Posle “Sablje” ovo je jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi, kaže Nenad Čanak

      Britanski ambasador Čarls Kroford, domaćin promocije knjige o Rolingstonsima, našao se u “nezgodnoj” situaciji kada je Slađana Milošević od njega tražila pomoć. Trebalo je dovesti Rolingstonse u Beograd. U engleskoj rezidenciji u tom trenutku bili su princ Filip Karađorđević i druge ugledne javne ličnosti. Negde u blizini, našao se i potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović. Načuo je temu razgovora i tako je počela priča o beogradskom koncertu Rolingstonsa.
       Kraj, nažalost, svi već znamo. Pravni zastupnici Stonsa pismom su obavestili Beograđane da “prema oceni organizatora, održavanje koncerta može direktno ili indirektno da izloži umetnike i prateće muzičare (promotere ili deo publike) opasnosti od smrti ili povreda, zbog nemira koji su evidentni nakon ubistva premijera i uvođenja vanrednog stanja”.
       Razočaranje je zamenilo prvobitnu nevericu i iščekivanje svih buntovnika sa razlogom ili bez njega, svih poklonika rokenrola. A mnogo ih je, pre svega, na domaćoj rok sceni. Tako i Đule, pevač grupe Van Gog, kaže za NIN da “lažu svi oni koji tvrde da Rolingstonsi nisu uticali na njih i njihovu muziku. Beograd je izgubio mnogo više od običnog koncerta.”
       Slađana Milošević, žena od koje je ideja i potekla, objašnjava za NIN važnost ovog koncerta. “Suština je ostvariti komunikaciju sa svetom i to sadržajima koji su nas obišli prethodnih decenija. Svaka umetnost postoji na osnovama međusobne komunikacije umetnika. Intelektualna i umetnička elita mora da komunicira, jer su nam interesovanja zajednička. Kad izolujete neku sredinu, ona počinje da propada i dolazi do stadijuma ‘pink- kulture’. Tu više nema ničeg inspirativnog, inteligentnog ili edukativnog. Samim tim, sredina stagnira, odnosno, bez novih sadržaja propada još više.”
       Dragoljub Đuričić, nekada bubnjar kragujevačkog benda “Kerber”, grupe “Leb i sol”, a potom predvodnik antimiloševićevskih “šetača”, prokomentarisao je NIN- u: “Stonsi će prije doći u Kovačicu da kupe koju sliku naive, nego što će održati koncert u Beogradu! Bio bih nevjerovatno iznenađen da su došli. Volio bih da klinci vide šta je veliki koncert, mada bi Čola okupio veći broj ljudi, nego Stonsi. Da nam je država dovoljno ozbiljna, došli bi. Koncert je manje važan. Važan je događaj. Njihova energija se strašno poklapa sa našom. To je buntovnička energija koja postoji ovde, koju rokenrol nosi u sebi. I još nešto, Džeger i Milošević su isto godište. To je svojevrstan putokaz za mlade, da izaberu kuda će da idu.”
       Iako su, posle ukidanja vanrednog stanja, domaći političari i strane diplomate uveravali Rolingstonse da koncert može da se održi, ostali su neumoljivi. Bio je to povod za pakosni odgovor - Rolingstonsi su samo “plašljivi matorci”.
       Cane iz Partibrejkersa, prokomentarisao je ovo za NIN: “Onaj ko im je garantovao bezbednost, njega su ubili. Ubili su ga oni koji ne vole Stonse. Nemaju oni vremena da ‘ulaze u suštinu’ neke tamo balkanske zemlje. Brate, pali! Ne idemo tamo. Kakvo je to glupo dokazivanje hrabrosti u zemljama kakva je naša? Neće oni da se bakću sa nama! Žive jednostavno i znaju da je život lep, ali kratak. Zašto bi dokazivali Balkancima da su hrabri? Prosto je jako; sine, daj pare i neću niko da mi se petlja u moju delatnost.”
       Otkazan je i koncert u Zagrebu. Da li ponovo bezbednost?
