Ceo svet imao je priliku da vidi obnovljeni Peterburg i njegove najelitnije goste - 45 predsednika država i nebrojene visoke delegacije. Predsednik Putin organizovao je veličanstvenu proslavu koja je svetu trebalo da kaže: “I mi smo Evropa”

      Kada je Petar I počeo da “probija prozor u Evropu”, njegova prva žena Avdotja, proklela je novu prestonicu rečima koje bi se na naš jezik mogle prevesti onom narodnom “ostala ti pusta”. Prokletstvo je trebalo da se ispuni kroz trista godina, kaže legenda. Ali, kao i u svakoj bajci, dobra vila je pokušala da pomogne - ako se nađe plavokosa lepotica koja će na konju da obiđe grad, prokletstvo se skida. Zadatak je samo naizgled lak jer teritorija današnjeg Peterburga uključuje i ostrvo Kotlin koje nije mostom povezano sa Petrovim gradom. Konj bi morao da pliva, a zna se da konji ne mogu da plivaju daleko. Tako je grad - osuđen na propast.
       Ipak, sudbinski zadatak je očigledno ispunjen, mada plavokosu lepoticu na konju niko nije video. Zato je ceo svet imao priliku da vidi obnovljeni Peterburg i njegove najelitnije goste iz celog sveta - 45 predsednika država i nebrojene visoke delegacije. Aerodrom “Pulkovo” radio je tri dana samo za avione visokih gostiju, dočekavši i isprativši 119 aviona...
       Predsednik Putin organizovao je veličanstvenu proslavu koja je svetu, između ostalog, trebalo da kaže: “I mi smo Evropa.”
       Praznik je počeo služenjem prazničnih molebana u svim gradskim hramovima. Iz Grčke su prenete mošti Andreja Prvozvanog... Postavljeno je obeležje na mestu gde je Petar I položio kamen-temeljac za osnivanje buduće prestonice svoje države. Postavljen je i novi spomenik Petru I, održan veličanstveni spektakl u Marijinskom teatru sa delovima najpoznatijih opera i baleta peterburških umetnika, pokazan najveći vatromet na svetu, održan je veličanstveni spektakl na Nevi - starinski jedrenjaci s damama i gospodom obučenim u kostime iz Petrovog vremena, krenuli su uz zvuke muzike grupe “Skorpions”, prema obali da pozdrave svetske lidere.... Od dve i po hiljade događanja (na nekim od njih okupljalo se do milion i po ljudi) koji su trajali 10 dana, predsednici su uspeli da vide pet predstava, jedan koncert, tri puta su prošetali po gradu... Dočekani su bljinima i kavijarom, potom su potekle reke šampanjca, votke, najboljih vina...
       Najveselija je bila supruga predsednika Putina. Ona je, našavši se među mladim ljudima koji su jubilej proslavljali uz muziku, kraj logorske vatre, na poziv jednog dvadesetogodišnjaka, zaigrala. U tom trenutku išla je pesma “Lenjingrad”, a zatim je usledio “kazačok”.
       I ruski predsednik bio je neumoran - svuda je stizao, svakoga pozdravio, sa Šrederom je pričao na nemačkom, sa Blerom i Bušom na engleskom, lideri ZND govorili su ruski... Po završetku gala-koncerta otrčao je iza bine da se izljubi sa Pavarotijem, Demisom Rusosom, članovima benda “Skorpions”.
       Uživali su i gosti....
       Toni Bler i njegova žena dovezli su se autobusom koji je došao da ih zaštiti od kiše (bilo je planirano da stignu pešice) u Marijinski teatar. Tako je uradio i Putin. Neki nisu navikli da se voze autobusom, pa su došli kolima.
       U tesnom holu pozorišta svetski lideri stojeći ispijaju šampanjac...
       Bler drži za ruku svoju suprugu, gleda je u oči i nešto joj šapuće, liče na zaljubljeni par.
       Na večeri u Konstantinovskom dvoru, Vladimir Putin nešto šapuće Romanu Prodiju. Ševarnadzeu se, izgleda, ne dopada meni - ili nešto drugo... Žak Širak ugledavši Mstislava Rastropoviča, naglo ustaje i grli ga...
