Visoke škole su odavno prevazišle granice države u kojoj postoje i opšte su svetsko dobro, uveren je rektor Kragujevačkog univerziteta prof. dr Mirko Rosić

      U centru srpske industrije, početkom šezdesetih godina prošlog veka, počeo je da radi prvo Mašinski fakultet kao odeljenje Beogradskog univerziteta. Četiri decenije kasnije tehničke nauke u Kragujevcu više nisu popularne, jer diplomirani inženjeri ne mogu da se zaposle. Industrija je u kolapsu. Lekari prolaze bolje. Uglavnom, rade.
       Veliki je broj izbeglica, velika nezaposlenost, loša materijalna situacija, malo asistenata, mnogo starih profesora... primetili su eksperti Evropske asocijacije univerziteta u obilasku kragujevačke visoke škole.
       Ipak, prorektor za međunarodnu saradnju prof. dr Ružica Nikolić kaže da su kao osnovnu reformsku snagu Univerziteta istakli - kragujevačke studente.
       Kragujevac ima 11 fakulteta, a pet od tih 11 nalazi se u Kraljevu, Čačku, Jagodini, Užicu, Vrnjačkoj Banji. “Razvijamo se kao razuđeni, disperzni univerzitet i to je naša specifičnost”, kaže rektor Kragujevačkog univerziteta prof. dr Mirko Rosić. “Pokrivamo region centralnog dela Srbije u kome živi oko dva i po miliona stanovnika. Imamo u ovom trenutku oko 14 000 studenata, osam stotina nastavnika i saradnika na celom Univerzitetu. Najveći problem naših univerziteta je dezintegrisanost, vrsta konfederacije fakulteta. Iako smo razuđeni u više gradova centralne Srbije, to sa nama nije slučaj, pošto smo osnovali nekoliko tela, bordova, kolegijuma, komisija, koji čvrsto povezuju fakultete međusobno. To su kolegijumi dekana, čije sastanke vodi rektor, a svi prorektori, opet, povezani su sa prodekanima iz adekvatnih oblasti. Cilj nam je da što više integrišemo Univerzitet.”
       Na ovaj način, kaže rektor Rosić, Kragujevački univerzitet je počeo sa ostvarivanjem multidisciplinarnih projekata koji su doskoro bili nezamislivi u Kragujevcu. “Frapantna je činjenica da postoji veoma skupa oprema na pojedinim fakultetima, maltene neiskorišćena, dok na drugom fakultetu postoji naučna grupa koja uopšte ne zna da takva oprema postoji, a ima ozbiljnu naučnoistraživačku ideju. Ta grupa naučnika traži mogućnost da u drugom gradu, ili u saradnji sa međunarodnim institucijama nabavi tu opremu ili uradi neophodne analize na nekom drugom mestu.” Rektor Rosić dalje objašnjava da su projektima, prosto, povezali ljude sa različitih fakulteta, ostvarili multidisciplinarni pristup, učinili efikasnijim korišćenje onih resursa koje već imaju sami u praksi.
       Kragujevački univerzitet je, kaže profesor Rosić, jednoglasno za korenite reforme visokog školstva, za približavanje Bolonjskom procesu, za promene koje će Univerzitet učiniti ozbiljnom integrisanom institucijom. Ipak, deo akademske srpske javnosti, posebno beogradske, ima utisak da je reč o zatiranju srpske akademske tradicije, o kolonizaciji?
       “Ne mislim da univerzitet treba da bude čuvar tradicije. Univerzitet je odavno prevazišao granice regiona države u kojoj postoji i opšte je svetsko dobro. Nauka više nije takva da je moguće raditi u maloj zatvorenoj laboratoriji sa još nekoliko genijalaca koji će dobiti Nobelovu nagradu. Nauka je proizvod timskog, najčešće multidisciplinarnog pa i multiinstitucionalnog pristupa rešavanju nekog problema i moja vizija univerziteta je zato sasvim drugačija.”
       Sa druge strane, određene specifičnosti, nacionalne, tradicionalne, pa i regionalne, jesu dobar izvor za kulturološku specifičnost samog univerziteta. “To će univerzitet sam po sebi negovati i tako nešto ničim nije limitirano”, kaže rektor Rosić i dodaje da univerzitet ne treba da bude institucija koja će stalno očekivati novac iz budžeta: “Moramo biti sposobni da na slobodnom tržištu znanja obezbedimo dodatna sredstva za dalji razvoj.”
       Tako, Kragujevački univerzitet je formirao Centar za superkompjuting, koji je po svojim kapacitetima jedan od retkih, zato što se, kako kaže profesor Mirko Rosić, tu nalazi moćna konfiguracija mašina. “Uspeli smo da napravimo dogovor sa jednom velikom bolnicom u Bolonji i sada pravimo softver za njih. Ugovor vredi 15 000 evra a nadam se da će biti produžen i naredne godine i da će mu vrednost biti povećana na 40 000 evra. Imamo i Centar za multidisciplinarne studije i istraživanja u kojem ćemo pokušati da animiramo naše najbolje nastavnike i istraživače. Tu ćemo organizovati seminare, specijalizacije, postdiplomske studije, istraživačke projekte... Sada smo već počeli sa dva takva projekta, jedan je menadžment u zdravstvu, a drugi je medicinski inženjering, za koji postoji veliko interesovanje. To radimo sa Evropskim centrom za mir i razvoj.”
       Profesorka Ružica Nikolić kaže da u ovom trenutku Kragujevački univerzitet ima 20 potpisanih ugovora o saradnji sa evropskim univerzitetima. “Poslednje dve godine obnovili smo saradnju sa Aristotelovim univerzitetom u Solunu, Univerzitetom u Peruđi, Mariborskim univerzitetom, Poljoprivrednim fakultetom državnog univerziteta u Pensilvaniji... Imamo tradicionalnu saradnju sa univerzitetima iz Rumunije, Mađarske, Grčke, sa nemačkim univerzitetima... Ti ugovori nisu samo lepa ceremonija na kojoj rektori razmene potpise i rukuju se. Zajedno organizujemo seminare, simpozijume, izdajemo udžbenike... U toku je projekat nemačke rektorske konferencije da Univerzitet u Kragujevcu postane centar za umrežavanje malih i srednjih univerziteta jugoistočne Evrope. Bićemo centar za razmenu informacija svih univerziteta na ovim prostorima”, dodaje rektorka Nikolić, inače predsednica Komisije za akreditaciju visokog obrazovanja Republike Srbije.
       Na Kragujevačkom univerzitetu kažu da se u Srbiji mnogo vremena gubi kad je reč o reformama. “Mi, generalno gledano, nemamo vremena, jer proces reformi mora da se završi do 2010. godine, a mi već tri godine kasnimo jer smo se uključili prošle godine. Bolonjska deklaracija je potpisana 19. juna 1999. Verovanje da je pristupanje bolonjskom procesu kulturna ili edukativna kolonizacija od strane Evrope - potpuna je besmislica. U samoj deklaraciji piše da se moraju poštovati sve specifičnosti nastavnog procesa pojedine zemlje, kulture, istorije, prethodnog razvoja... Opet se zapravo, postavlja pitanje: Hoćemo li u Evropu?” - tvrdi naša sagovornica.