       “Da sam ja Džeger, Beograd ili Zagreb, bilo bi mi isto. Gledao sam Rolingstonse svuda. Želeo sam da ih gledam i u Beogradu. Koncert gledate svaki dan, ali Stonsi su događaj. O tome se priča godinama. Ne mislim da je samo reč o bezbednosti. Ali, bilo je važno da dođu. Čini mi se da su bend koji dolazi nekako posle promena. Eto, bili su i u Češkoj”, kaže Momčilo Bajagić Bajaga za NIN.
       Svi NIN- ovi sagovornici slažu se u jednom. Rolingstonsi su ogromna muzička industrija! Da je samo do njih, možda bi i došli.
       Postoje i oni koji veruju da je važan razlog otkazivanja beogradskog koncerta - cena ulaznica od hiljadu petsto dinara. “Kako da naplate Stokholm, recimo, ako im propadne Beograd?”, pita se Dragoljub Đuričić. Slađana Milošević takođe veruje da bi jedan od razloga otkazivanja koncerta mogao da bude novac. Dodaje: “Naši ljudi naivno shvataju poslove poznatih. U tim dogovorima, svi aspekti priče su značajni. Sve se proverava, naročito background agencije koje se javljaju kao organizatori. Rolingstonsi ne žele da se kompromituju, zbog teško stečenog, ogromnog renomea. Oni funkcionišu kao korporacija. Zato je pokojni premijer bio garancija. Kad takve garancije više nema, sve drugo im je manje pouzdano.”
       Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine, poznat je javnosti i kao “roker po vokaciji”. Za NIN, Čanak komentariše otkazivanje koncerta. “Rolingstonsi su kao i drugi ljudi iz šou biznisa. I oni sviraju za novac. Da je za nas važno da dođu ovde i sviraju, novac bi se našao. Našli bi se sponzori koji bi ‘pokrili’ razliku. To da su pare sporne, to su priče za malu decu. Posle ‘Sablje’ ovo je jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi. Kad bi neko možda nešto i hteo da uradi, sad ne bi mogao. Razlozi su na trećoj strani. Privatna firma, vešta u estradnom smislu, uvuče u priču veliko ime kakvo je ime Rolingstonsa i onda to postaje nacionalni problem. Nikako da se oslobodimo mitomanije.”
       Naravno, prave razloge otkazivanja koncerta znaju samo Rolingstonsi, odnosno oni kojima je posao da rukovode celom mašinerijom. Beograd, dakle, neće stajati rame uz rame sa Atinom, Budimpeštom, Pragom, Bečom, Zagrebom... i drugim gradovima širom planete u kojima su svirali.
       A možda i ne treba previše da se uzbuđujemo zbog toga?
       “Oni koji danas čine budućnost ove zemlje, nisu publika Rolingstonsa. Bili su megazvezde kad najveći broj učesnika poslednjih ratova nije bio ni rođen. Voleo bih da dođem na njihov koncert u Beogradu. To što je Marija Terezija prenoćila jednom u Pančevu, nije ostavilo tragove na razvoj mog rodnog grada, koliko je izgradnja petrohemijskog kompleksa”, kaže Nenad Čanak.
       Srpski rokeri ipak nadaju se da će veliki Stonsi jednom, “zaglaviti Beograd”. Opraštaju im. “Nije njihova krivica što ne dolaze. Praštao sam i veće greške od ove. Gledao sam ih pet puta do sada i uvijek me vrate u pubertet. To je tajna njihovog uspjeha”, smatra Dragoljub Đuričić.
      
       DIJANA LAKIĆ
      

Domaća verzija        Dragan Kojić Keba, pevač narodne muzike, obradio je odavno pesmu Rolingstonsa, pa je tako od “Paint in black” postalo “U crno obojeno”. Za NIN, Keba kaže: “Moj tadašnji aranžer došao je na ideju da obradimo tu pesmu. Napisao sam nov tekst. Naslov je samo isti. To je jedan od mojih najlepših tekstova. Kad se pesma pojavila, svi rokeri su dali nalog da budem proteran iz Beograda. Navodno, dirnuo sam u svetinju.”

      

Dok ne dođu        Inspektor Blaža, kako je rekao NIN-u, bio je spreman za koncert. “Spremio sam šator i poljski NjC. Sad ću to morati da prodam, ili ću ići češće na Košutnjak ili Topčider. Kao rezerva uvek ostaje Keba. Moje rešenje je piratska verzija ‘Paint in black’. Mada, gajim nadu. Mik Džeger je Slobino godište, za deset godina imaće sedamdeset godina. Još ima nade.”