(“Zablude diplomata”, “O posipanju pepelom”, NIN br. 2726)

      Srbija kao mala zemlja, uglavnom, ne može da utiče na svoj imidž u svetu, ali postoje načini da se taj imidž donekle popravi. Hrvatska i Kazahstan mesecima reklamiraju svoje zemlje preko Si-En-Ena, u jednom takvom pokušaju. Moja poenta koja, zbog ograničenosti dužine teksta, možda nije dovoljno pojašnjena, bila je da, umesto da se radi na pokušaju da se koliko-toliko popravi takav imidž, stalne rasprave i teška međusobna politička optuživanja samo daju za pravo onim zapadnim medijima koji se trude da Srbiju prikažu kao banana-republiku.
       Veoma loš imidž ne samo Srbije već često i celog Balkana bio je predmet brojnih stručnih radova i monografija. Neki od njih su čak i kvantitativno pokazali koliko je loša slika o Srbiji na Zapadu. Ni iz daleka ne spadam u one koji se raduju ovakvoj slici Srbije i Balkana. Smatram, međutim, da je zadatak nas koji se bavimo istraživanjem zapadnog viđenja Balkana da neprekidno ukazujemo, analiziramo i opisujemo kako nas drugi vide, jer uvid u ovu materiju može da bude otrežnjujući. Mnogi su, uključujući i mene, verovali da će nakon 5. oktobra zapadni mediji početi da pišu o Srbiji, ako ne sa naklonošću, makar sa više odmerenosti. Ove su se nade donekle izjalovile i vreme je da se suočimo sa ne tako povoljnom slikom koja o Srbiji postoji u delu zapadnog javnog mnjenja.
       Sjedinjene Američke Države su danas sila bez premca u svetu, a Britanija i dalje predstavlja značajan faktor na Balkanu, i za svaki je balkanski narod od velike važnosti kako ih anglo-američki mediji vide. Da li je slika koju ti mediji stvaraju istinita ili ne, nije bio predmet mog napisa, a razumljivo je da mnogi mogu biti uvređeni takvom slikom. Smatram da pitanju slike sopstvenog naroda valja prilaziti bez emocija, ali to nikako ne znači zluradost, već pre pokušaj da se problem sagledava sa neophodne distance.
       Ustanove (inače, pogrešno navedene) i zvanja pored mog imena dodala je redakcija, a ne ja lično, i one nisu ni od kakvog značaja za razumevanje teksta, niti imaju uticaj na utemeljenost ocena koje sam izneo, pa ne osećam za potrebno da komentarišem reakcije vezane za taj deo.
      
       SLOBODAN G. MARKOVIĆ,
       Beograd