NASLOV: North Force
PISAC: Milena Bogavac
REDITELj: Jelena Bogavac
POZORIŠTE: Bitef teatar

      Dve sestre, mlade i darovite, Milena i Jelena Bogavac, prva kao autorka komada “North Force”, druga u svojstvu rediteljke, s desetak glumaca, uglavnom svojih vršnjaka, pre nekoliko dana unele su i s tematskog, i s formalnog stanovišta značajno osveženje u tekući beogradski pozorišni život.
       Prva je u savremenu srpsku dramsku književnost uvela jednu novu, do sada neobrađenu temu, opisala je i psihološku i društvenu situaciju fudbalskih navijača, potrebu mladića i devojaka da pripadaju nekom i nečem, njihovu samodestrukciju u koju ih odvodi manipulacija onih što ih vode, koji imaju ovakvu ili onakvu korist od sporta. Ona je u svojoj sažetoj, žestokoj priči, u kojoj se govori drastičnim uličnim jezikom, gde su psihološke i socijalne motivacije junaka tek naznačene, ali i dovoljno uverljive, prikazala šta se događa u grupi “Zvezdinih” fanatičnih pristalica, kojima je oteta klupska zastava, čija je jedina šansa da spasu čast, da povrate samopoštovanje u tome da preotmu taj simbol od suparničke strane, makar i po cenu smrti jednog od svojih drugova. Ali, u tom studentskom radu postignuto je i mnogo više: pokazano je da ometeni proces individuacije, nesposobnost pojedinca da bude samostalna, distinktna jedinica, neminovno dovodi do toga da se on intenzivno identifikuje s gomilom koja ga okružuje, da s njom nekritički deli radost i tugu, da postane obogaljena ličnost bez utvrđenog personalnog identiteta, da ima lažnu predstavu o sebi, o drugima, i svetu u celini.
       Druga sestra je tu fabulu situirala među metalne šipke od kojih se prave ograde što na utakmicama razdvajaju zavađene navijačke tabore, ali koje ovde na simbolički način sugeriraju da je svet u stvari tamnica, ili bar sumoran geto u kojem živi velik deo naše današnje mlade generacije. Time predstava stiče i metaforičku dimenziju, proširuje polje gledaočevih asocijacija, omogućava mu da u nju upisuje i sopstveno iskustvo. U takvom prostoru, i u tom kontekstu, nekoliko mladih ljudi i jedna devojka savladavaju bukom i besom svoj očaj, ružnu svakodnevicu iz koje su za časak pobegli, imaju iluziju da su posvećeni nekim višim, nadličnim ciljevima. S druge strane, sugestivnost prikazanog isečka iz stvarnosti nije postignuta naturalističkim sredstvima, već tako što se predstava, pomoću ikonografije, ceremonija i ritusa sličnih onim s kojima se srećemo na fudbalskim stadionima, sistematski približava nekoj vrsti ritualnog, magijskog pozorišta.
       Ali, i komad “North Force”, i predstavu na kojoj se on prikazuje, mnogi u gledalištu intenzivno doživljavaju prvenstveno zato što u njima prepoznaju i ono lokalno, specifično naše, naš jad i čemer iz devedesetih godina prošlog veka.
      
       VLADIMIR STAMENKOVIĆ