Zbog čega Beogradski univerzitet smatra da je pristup Ministarstva za prosvetu u reformi visokog školstva radikalan, rigidan i sasvim tehnološki?

      Srbija je na pretposlednjem mestu po broju visokoobrazovanih. Iza nas je samo Albanija. Povećanje broja intelektualaca je prioritet, kažu reformatori visokog školstva u nas.
       “Bolonjska deklaracija zahteva rad u malim grupama, mentorski rad, a to onda podrazumeva dodatne prostorije, amfiteatre, opremu, kao i veći broj nastavnika i saradnika koji bi mogli da rade sa malim grupama. Zato Studentska unija traži da se smanji broj studenata na pojedinim fakultetima, na kojima ne postoje svi potrebni uslovi za kvalitetno studiranje. Pri tom, umesto da traže od države da se ti uslovi poboljšaju da bi što veći broj studenata studirao, oni, budući da su već u sistemu studiranja, ne brinu za svoje kolege koji zbog tog njihovog zahteva sutra ne bi mogli da se upišu”, kaže prof. dr Marija Bogdanović, rektor Beogradskog univerziteta.
      
       Svi univerziteti u Srbiji su prihvatili reforme obrazovanja. Samo je Beogradski univerzitet imao zamerke koje su protumačene kao protivljenje reformama i njihovo kočenje.
       - Nije tačno. Beogradski univerzitet je pre godinu i po dana formirao komisije za reformu različitih aspekata rada Univerziteta. Te komisije su se upoznavale sa stranim iskustvima, proučavale kakva je situacija na našim fakultetima. Koristili smo samoevaluaciju pojedinačnih fakulteta i eksternu evaluaciju Evropske univerzitetske asocijacije. Fakulteti već uveliko rade na osavremenjivanju studijskih planova i programa. Taj proces prati i napor da se pribave sredstva da bi se učionice i laboratorije tehnički bolje opremile, a fondovi biblioteka obnovili. To su koraci koji bi trebalo da vode poboljšanju kvaliteta studija i skraćivanju vremena studiranja, odnosno povećanju efikasnosti studiranja. Ipak, sve se to radi u veoma skučenim materijalnim uslovima.
      
       Vi kažete da je novi zakon koji priprema Ministarstvo za prosvetu i sport radikalan i rigidan.
       - O tome je dosta sudova izrečeno. Mišljenja fakulteta Beogradskog univerziteta su da je taj pristup radikalan, rigidan i sasvim tehnološki. Ovaj univerzitet takvu koncepciju ne može da prihvati, jer ne vidi da bi rezultati bili pozitivni sa stanovišta prethodno navedenih principa, povećanja kvaliteta i efikasnosti studiranja.
      
       Ako smo se složili da su reforme neizbežne, kako ih vi vidite?
       - Reforme jesu neizbežne i mi na njima, kao što sam već rekla, sasvim ozbiljno radimo. Nama su važne promene u okvirima samih fakulteta gde se odvija nastava, gde se ljudi bave naukom. Tu se čine početni, osnovni reformski potezi. Istovremeno, radimo i na razvijanju celovite koncepcije zakona o Univerzitetu koji treba da bude primeren kako zahtevima evropskog obrazovnog prostora, tako uslovima i specifičnostima naših univerziteta. Samo da pomenemo, razvoj Univerziteta u Beogradu traje već čitavih 165 godina, tokom kojih su znanje i iskustvo sazrevali i održavali kontinuitet ove akademske institucije i u veoma nepovoljnim istorijskim okolnostima. Stoga u reformi obrazovanja mora da se vodi računa da se taj kontinuitet ne prekine i da se očuvaju one vrednosti koje su i do sada omogućavale funkcionisanje i prepoznavanje njegovog identiteta.
      
       Kakav zakon očekujete?
       - Očekujemo zakon koji će biti primenjiv, ostvariv u praksi; dakle, primeren uslovima u kojima radi ovaj univerzitet, ali i univerziteti u Srbiji.
      
       Postoji mišljenje dela akademske javnosti da je Bolonjska deklaracija uvod u kolonizaciju, brisanje tradicije, gubljenje identiteta, ali i svojevrsno uprosečavanje nacije... Sistem po kojem će, na kraju, intelektualci biti oni koji će za to imati novca?
       - U akademskim krugovima postoji bojazan da bi u nedovoljno osmišljenim reformskim zahvatima moglo da dođe do nekih negativnih posledica. Bolonjska deklaracija nije obavezna u bukvalnom smislu te reči. Ona je samo podsticaj da učinimo sve da svoju nastavu i nauku osavremenimo u meri u kojoj je to moguće, s obzirom na materijalne mogućnosti. Mi ne želimo da dođe do uprosečavanja obrazovnog akademskog sistema na BU, a verujem da to ne žele ni drugi univerziteti u Srbiji.
      
       U Evropi, ali i kod nas, čule su se zamerke na to što su evropske vlade te koje diktiraju uvođenje novog sistema, a ne univerziteti.
       - Činjenica je da su potpisnici Bolonjske deklaracije ministri, a ne rektori univerziteta Evrope. Međutim, Bolonjskoj deklaraciji prethodi Magna Carta Universitatum, opet jedna zajednička deklaracija rektora univerziteta Evrope, u kojoj je naglasak na autonomiji univerziteta. Ali i odgovornosti univerziteta prema društvu i društva prema univerzitetu. To znači da je univerzitet odgovoran da formira visokokvalitetne stručnjake, ali da istovremeno društvo mora da stvori uslove za takav rad univerziteta.
      
