|
(“Ne diraj u idole”, NIN br. 2732)
Hteo ne hteo, nađoh svoje puno ime i prezime, ime lista (Ilustrovana Politika) za koji sam pisao i datum (pogrešan, što je i najmanja zamerka autorki ali se i po tome vidi da je ofrlje “pretraživala” po arhivi, tražeći oslonce svojoj tezi...) i citat iz teksta “Sergej pod zaštitom” kojim ona dokazuje da sam ja bio zdušni branilac lika i dela Milorada Lukovića Legije. Da ne znam nešto više o sebi, definitivno bih pomislio da sam novinarski “uvlakač”. Dobro je što je, sve u svemu, to moje pisanije okvalifikovala kao besplatni hvalospev, jer u protivnom bi morala da navede i cifru plaćenog hvalospeva, ali nije dobro što je napisala da sam bio jedan od onih fasciniranih njegovim uzbudljivim životom.
Glavni “junak” glumac Sergej Trifunović upao je posle tog teksta u prostorije redakcije i hteo fizički da se obračunamo, a spomenuti Luković mi je poručio da ću “go da idem kroz Beograd”. Tada su i jedan i drugi vladali Beogradom, prvi je sada “umetnički emigrant” u SAD, a za drugim traga policija.
A sada malo o kontekstu. Pre citata gde ja ispadam fasciniran pa sada posle dve godine i lepo prozvan, napisao sam (citiram radi objektivnosti) za Lukovića da je “Legija, kontroverzni policajac, opisivan do sada (juni 2001. prim.a.) mešavinom robinhudovske lirike gde je spasilac i pomagač žrtvama i slabijima (a u ovom slučaju je to bio mladi Sergej, kome su mnogi već prilepili etiketu skandal-majstora, naročito kada ga uhvate maligani pod svoje), pa do toga da je Legija ratnik, hladnokrvni egzekutor najsloženijih zadataka... a kao komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) pri DB-u Srbije bio jedna od poluga u političkim atentatima, ali do sada ništa od toga nije dokazano. Priča se i da je igrao jednu od ključnih uloga u petooktobarskim događajima kada je odbio da izvrši neka suluda naređenja kao što je, na primer, rušenje repetitora na zgradi ‘Beograđanke’...”
Luković tada nije bio apostrofiran (pod poternicom) kao sada.
OZREN MILANOVIĆ,
Beograd
|
