Prorektor Univerziteta u Beogradu za naučnoistraživački rad i međunarodnu saradnju objašnjava:
       - Veliki je problem što u reformi univerziteta o kojoj se govori, ni u jednoj rečenici nije spomenuta reforma sistema finansiranja. Nije rečeno da će na bilo koji način taj sistem da se menja. A mnogo toga što se želi ostvariti reformom, nekompatibilno je sa ovim sistemom finansiranja. Razgovaramo, na primer, o mobilnosti studenata. Ako je student platio Stomatološkom fakultetu, a sada po Bolonjskoj deklaraciji želi da odsluša semestar na drugom fakultetu u Srbiji, ni u jednom trenutku nije spomenuto na koji način će da se vrši kompenzovanje tih para. Da li će mobilnost biti ograničena samo na redovne studente, a ovi samofinansirajući neće biti mobilni? To bi moglo da stvori nejednakost među studentima. Zašto bi, na primer, Kragujevac džabe radio, a Beograd uzimao pare za to vreme? O odlascima u Pariz, na primer, da i ne govorimo.
       “Erazmus” i “Sokrates” su programi koji tako nešto omogućavaju, samo što mi još ne učestvujemo u njima. Ti programi su rešeni tako što država ulaže izvesnu količinu novca u tzv. pool iz kojeg se finansira ta mobilnost. Tako i mi treba da razradimo pool iz kojeg će se ta mobilnost finansirati na nivou univerziteta. Dakle, sistem finansiranja je nekompatibilan s jednim elementom Bolonjske deklaracije kao što je mobilnost. Svaka država koja uđe u programe “Erazmus” i “Sokrates”, dužna je da u odnosu na broj studenata uplaćuje određenu količinu novca iz svog budžeta.