Uoči upisa u školsku 2003/2004. godinu, budući studenti (i roditelji) suočavaju se sa brojnim pitanjima. Ali i sa neizvesnošću pred najavom reforme visokog školstva. Na neka od tih pitanja, koja smatramo najvažnijim, odgovaramo u ovom specijalnom dodatku koji je i ovog puta pred vama zahvaljujući finansijskoj pomoći Karić Fondacije.
       Najpre, zašto još nemamo novi zakon o univerzitetu (hoće li njegov tekst biti gotov do septembra) i kako bez novca ući u reformu visokog školstva? Potom, šta je tzv. Bolonjska deklaracija koju će srpski ministar prosvete Gašo Knežević potpisati u septembru ove godine. Zbog čega je povodom nje nastao sukob u akademskoj Srbiji, ima li osnova tvrditi da ona briše nacionalni identitet i univerzitetsku tradiciju, te da nameće kolonizaciju? Ili je reč o dokumentu koji podrazumeva povećanu finansijsku brigu države kako bismo postali deo novog evropskog univerzitetskog poretka. Neki su spremni da ovu deklaraciju tumače i kao svojevrstan odgovor Evrope Americi.
       Kakve su muke i problemi na šest državnih univerziteta u Srbiji? Kakva su iskustva prvog privatnog univerziteta “Braća Karić” koji će ove godine proslaviti deceniju rada? Koliko se principi Bolonjske deklaracije već primenjuju na nekima od fakulteta Univerziteta BK?
       Za NIN u ovom dodatku, o ovim pitanjima i drugim problemima govore rektori svih šest univerziteta, dekani nekoliko, za studente najpoželjnijih, fakulteta, i pomoćnik ministra prosvete za visoko i više obrazovanje, dr Srbijanka Turajlić. Sučeljavanjem njihovih mišljenja može se steći slika akademske Srbije danas, svih prednosti i mana ovdašnjeg sistema visokog školstva. Od toga da se u Srbiji kvalitetno studira ali da diplomira mali broj studenata (oko 30 odsto od broja upisanih), do toga da naši studenti u odnosu na evropske imaju ogroman broj ispita, da stiču teorijsko znanje koje im kasnije ne služi mnogo.
       Postoji još jedan bitan elemenat u ovoj priči. Naime, stručnjaci Evropske univerzitetske asocijacije (EUA) na naš poziv obišli su tokom školske 2001/2002. sve srpske univerzitete i konstatovali nešto što nije u skladu sa evropskom praksom: naši fakulteti imaju veliku autonomiju i naše visoko školstvo funkcioniše po sistemu slabih univerziteta a jakih fakulteta. U našim uslovima to znači i svojevrsnu finansijsku autonomiju fakulteta koje niko ne želi da se odrekne.
       I ovi tekstovi koji su pred vama pokazuju da smo tek na početku reformi i da će radikalna promena u načinu studiranja još dugo izazivati i burne reakcije zainteresovanih.
       Poseban dodatak u ovom specijalnom izdanju NIN-a je kompletan uvid u uslove za upis na fakultete Univerziteta BK. Budućim studentima nudimo i informaciju o broju predviđenih mesta na svim univerzitetima u Srbiji za 2003/2004. godinu.
      
       RADMILA STANKOVIĆ