(ili: ako ne dokažemo, što pre, da je Leonardo poreklom iz naše, dunavske Vinče, a Mojsije iz okoline Požarevca onda će nas, koliko sutra, samleti u transatlantskim mašinama za mlevenje starih poludivljih naroda)

      Znao sam da ću, kad-tad, ponovo da sretnem Milenu Pavlović-Barili. Jer, naša veza je karmička. Ako smo zajedno bili u školi Leonarda da Vinčija i bili upućeni u tajne Velikog majstora, ako smo znali da su Isus i Marija Magdalena imali krvno potomstvo, da je i naš učitelj Leonardo bio od te loze onda je bilo pitanje dana kada ćemo se, opet, sresti. Posvećeni se sreću kroz vekove.
       Sreli smo se, u petak, u Galeriji “Milene Pavlović-Barili”. U Požarevcu, u njenoj kući, među njenim slikama... Milena je sedela za radnim stolom i pisala Leonardu da sam, eto, napokon došao u “naš Požarevac”. Jer, koliko ima od Požarevca do Vinče na Dunavu? Ah, Leonardo! Rado se sećao starog dunavskog zavičaja i često pričao o njemu na dvoru Medičijevih...
       Leonardo na Dunavu. Čudi me da Olja Ivanjicki to još nije naslikala... Čudi me da ni Milić od Mačve nije naslikao Eneja na čelu etrurskih seoba sa Dunava za Lombardiju, za Etruriju...
       U Milenin dom došao sam sat ranije pre početka promocije svojih knjiga u Galeriji “Barili”. Ređam stolice za one koji će na njima sedeti i slušati me. Pomilujem svaku stolicu, šapnem joj nešto. Gospođa Jelica Milojković, upravnica Mileninog doma i Galerije “Barili” gleda začuđeno moje rituale... Potom, nudi kafu i ajriš krim. To je, valjda, i Milena pila u Njujorku.
       U Požarevcu, popodnevna žega, a Galerija “Barili” počinje da se puni. Gospode, da li da im pričam kako je naš učitelj Leonardo pravio Isusov pokrov i da sam sa Milenom šegrtovao u tom poslu? Čuveni torinski Pokrov. Čuvena Majstorova prevara. Da li reći Požarevljanima da je Leonardo taj Pokrov radio po svom licu i naličju? Da je znao tajnu fotografije? Da li odati zašto Leonardo nije naslikao raspeće? I koliko je bio visok Isus, to jest, Leonardo? I koliko je kršan bio, kao Mojsije, kao Mikelanđelo? Najzad, da li reći iz kog je naroda Sveta Porodica? Pozivati se samo na Nemanjiće, to je smešno, to je bilo juče...
       Milena Barili lovi moje misli. Diže oči sa pisma Leonardu. I daje mi znak da to ne radim. Govori mi pogledom: “Ne budi smešan! Srbi to neće shvatiti.”
       Gospođa Jelica Milojković mi šalje druga upozorenja: “Oprostite, ali imajte na umu da promocija vaših knjiga mora da se završi do pola osam. Tada se uključuju alarmni uređaji...”
       Zaista, kada bi ukrali Milenine slike, slike požarevačke Madone, šta bi ostalo od Požarevca? Ništa.
       I, poslušam Milenu. Neću govoriti o šegrtovanju u Leonardovoj radionici. Ne objašnjavati otkud na Mileninim slikama “srušeni antički stubovi, polomljene antičke biste, hrišćanska verovanja i legende, renesansne madone”. Ne odavati tajne; šta je kamera opskura, a šta perspektiva, aerodinamika, anatomija ljudskog tela, i, zašto su se Ikaru istopila krila...
       Iz publike stiže pitanje: “Da li vi, zaista, imate čvrstih naučnih dokaza da je Troja bila na Dunavu?”
       Kažem: A kakve je čvrste naučne dokaze imao Šliman za Troju u Maloj Aziji? I ko je bio Šliman? Belosvetski hohštapler! Naravno, da imam više ozbiljnih dokaza da je Troja bila na Dunavu nego na Hisarliku maloazijskom.
