NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Gospodar slika

Za potrebe II i III nastavka kultnog filma Matriks, nastali su specijalni efekti kakve svet još nije video. Granica između stvarnog i virtuelnog sveta nestaje

      U zalivu San Franciska leži prazna i napuštena vojna baza Alameda.
       Nosač aviona “Hornet (stršljen)” usidren na keju, van funkcije, pruža mogućnost raznih avantura za posetioce. Osim toga, ovde ne postoji ništa drugo. Nema restorana, nema vojnika, nema života. Samo beton, ogromni hangari i pokvarene mašine. Sve deluje veoma dosadno, ipak istina je nešto drugačija.
       Upravo je ova bivša mornarička baza mesto nastanka jednog od najuzbudljivijih filmskih događaja godine. Nekadašnje kasarne i kontrolni toranj bivšeg vojnog aerodroma sada su sedište kompanije “Esc Entertainment”. Glavni stručnjak ove kompanije, Džon Gaeta, kontroliše stvaranje specijalnih efekata za dva nastavka filma Matriks, epohalnog dela braće Endija i Larija Vahovski, iz 1999. godine.
       Gaeta je dobar koliko i brz.”Reloaded” je već napunio svetske bioskope, a u novembru , stiže i “Revolutions”, treći deo ove naučnofantastične kungfu sage. U prvom delu, glavni lik Nuo otkriva da stvarnost, za koju on zna, nije ništa drugo nego kompjuterska simulacija. Iza ove simulacije tj. Matriksa, stoji surovi realni svet daleke budućnosti, u kome se ljudi koriste kao izvori energije od strane visokointeligentnih mašina. Oni su zarobljeni u tzv. biokontejnerima (Feedtanks), verujući da žive u stvarnom svetu tj. sadašnjosti. Neo, koga tumači Kijanu Rivs je izabran da ih oslobodi.
       Vratimo se sada pozadini filma. Gaeta, 37 godina, izgleda umorno. Već osam godina samo radi na “Matriksu” I, II i III, i taj rad mu je doneo Oskara za najbolje specijalne efekte, svetsku slavu i višak kilograma. Gaeta je postao rob rokova, kamera velikih brzina, kompjuterske grafike i ambicije, jer za potrebe nastavaka “Reloaded” i “Revolutions” specijalni efekti moraju ponovo biti osmišljeni i unapređeni. Režiseri i scenaristi, misteriozna braća Vahovski iz Čikaga, koji nisu ni profesionalni fotografi niti kamermani, znali su tačno kakve pokretne slike žele.
       Gaeta je znao da sa sadašnjom tehnologijom ne može zadovoljiti njihove apetite. “Bilo je zahtevno i komplikovano”, rekao je na kraju snimanja. Ali pošto je prvi Matriks zaradio preko 450 miliona dolara (koštao je negde oko 65), Gaeta je mogao da bira sve najbolje. Zaposlio je mlade naučnike, animatore, programere, dizajnere, od kojih su neki došli iz “Light+Magic” studija Džordža Lukasa, a neki iz “Pidžar” studija Stivena Džobsa. Gaeti je na raspolaganju bilo preko 120 miliona dolara, što je više od jedne trećine celokupnog budžeta izdvojenog za oba nastavka.
       Mesecima je ekipa istraživala razne mogućnosti i pravila detaljne planove. Iako taj rad nije bio direktno vezan za film, doneo je Gaeti najviše zadovoljstva. “Puno smo radili na istraživanju i razvoju!”, rekao je veoma ponosno.
       Rezultat tog rada više nije tajna. Film je premijerno u Evropi prikazan u Kanu. Moglo se videti da je Gaeta sa svojim tehničkim maratonom praktično dao novo značenje pojmu digitalne kinematografije, ili je barem uspostavio nove kriterijume u manipulaciji slikama.
       To nije bilo lako. Teško da je bilo koji film iz devedesetih bio toliko bogat utiscima kao Matriks. Jedinstvena estetika filma je već mnogo puta kopirana. Trikovi koji oduzimaju dah, kao tzv. bullet time, ili vreme leta metka, (tj. ekstremno usporeni snimak leta metka uz istovremeno brzi okret kamere oko glumca), danas su skoro postali standardi filmske umetnosti.
       Publici se 1999. godine, iako naviknutoj na digitalnu svakodnevicu i sve veću virtualizaciju, svidela inteligentna priča o dva sveta, stvarnom i prividnom tj. Matriksu. Uprkos tome što je film mogao lako da se gleda, bio je kasnije povod za mnoga filozofska razmišljanja, debate o slobodi ljudi, moći mašina i naravno o pitanju da li je svet stvaran ili nam se samo tako čini.
       Da li je stvaran ili ne, teško je prepoznati u Gaetinom novom delu. Uz pomoć kompjutera, potpuno su napravljene mnoge zgrade, vozila i likovi, kao što su simulirana i neka kretanja kamere. Činjenica da sve ovo može realno da izgleda, ne zavisi samo od truda učesnika ovog projekta ili sve bržih mikroprocesora, već i od jedne silne industrije koja ljudima poput Gaete ide naruku. Kompanija “Mental Images” iz Berlina, upravo je razvila program “mental radž”, kojim je omogućeno perfektno simuliranje odbijanja svetlosnih zraka o površine u kompjutersko generisanim prostorima. Gaeti je uz to bio potreban i instrument za merenje jačine odbijenih svetlosnih zraka. Ovaj instrument se koristi pri opsluživanju američkih “stelt” bombardera. Inženjeri koje je Gaeta zaposlio, prisustvovali su stručnim konferencijama, na kojima su takođe istraživači vojne opreme i stručnjaci iz auto i avio industrije mogli mnogo da nauče.
       Filmski trikovi nisu više posao samo za jednog čoveka. Sada im čak ni kompanije kao “Esc Entertainment” nisu dorasle. Gaeta je uposlio devet firmi sa više od hiljadu zaposlenih, rasutih po celom svetu. “A ono najteže”, kaže Gaeta, “bila je koordinacija svih tih pojedinačnih projekata i raznih informacija”. “Ponekad sam se osećao”, naglašava glavni tvorac efekata filma”, “kao da sam morao da izrežiram život u Njujorku”.
       U jednoj od najspektakularnijih scena iz drugog nastavka ,”Relaoded”, Nuo sreće svog protivnika agenta Smita, koji se u međuvremenu transformisao iz kompjuterskog programa u virus, sa osobinom multiplikacije. Superheroj Nuo se tada obračunava sa više od sto podivljalih, agresivnih replika agenta Smita. Iza te gomile agenata stoji živopisna kungfu trupa jednog od najpoznatijih koreografa borbi iz Hongkonga - Juan Vupinga (“Pritajeni tigar, skriveni zmaj”). Ipak njihova lica su digitalno obrađena da bi sva izgledala kao lice agenta Smita. Pre toga je uz pomoć visokokvalitetnih kamera snimljeno lice glumca iz svih uglova sa dosad nezabeleženom preciznošću, tako da su čak pore kože lica i svaka dlačica bile vidljive.
       Gaeta je potom uz pomoć kompjutera uspeo da kretanja glumca u sceni borbe uskladi i time postigne željeni efekat.Mogao je da ubaci i takve pokrete koje je nemoguće u stvarnosti izvesti. Isto kao arhitekta koji se pri projektovanju kuća koristi CAD programom, Gaeta je manipulisao sa svojim “digitalnim” likovima. Oni su u stanju sve da urade, osim da glume. Intenzitet jedne prave glume, nemoguće je digitalno postići.
       Ali ni Gaeta nije svemoguć po pitanju obrade slika. Da bi snimio sigurno najimpresivniju poteru automobila, kamiona i motora do sada, nije se mogao osloniti samo na digitalnu umetnost. Nedaleko od baze Alameda izgrađen je pravi autoput dužine od oko tri km. Troškovi pravljenja ove deonice iako su premašili cifru od dva miliona dolara, Gaetu nisu ni u jednom trenutku pokolebali u njegovoj nameri.
       Majstor specijalnih efekata, Džon Gaeta, još nije siguran šta će raditi posle trilogije Matriks. Možda će više posećivati bioskope u koje je poslednje četiri godine retko zalazio. Iako mu je to životni poziv, nije veliki ljubitelj specijalnih efekata na filmovima. Više mu se dopadaju drame i psihološki dijalozi.”Jednog dana, iako ne znam kada, doći će do velike pobune protiv sve te tehnike u filmovima”, kaže ovaj veliki manipulator slikama.Ali tome još nismo blizu”, skoro razočarano nastavlja Gaeta.”


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu