NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tužna je nedelja

Nova i još nedovoljno poznata bolest SARS i dalje uzima žrtve. Sredinom pretprošle nedelje javljeno je da već ima 8000 obolelih i više od 600 umrlih u 27 zemalja sveta. To je dvostruko više nego desetak dana pre toga. Progresija koja se zaustavi na jednoj strani, nenadano se pojavi na drugoj

      Veliki je strah pred Nepoznatim. Na jednoj od nedavno organizovanih konferencija američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), na pitanja novinara koja su se isključivo ticala pojave i širenja (ili zaustavljanja) još nedovoljno poznate bolesti SARS, predstavnik Centra, dr Gerberding, imao je da odgovori i na jedno sasvim neočekivano pitanje. “Doktore Gerberding”, obratila se novinarka televizijske stanice Si-En-En Mirjam Falko, “možda će ovo zvučati kao vrlo glupo pitanje, ali poznato mi je da večeras izlazi Lenset (britanske novine koje tretiraju medicinska pitanja, prim. red.) sa pričom o SARS-u kao bolesti koja je stigla iz svemira, to jest s teorijom koja... znam, meni je jasno... ali hoću da postavim to pitanje, pa vi recite šta god hoćete. Njihovi naučnici izneli su teoriju da nam zarazne bolesti mogu stići s meteora, pa bih volela da čujem imate li vi kakav komentar. Da li ste videli taj njihov rad, i da li znate o čemu govorim?”
       U odgovoru dr Gerberdinga mogla se osetiti mešavina opreza i podsmešljivosti: “Drago mi je što ste postavili to pitanje”, rekao je on, “jer mislim da možemo iskoristiti ovaj trenutak sveopšte pometnje. Ne, mi do ovog časa nismo dobili nikakav naučni dokaz da nam je SARS ili bilo koja druga zarazna bolest stigao s meteora, ali mi ostajemo otvorena duha, i ako dobijemo bilo kakav znak koji to podržava, obavestićemo vas.”
       I pitanje i odgovor svedoče zapravo o tome da se o novoj pandemičnoj bolesti ne zna baš mnogo. Jeste, utvrđeno je da bolest izaziva takozvani koronavirus (sličan virusu obične prehlade), ali nije utvrđeno zašto on mutira od virusa koji se obično nalazi u životinjskom svetu ka virusu koji postaje sposoban da se “prilepi” za čoveka; nije utvrđeno zašto dolazi do čestih slučajeva remisije, to jest zašto bolest ponovo napada one koji su se smatrali izlečenim; konačno, nije utvrđen ni jedinstven medicinski tretman.
       Vesti o SARS-u bivaju sve tužnije iz nedelje u nedelju. Progresija koja se zaustavi na jednoj strani, nenadano se pojavi na drugoj. Bolest se takoreći ironično poigrala i sa onima koji najviše brinu o njenom suzbijanju: oboleo je i jedan službenik američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, što je dr Gerberding takođe morao da komentariše na pomenutoj konferenciji za novinare. “Naš tim radi u interakciji s velikim brojem zdravstvenih radnika koji su već neko vreme na terenu u Tajvanu u borbi protiv SARS-a, a svaki od njih je potencijalno izložen zarazi ili je potencijalni prenosnik. Dakle, transmisioni lanac je izuzetno složen, i može se desiti da nikada nećemo tačno saznati kada je i gde je došlo do zaraze...”
       Tek povremeno probije se poneka vest koja bi mogla značiti napredak u borbi protiv SARS-a. U četvrtak 26. maja iz Berlina je javljeno da je jedan nemački istraživački institut razvio novi test kojim se može otkriti da li su se u krvi stvorila antitela za borbu protiv SARS-a.
       “Test je ‘značajan’ korak u pouzdanom dijagnosticiranju bolesti i proučavanju načina na koji se epidemija širi”, izjavio je Rajnhard Kurt, predsednik Instituta Robert Koh.
       Sa svoje strane, Institut je izrazio uverenje da će test, za koji se tvrdi da je prvi takve vrste u svetu, biti kroz dve nedelje dostupan tržištu. Test treba da pomogne lekarima i rodbini onih osoba koje su zaražene SARS-om da sa sigurnošću utvrde kolika je opasnost da i oni sami budu zaraženi fatalnim oblikom bolesti. Budući da testovi koji se sada primenjuju i koji su zasnovani na takozvanoj real time-PCR tehnici ne mogu da otkriju bolest kod svih pacijenata koji pokazuju simptome zaraženosti koronavirusom, čak i ovakve vesti doživljavaju se kao ohrabrenje da će bolest biti konačno stavljena pod kontrolu. Primetno je, međutim, da su svi odgovori na pitanja o konačnom ishodu nekako evazivni, da preovlađuje govor kondicionala. Što i jeste razumljivo. Govori se o konačnom obuzdavanju bolesti, a onda stigne vest da se ona pojavila i u zemlji koja je do sada bila pošteđena.
       Strah pred Nepoznatim time se samo još više uvećava i potvrđuje ono što je svojevremeno proročki ispisao na stranicama našeg lista sada već počivši pesnik Branislav Brana Petrović: “Kuga, lepra, variola vera, tifus, crveni i crni prišt, sakagija, difterija, troletna groznica, besnilo i srdobolja, samo su uvod... Spisak novih, dosad potpuno nepoznatih boleščina, neuporedivo je duži.
       U poređenju s tim novim, dosad nepoznatim boleščinama, sida je običan triper.”
      
       Pripremio: ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ
       (Izvori: Nenjsnjeek, Time, The Economist, Der Spiegel, Internet)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu