I danas smo, kao i pre sto godina, tehnološki zaostali i ekonomski slabi. Nerazvijeno smo društvo u tranziciji, baš kao i tada kad je svet čuo za nas pošto smo ubili kralja. Ide li nam tradicija naruku?

      Najpopularnije studije u Nišu su, kao i godinama pre, medicina i stomatologija. Ipak, na birou rada oko 200, 300, lekara čeka na posao. Mnogo je lakše zaposliti se bilo gde u okolini Niša, kaže rektor Niškog univerziteta profesor dr Zoran Milenković. “Ipak, Niš je centar jugoistočne Srbije i zato je mladim ljudima i najatraktivniji. Kada ovde dođu na studije, gledaju da tu i ostanu, osnuju porodicu i zaposle se.” Profesor Milenković kaže da 20 odsto najboljih akademaca posao nađe u okrilju Univerziteta, a ostalih 80 odsto traži posao. Ipak, tačne podatke o svojim bivšim studentima Niški univerzitet nema. Ali, u planu je osnivanje studentskog servisa NU koji bi, na neki način, vodio računa o studentima i njihovoj budućnosti i posle diplome, obećava rektor Milenković.
       Na Filozofskom fakultetu dominira anglistika, a geografija i turizmologija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu takođe privlače pažnju mladih Nišlija poslednjih godina. I arhitektura je u trendu.
       I visoku školu na Nišavi posetio je ekspertski tim Evropske univerzitetske asocijacije. “Njihov izveštaj pokazao je i sve one slabosti koje imaju Beogradski, Novosadski, Kragujevački univerzitet. Ovo je mala zemlja i problemi su nam isti. Problem je i ovde dezintegrisan univerzitet, zastareli programi, prevaziđen način provere znanja... Veoma loš materijalni položaj, nezaposlenost, slaba opremljenost laboratorija, prostorne (ne)mogućnosti, nastavni kadar, mali broj mladih asistenata- saradnika koji su glavni oslonac visokoškolskog obrazovanja - samo su neki od problema sa kojima se suočavaju svakodnevno i profesori i studenti”, nabraja profesor Milenković.
       Korupcija je takođe istaknuta kao jedan od većih problema na univerzitetima u Srbiji.
       “Dok god postoji taj odnos ispitivač-student, teško da će se tu nešto promeniti. Ispitivač je taj koji određuje studentu konačnu ocenu, a ne dva ispitivača, ne tri ispitivača. O konačnoj oceni ne odlučuju ni komisija ni testovi. Dok god postoji taj sistem provere znanja, korupciju je teško dokazati. I uvek će postojati sumnja. Kad vam treba potvrda onog ko je navodno učestvovao u proneveri, kupovini diplome ili ispita, on sve negira. Kad korupciju postavite kao pitanje, ona postoji, kad pokušate da je otkrijete do kraja, niko ne želi da je prijavi, da kaže ime i prezime, da prizna da je u njoj lično učestvovao. Rešenje je uvesti testove umesto usmenih ispita koji se ionako više nigde ne praktikuju, rešenje je veći broj ispitivača, da bar jedan bude i sa drugog univerziteta. Uostalom, i ovakvim ispitima koje još imamo, trebalo bi da prisustvuje još neko, da ne budu samo ispitivač i student u kabinetu”, kaže rektor.
       Kada i naš ministar prosvete potpiše u septembru Bolonjsku deklaraciju, podseća prof. Milenković, “moraćemo da usaglasimo naše studije sa novim evropskim obrazovnim sistemom”.
       “To znači uključivanje kreditnog sistema, transparentnost planova i programa, redukciju programa koliko je to moguće, mogućnost mobilnosti studenata. Očekujem da ćemo već od oktobra krenuti sa uvođenjem kreditnog sistema, makar sa pilot-projektom. U obavezi nam je i revizija programa svih fakulteta Niškog univerziteta.”
       Među profesorima postoji bojazan da ćemo ulaskom u bolonjski proces izgubiti kulturni identitet, akademsku tradiciju...
       Kako rektor Milenković gleda na novi evropski univerzitetski poredak?
       “Postoje univerziteti stari 500, 600, 800 godina pa se i te kako menjaju bez obzira na tradiciju. U redu je očuvati svoje stare akademske vrednosti, ali je neophodno menjati se u odnosu na okolinu, vreme u kojem se nalazite. Univerzitet je preživeo sva vremena, društveno-političke prilike, ratove, nove poretke, baš zato što je uspevao da se menja i adaptira.
       Pre sto godina Srbija je bila ekonomski i tehnički nerazvijena. I tada su naši dedovi išli na Zapad kako bi se školovali. Tada smo prvi put došli u centar zbivanja zato što smo ubili kralja. Posle sto godina - na istom smo. Ponovo mali, tehnološki zaostali, ekonomski slabi. Nerazvijeno društvo u tranziciji. Ne znam koliko nam je tradicija sve ove godine išla naruku.”