Od jeseni ćemo krenuti sa bodovnim sistemom u najmanje dve oblasti. To su kompjuterska umetnost i dizajn i fotografija. Već imamo dogovor sa američkim univerzitetom Hjuron u Londonu o razmeni studenata

      Gluma se uči od profesionalaca, reći će vam studenti Akademije umetnosti BK ako ih pitate zašto su izabrali ovu školu. Njihovi profesori su Mirjana Karanović, Anita Mančić, Predrag Ejdus, Branislav-Ciga Jerinić, Ivan Bekjarev... Pozorišnu režiju uče od Nikite Milivojevića, filmsku od Miloša Radivojevića, a televizijsku režiju od Save Mrmka. Dramaturgiju im predaje Siniša Kovačević, kameru Radoslav Vladić, filmsku i TV montažu Andrija Zafranović, fotografiju - profesor Milan Aleksić...
      
       Otvorena je i nova katedra za kompjutersku umetnost i dizajn, za prvu generaciju studenata 2003/2004.
       - Najveći problem naše Akademije je prostor. Nemamo sopstveni prostor. Nastava se odvija u Nemanjinoj 28, u Ulici generala Ždanova u “Masleši”, a do ove godine bili smo rasuti na još nekoliko mesta po gradu. Fotografija nam je, recimo, bila na kraju Zemuna. Studentima je odatle trebalo sat vremena da stignu na predavanja u Nemanjinoj. Sada imamo novi prostor u Balkanskoj 21. Tu su u jednoj zgradi smešteni studio fotografije i izložbena galerija, u drugoj studio kamere, a u trećoj tonski studio. Mi i dalje nemamo svoju zgradu. Budućnost celog Univerziteta BK je nova zgrada, gde bi bili svi fakulteti. Ili će postojeća u Palmira Toljatija biti nadograđena, ili će se na nekom drugom mestu podizati nova. Ali, sada je to već neminovnost. I Fakultet za preduzetni menadžment u Novom Sadu takođe je u iznajmljenoj zgradi.
       Bez odgovarajućeg prostora ne možemo da razvijamo školu dalje, ne možemo da otvaramo nove katedre za kojima se već odranije javila potreba i interesovanja studenata. Pored dramskih umetnosti, imamo i studije slikarstva. Na ovoj katedri, recimo, imamo grafiku i dizajn a to bi mogle da budu zasebne katedre, kaže Dušan Đoković, generalni menadžer Akademije umetnosti “Braća Karić”.
      
       Reforme visokog obrazovanja, novi sistem bodovanja umesto dosadašnjeg ocenjivanja studenata, akreditacija... u skorijoj budućnosti važiće za sve visoke škole bez obzira na to da li je reč o privatnim ili državnim fakultetima.
       - Kada sam došao do prvih tekstova o Bolonjskoj deklaraciji i video šta ona zapravo znači, rekao sam: Mi već tako radimo. Čini mi se da će se umetničke akademije privatne ili državne, najpre prilagoditi ovom novom načinu, jer već umnogome tako rade. Rad sa studentima u malim grupama, što je preporuka reforme visokog školstva, način je rada svake umetničke škole. Na jesen ćemo krenuti sa bodovnim sistemom u najmanje dve oblasti: sa kompjuterskom umetnošću i dizajnom i sa fotografijom. Slede, takođe novi planovi i programi po kojima će studenti imati deo obaveznih i deo izbornih predmeta. To je nešto što će svi morati da poštuju, a godine brzo prolaze i taj rok koji nam je dala država, ta 2009. ili 2010. brzo će doći.
       Problem je u tome što cela Evropa još nije sigurna kako će to da funkcioniše i te priče o Bolonjskoj deklaraciji su još uvek i u Evropi samo priče.
      
       Na koji način ćete vi pokušati da realizujete te priče?
       - Mi smo sa američkim univerzitetom Hjuron u Londonu napravili dogovor da tri naša studenta odu tamo, a njihova tri dođu ovde ali moramo da imamo te bodove kako bi oni mogli nama da priznaju naše ocene. Konkretno, oni su zainteresovani za ove dve naše oblasti koje sam spomenuo: kompjutersku umetnost i dizajn i fotografiju.
      
       Profesori se pitaju kako će da bude rešen problem finansiranja kad je reč upravo o toj mobilnosti studenata.
       - Upišete, dakle, u Parizu nešto, pa posle dve godine smislite da skoknete do Londona. Pitanje je zašto bi vas London primio besplatno?
       Ta priča o kreditima potpuno je u redu, samo, ko će to da plati? Ili će studenti da idu okolo i plaćaju, đa Niš, đa London. To mogu i ovako, pa smo na istom: ko bude imao para - putovaće, ostali neće. Mi smo, recimo, smislili sledeće: Njihova školarina je mnogo veća od naše, ali rekli smo im da će njihovi studenti koji dođu ovde, platiti samo prevoz. Mi ćemo platiti smeštaj. Tačno, nemamo svoj, ali platićemo studentima iz Engleske hotel koji je, na našu sreću, ovde jeftin. To nam se isplati. I naravno, oni neće plaćati školarinu. Isto tako, naš student tamo neće plaćati ni školarinu, ni smeštaj koji oni imaju na kampusima. Ako pošaljemo studenta u London, nama je to čist EPP. Školarina je ovde 5 000 maraka, znači pola od toga za pola godine ovde, student nam je već dao. Dodamo još malo i imamo studenta sa pola godine prakse u Londonu. A to je već sasvim dobro.
      
       Da li ste razmišljali o evaluaciji koju su sproveli državni univerziteti u Srbiji u saradnji sa Evropskom univerzitetskom asocijacijom?
       - Evropske eksperte plati Evropa, pa oni dođu i rade za državu, neće za nas. Došao sam međutim u kontakt sa Akademijom iz Banjske Bistrice u Slovačkoj. Oni su napravili program studija Akademije umetnosti po novoj Bolonjskoj deklaraciji. Već smo ga preveli i detaljno ga izučavamo. Pozvaćemo i njihovog dekana da nam dođe u goste. Pre dva meseca su nam bili u gostima Rusi iz moskovske filmske škole Sveruskog državnog univerziteta. Pitali smo ih da li su napravili nove programe, da li su počeli da rade po novom sistemu. Oni se smeju: “Ma, mi radimo po starom!” E ako ćemo se mi 2009. prebaciti na novi sistem, oni pre 2090. sigurno neće. A Slovaci su to sve uradili vrlo brzo.
      
       Kakva je vaša saradnja sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu?
       - Ispostavilo se da je Sterijino pozorje mladih upoznalo dve akademije koje su udaljene dva kilometra jedna od druge. Nije važno da li se direktori ili dekani druže, bitno je da studenti sarađuju. Kada studenti režije na FDU rade neke ispitne predstave, angažuju naše studente glume i obrnuto.