       Da li će fakulteti sačuvati svoj status pravnog subjektiviteta?
       - Stav svih fakulteta Univerziteta u Beogradu, pa i samog Rektorata, jeste da fakulteti treba da zadrže svoj pravni subjektivitet, ali u ograničenom obimu. To znači da će neke nadležnosti koje pripadaju fakultetima preći na Univerzitet. U svakom slučaju to je delikatno pitanje kome se sada posvećuje posebna pažnja, jer prenošenjem nekih nadležnosti na Univerzitet treba da se obezbedi njegovo funkcionisanje kao jedne celovite, integrisane institucije, a da se pri tom fakultetima ostavi dovoljno prostora za kreativan rad.
      
       Jedna od ideja evropskog sistema visokog školstva su i nove petogodišnje studije (3+2, to jest 4+1) u okviru kojih bi student bio u mogućnosti da dobije dve diplome. Prvu posle treće, a drugu posle pete godine studija. Da li će država biti u obavezi da finansira samo te prve tri godine, ili će u finansiranje biti uračunato svih pet godina bez obzira na dodelu prve diplome?
       - Ono na čemu insistira Beogradski univerzitet, a sa tim se složila i Zajednica univerziteta Srbije, jeste da osnovne studije traju 3+2, odnosno 4+1 godinu. Dakle, osnovno akademsko obrazovanje traje pet godina i država mora da preuzme na sebe obavezu da ga i finansira u tom trajanju. S tim što studenti koji hoće da izađu sa univerziteta posle treće, odnosno četvrte godine, to mogu da učine i dobiće jedan tip diplome, a oni koji nastave studije do pete godine, dobiće univerzitetsku akademsku diplomu. Diplome posle treće ili četvrte godine biće ravnopravne sa bečelor diplomama u Evropi. Studije koje traju pet godina, biće analogne masteru, ali to nije naučni magisterij, naučni stepen koji mi danas imamo. Nakon osnovnih studija (pet godina) predlažemo trogodišnje doktorske studije. Dakle, osnovne studije i doktorat trajali bi osam godina ukupno, što je mnogo kraće od vremena potrebnog za sticanje doktorata u sadašnjem sistemu.
       Beogradski univerzitet smatra da, ukoliko je strateško opredeljenje države da poveća broj visokoobrazovanih kako bi se približila evropskim standardima u tom pogledu (20 odsto visokoobrazovanih u bliskoj budućnosti), onda mora da preuzme obavezu da to i finansira. Sa druge strane, imate osnovno i srednje obrazovanje koji su potpuno finansijski pokriveni u reformi. To znači da naša vlada priznaje da reforma košta. Zašto bi ona koštala samo u osnovnom i srednjem obrazovanju, a ne i u oblasti visokog obrazovanja?
      
       Da li, ipak, deo reformi može da se iznese i bez novca? Na primer, skraćivanje programa, broja ispita, promene načina ispitivanja.
       - Kako ćete da ostvarite skraćivanje programa, a da ga istovremeno i ne osavremenite? To ne možete bez najnovije literature, bez kompjuterske i laboratorijske opreme, bez sredstava za terenski rad. O čemu pričamo onda? Reforme bez novca su prazne priče i nijedna zemlja u Evropi ih nije sprovela bez velikih finansijskih ulaganja. Država mora da se izjasni hoće li da ima savremen univerzitet. Ako hoće, to košta.
      
       Spomenuli ste novu koncepciju zakona o univerzitetu na kojoj radi Rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta. Hoćete li da kažete da se radi na dva paralelna zakona o Univerzitetu?
       - Ne, želim da kažem da Beogradski univerzitet radi na formulisanju koncepcije koja bi bila primerena, ne samo visokim obrazovnim standardima već i uslovima u kojima mi danas živimo. Kada kažem Univerzitet, mislim na Rektorski kolegijum i Radnu grupu koju je formiralo Naučno veće Univerziteta. Rezultat naših promišljanja biće prezentovan Naučnom veću Beogradskog univerziteta. Nakon razmatranja primedbi i dopuna koje budu date, sa stavovima će biti upoznata Zajednica univerziteta Srbije. Verujemo da ćemo u zajedničkim dogovorima doći i do zajedničkih rešenja. Do nekih vrlo bitnih rešenja smo već došli. Budući da je ministar Knežević uvažio stavove univerziteta da je formulisanju koncepcije i zakona o univerzitetu potrebno posvetiti više vremena i pažnje, jer se radi o veoma ozbiljnom pitanju, donošenje Zakona o univerzitetu je odloženo. Stavovi koje BU bude formulisao biće predočeni ne samo Zajednici univerziteta već i Radnoj grupi za reformu Republičkog saveta za univerzitetsko obrazovanje. Ta Radna grupa trebalo bi da razmotri našu koncepciju kao sugestiju, na koji način BU misli da neka pitanja treba rešiti, odnosno, kako to vidi Zajednica univerziteta Srbije.