Za mene regionalna saradnja podrazumeva regionalni pluralizam i u takvoj saradnji vidim novo poglavlje u koncepciji Pozorja

      U trenutku kada je postao najmlađi selektor u četrdeset osam godina dugoj istoriji Sterijinog pozorja, Ivan Medenica je šesnaest godina mlađi od najstarijeg pozorišnog festivala u nekadašnjoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji i Crnoj Gori. Kao kritičar LUDUS-a prvi put je učestvovao na Okruglom stolu kritike Sterijinog pozorja 1995. i ostao upamćen. Posle toga, svršeni student dramaturgije bio je pozorišni kritičar “Politike”. Danas je ovaj teatrolog u toj ulozi u nedeljniku “Vreme”, predavač je na Istoriji svetske drame i pozorišta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i jedan od urednika pozorišnog časopisa “Teatron”.
       Tada, na prvom Pozorju na kojem je učestvovao, čuo je za legendu o političkoj dimenziji ovog festivala - naslušao se priča o nacionalnim ključevima i nacionalnim selekcijama, što je često bilo dominantnije od razgovora o umetničkim dometima ove nacionalne pozorišne smotre. Svi su, od tada do danas, govorili da Pozorje treba menjati, ali sve je dalje išlo po inerciji, isto.
      
       Sada je Ivan Medenica prihvatio da bude selektor i eto prilike da se Pozorje menja:
       - Pored svih mojih kritičkih napisa o Pozorju, ja sam imao i zadržao emotivan odnos prema njemu. Za razliku od nekih kolega, nisam mislio da je Pozorje gotova priča. Užasno me nervirala i nervira priča o tome da nema više Jugoslavije, pa ne treba da postoji ni Pozorje, kao da je cilj Pozorja bio da pomogne jugoslovenstvo u oblasti pozorišta i drame. Ja sam iz neke druge generacije, prošlost me u tom smislu ne obavezuje i smatram da postoji vitalni potencijal za koncepcijsku odbranu jednog novog Pozorja - a ona se sastoji u činjenici da je domaća drama najbolji produkt domaćeg teatra i jedini njegov produkt koji je konkurentan na stranom tržištu.
       Nama festival domaće drame omogućava da pozivanjem stranih predstava rađenih po našim tekstovima napravimo jedno slično kulturološko, estetičko, kreativno... kakvo god hoćete suočavanje između naše pozorišne tradicije i drugih pozorišnih tradicija. Do sada, kao da nismo bili spremni da prihvatimo to poređenje i tu utakmicu - koji su nužni.
      
       Da li ste kao selektor bili izloženi bilo kakvom političkom pritisku kao što su to bivali vaši prethodnici u prošlosti?
       - Kad ste u startu slobodni da radite šta hoćete, kao što sam ja bio u ovoj ulozi, onda je to istovremeno vrlo pogodna i krajnje neugodna situacija. Ljudi iz Sterijinog pozorja rade svoj posao najbolje moguće i bez njih ne bih mogao da na ovom Pozorju artikulišem novi politički koncept. A to znači da Pozorje bude mesto za preispitivanje kulturnog identiteta ove naše zajednice koja se zove Srbija i Crna Gora.
       To preispitivanje ne sme da se svede samo na traganje za korenima, samobitnošću i svim onim što nas razlikuje, jer je to obeležilo prethodnih deset godina. Treba da idemo u suprotnom pravcu, u pravcu traganja za sličnostima i razlikama koje postoje u onim kulturnim konceptima kojima ova zemlja pripada: u kontekstu Balkana, Mediterana, srednje Evrope, jugoistočne Evrope, Evrope u najširem smislu reči.
      
       Bilo je želja da se Pozorje u tom smislu smesti u kulturni kontekst eks-ju prostora?
       - Za mene je to besmisleni pokušaj zatvaranja u jedan mali atar. Ova sredina podjednako pripada balkanskom i srednjoevropskom, kao i eks-jugoslovenskom svetu, jednako mediteranskom kao i eks-jugoslovenskom prostoru i to je samo jedan od kulturnih miljea za koje će biti mesta na Pozorju. Za mene ta regionalna saradnja podrazumeva regionalni pluralizam i u takvoj saradnji vidim novo poglavlje u koncepciji Pozorja.
       S druge strane, mi živimo u zemlji koja mora i dalje da se bavim svojim kulturnim identitetom, jer ona i dalje nije rešila krizu identiteta. Imamo problem sa Crnom Gorom, sa Kosovom, ne znamo odgovor na pitanje: šta je to domaća drama? Ako već ne možemo da kažemo ko smo i šta smo, moja bezobrazna želja je da se igramo identiteta. Zato sam ovogodišnje Pozorje i nazvao “Let’s pladž identitdž!”
      
       I šta smo mi?
       - Mislim da možemo da budemo mali evropski melting pot - mala evropska Amerika. Ili još bolje, na francuskom, da budemo mali kulturni metisaž.
      
       Može li se zaključiti da odsustvo političkih pritisaka u slučaju promene koncepcije ovogodišnjeg Pozorja i slobodnih ruku koje ste imali, govori i o promenjenoj političkoj klimi?
       - Postoje politika i politikantstvo, i ta distinkcija je veoma važna. Nisam bio izložen političkoj indoktrinaciji bilo koje vrste. Uostalom, mi živimo neki metaideološki režim u kojem se samo prepoznaje vulgarni liberalni kapitalizam, pa sam u tom smislu bio slobodan da maštam kako hoću. Ali, bilo je nekih politikantskih igara, ja ih naslućujem, ali one me ne zanimaju. To su odrazi naših personalnih partijskih odnosa, što me, opet, ne zanima. Nisam došao na Pozorje da tu ostanem za vijeki vijekov, već da pokažem kako bi ono moglo da se transformiše.
      
       Kako funkcioniše dogovor na relaciji Novi Sad - Vojvodina - Srbija?
       - Tu mogu da govorim o ozbiljnoj politici jer je postignut zdrav dogovor na toj relaciji kad je reč o pravima i obavezama vezanim za Pozorje. Osnivačka prava vraćena su gradu Novom Sadu i on snosi režijske troškove, a programske troškove dele Srbija, Vojvodina i Novi Sad. Za naše političke prilike ovo je sedmo čudo da je postignut takav dogovor koji za sada funkcioniše i pokazuje da je Pozorje svima potrebno. Bilo bi samo neophodno i da novac malo brže pristiže.
      
       Nisu li ovaj politički konsenzus i odsustvo pritisaka bilo koje vrste bili mogući, pre svega zbog činjenice da je selektor u kulturnoj javnosti poznat kao vanstranačka autonomna ličnost od profesionalnog integriteta?
       - Meni je neprijatno da sebe opisujem takvim, ali jedine moje kvalifikacije za ovo mesto bile su profesionalne. I zato bih voleo da verujem da je došlo vreme u kome je samo profesionalna kompetentnost garant da će se nekome pružiti šansa da uradi posao najbolje što zna. Ja nudim svoj koncept javnosti i nadam se da mi ne treba nijedna druga zaštita. Čak i da mi je potrebna neka druga zaštita, nikada je ne bih tražio. Niti bih je prihvatio kada bi mi se nudila. Ja sam pozorišni kritičar i predavač na fakultetu i to je ono što me intimno ispunjava. Politikom se nikada nisam bavio pa ni sada nije bilo razloga da politički kalkulišem. Ponudio sam onaj koncept za koji se zalažem javno poslednjih nekoliko godina i iza kojeg čvrsto stojim.
      
       RADMILA STANKOVIĆ