oslobađa od stresa.”
       Svaki marker, koji otprilike izgleda kao poluautomatska puška, ima sanduk u koji može stati 100 metaka. Meci mogu biti različitih boja (otuda i naziv igre paintball - obojene lopte) a napravljeni su od želatina. Metak iz cevi izleće brzinom od 90 metara u sekundi i ukoliko ste propisno obučeni pored fleke na kombinezonu donosi podnošljiv bol. Ako ste se nekome zamerili pa vam iz blizine saspe šaržer u leđa, neće vam biti nimalo prijatno a, u tom slučaju, dobićete i suvenir u vidu masnice. Ipak, jedina opasnija povreda koja može nastati je povreda oka zbog čega niko u arenu ne sme da uđe bez zaštitne maske. “Ovo je bezbedniji sport od fudbala, rukometa, hokeja na ledu, praktično od svih sportova koji imaju direktan kontakt jer ovde se kontakt svodi na neprobojne kuglice koje su apsolutno neškodljive” - objašnjava Dimitrijević.
       Paintball predviđa 27 različitih igara. Najpopularnija je igra eliminacije gde je pobednik ona ekipa koja eliminiše sve protivničke igrače ali postoje i igre kao što su V.I.P. (naoružani telohranitelj čuva “važnu ličnost”, koja nema oružje), oslobađanje talaca, osvojiti zastavu, uhvatiti zeca itd. Dve najbolje paintball arene u Beogradu su prirodni teren na Adi Ciganliji i tri sprata garaže na Novom Beogradu, pokraj Studentskog grada, čiji enterijer više priliči iračkoj nego našoj prestonici i podseća na one stanove u kojima su, svojevremeno, u Top listi nadrealista međusobno ratovali članovi porodice. Broj igrača varira od 6 do 40 ali neki optimum je osam na osam u garaži i 10 na 10 na Adi Ciganliji. Pravo da igra ima svako ko ima više od 14 godina, pa čak i mlađi uz odobrenje roditelja.
       Miloš Dimitrijević ističe da dolaze i pripadnice lepšeg pola, da neretko navrate i ljudi koji su dobrano zašli u petu deceniju života, zatim vojnici, policajci, sportisti. “Redovni ovde su rukometaši Partizana, posebno Peruničić i Vlada Mandić zatim dolazio je i Radmanović pre nego što je otišao u NBA. Bio je Srđan Dragojević, Boba Živojinović je valjda dovodio sina. Ima stvarno mnogo poznatih, mnoge ja i ne prepoznam” - kaže Marko iz Paintball kluba “Arena No1”.
       U iščekivanju početka lige u paintball-u, sa kojom se okleva jer postoje dva paralelna saveza (ipak je ovo Srbija), održavaju se različita takmičenja. Jedno od zanimljivijih bilo je prošlogodišnje takmičenje koje je nosilo naziv “Sukobi u DOS-u”, na kome su se “upucavali” predstavnici različitih stranaka ovog političkog saveza. Zatim, zanimljiv je bio turnir medija, na kome je pobedio Pink, zahvaljujući, kako ističu u Areni, spikeru Infotopa Počuči, koji je iščitavajući vesti očigledno mnogo naučio o principima ratovanja.
       Sat vremena borbe u Areni na Novom Beogradu košta 630 dinara.
      
       GORISLAV PAPIĆ