       Onda jedna lepotica pita: “A da vi, ponovo, ne podgrevate srpsko vinčansko ludilo?”
       Tu kažem nešto što nisam, možda, smeo: Verujem da je Troja bila ovde. A i da ne verujem tvrdio bih da je bila ovde na Dunavu, možda, baš pored Požarevca! Mislite li da su Plutarh, Herodot i ostali pisali sve samu istinu kada su pravili istoriju Grka, grčku državu?! Pisanje i pravljenje istorije je prljav posao. Te tako, draga gospođice, nama treba novi srpski Memorandum utemeljen na dunavskoj Troji.
       Milena me prekorno gleda, vrti glavom. Šapuće: “Izgubio si meru!” Ali, nije li mera odavno izgubljena, još sa Herodotom i Plutarhom. A još Platon, pišući u “Fedonu” o stvaranju sveta iz haosa, jasno kaže da su se, borbe bogova, titanomahija i gigantomahija vodile baš kod STIGA, u Podunavlju! Tu je bio i “starogrčki” Flegrejon, to jest, POŽAREVAC! A Zevs je, glavom i bradom, DUNAV! Sve to lepo piše u knjizi “Bogovi Olimpa iz Srbije” Antonija i Ivana Škokljeva.
      
       Nego moram da prekinem. Gospođa Jelica, pantomimom, daje znak da su alarmni uređaji u Galeriji “Barili” uključeni.
       U dvorištu Mileninog dvora stignem još da kažem da je Mojsije rodom iz trojanskog plemena Mosniki koje je živelo oko Bora i Majdanpeka, oko Solomonovih rudnika zlata i srebra. I da je Mojsije na Dunavu, a ne na Nilu, gradio “faraonsku” tvrđavu Ram(zesu) koja eno i danas tamo stoji i zove se RAMSKA TVRĐAVA. Iz nje je RAM(zes) vladao vardarskomoravskom dolinom, takozvanim, EGEJSKIM PUTEM, to jest, EGIPTOM!!? A tu je i pećina u Ceremošnji gde se Marija krila sa detetom Isusom i ta priča je još živa u istočnoj Srbiji. A ko ne veruje neka ode u pećinu Ceremošnju i, prepoznaće je na Leonardovim platnima, na njegovim Madonama iz pećina...
       Milena stavlja kažiprst na usta: hoće da mi nemo javi da ne govorim više ni o tome.
       Vraćam se u Beograd. Smederevska železara, opet, purnja. Naložili je Amerikanci; treba im čelik za tenkove kada budu ulazili u Teheran. I, kajem se što sam poslušao Milenu, što u Požarevcu nisam rekao sve do kraja.
       Jer, ili ćemo dokazati da je Leonardo poreklom iz naše Vinče ili nas neće biti, ubediće nas da Srbi u Srbiji nikada nisu ni živeli. Zaista vam kažem: tek kada dokažemo kontinuitet naše državnosti od Mojsija do naših dana, tek tada ćemo imati “funkcionalnu državu” spremnu za “evropske integracije”. Ako će nam sve to, uopšte, biti potrebno. Jer, šta će vam sve te transatlantske trice i kučine kada ste u Uniji sa Leonardom iz Vinče i Mojsijem iz okoline Požarevca? Šta će vam Partnerstvo za mir kad imate Ramzesa sa Dunava?
       Naravno, ovaj srpski državotvorni posao mora se obaviti brzo! Što pre!!! Jer, preteći će nas. Pitanje je dana kada će papa Vojtila objaviti da je Isus, u stvari, Julije Cezar, da je Isus - njin. A kada nam uzmu Isusa, našeg Isu, kada nam to urade, kada ostane da su i Leonardo i Mojsije njini, onda će nas, tek, samleti. I Troja će ostati njina, i tako će ostati i za narednih dve hiljade godina. A jedne noći zatajiće i alarm u Galeriji “Barili” i Milenine slike odleteće za Njujork. Jer, tamo je živela, tamo je umrla. Objasniće nam da je bila Amerikanka...
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