       Za jubilej je bilo predviđeno restauriranje oko 100 objekata - od muzeja i bolnica, do autoputeva, dela metroa, i čitavog niza parkova. Sam predsednik Putin insistirao je na 21 objektu. Dan uoči praznika, komisija je konstatovala da samo dva objekta sa predsednikovog spiska nisu završena. Peterburg je dobio 19 restauriranih dvoraca i muzeja, započeta je restauracija ogromnog broja kulturnih spomenika. Da bi se razumela grandioznost celog poduhvata, treba znati da decenijama u ovaj grad nije ulagano gotovo ništa. Veličanstveni dvorci, prelepe zgrade koje su gradili italijanski majstori, polako su se urušavali.
       Nisu, naravno, svi zadovoljni ni onim što je urađeno. Nema ni obećanog autoputa oko Peterburga, ni dela metroa, ni brane koja bi deo grada štitila od poplava koje ga svake zime pretvaraju u ostrvo... Sitničari su zapazili fantomske zgrade koje su imale samo fasadu a iza nje - ništa.
       Ima i urađenih delova za koje kažu stručnjaci, daj bože da dožive leto -mermerne ploče su lepljene po ulicama na minus 30 stepeni, a na mnogim zgradama urađenim zimi - već se vide fleke.
       Predsednik Putin (nije naodmet reći, rođeni Peterburžanin) za ovu priliku izdvojio je 60 milijardi rubalja iz državne kase (što se poklapa sa godišnjim budžetom Petrograda). Ali to ni iz daleka nije bilo dovoljno da fantastični laserski šou japanskog umetnika “prošeta” uz muziku po restauriranim fasadama starih zdanja, a sve se to oslika u Nevi i na noćnom, belom nebu; da zaplešu zlatne fontane, da flota starinskih jedrenjaka zaplovi po Nevi; da Konstantinovski (velikog kneza Dimitrija Konstantinoviča) dvorac zablista u potpuno novom ruhu; da američki predsednik još jednom zastane bez reči, otvorenih usta...
       Za borbu protiv kiše, odnosno za razbijanje oblaka, izdvojeno je 26 miliona rubalja, a gde su još putevi, fasade, muzeji, dvorci... Samo restauracija Konstantinovskog dvorca koštala je čitavo bogatstvo (280 miliona dolara, kažu) a kako i ne bi kad je reč o teritoriji površine 200 hektara na kojoj se nalaze sam dvorac, paviljon za pregovore, čitav gradić koji čine mini-dvorci, hotel, inženjerski kompleks (koji može samostalno da snabdeva ceo posed strujom, vodom, toplotnom energijom), pista za sletanje helikoptera, mini-luka, parking za 1.000 automobila i zgrada pres-centra.
       Na prvom spratu dvorca - muzejski deo, na drugom - protokolarni. Ovalna, Mermerna, Plava sala... U podrumu najkvalitetnija vina. U levom krilu - predsednički apartmani, u desnom - za goste. Gosti su, međutim, spavali u “depandansima” - malim dvorcima od kojih svaki ima po nekoliko spavaćih soba, tri kupatila, sopstveni bazen, saunu, sportsku salu...
       Peterburg se ponosi i Ćilibarskom sobom, restauriranim kabinetom Petra I, koji mu je svojevremeno poklonio pruski car. Za vreme rata Nemci su ga odneli, najpre u Kalinjingrad, a potom - ko zna gde. Kada se došlo do zaključka da su sve potrage uzaludne, pre četvrt veka, ruski majstori su počeli postepeno da je obnavljaju na osnovu crteža i slika, metodama starih majstora. Projekat je finansijski pomogla Nemačka, tako da je na otvaranju, rame uz rame s ruskim predsednikom, stajao i kancelar Nemačke Gerhard Šreder. Zidovi sobe “popločani su sa osam tona ćilibara. Da bi utisak bio potpun, tu su još i pozlata i ogledala. U celo to “mozaično, osmo čudo sveta” ugrađeno je više od pola miliona specijalno obrađenog ćilibarskog kamenja.
       Kroz “prozor u Evropu” ušle su, međutim, i evropske cene. Peterburžani su se dosetili da za nekoliko dana zarade godišnju platu, pa su svi koji su imali gde da odu, napustili grad a stanove prepustili gostima. Do praznika se mogao iznajmiti jednosoban stan za 200 dolara mesečno, sada je koštao isto, ali za noć. Ni ostale cene nisu zaostajale - mala boca “sprajta” ili “fante” kod uličnih trgovaca koštala je 30 rubalja (ranije - 15), sok je koštao 17 (ranije 6). Tu su se našle i konzerve s “čistim peterburškim vazduhom”, a matrjoška “Puškin” prvi put je bila skuplja od “Putina”.
       Obezbeđenje tokom dva dana boravka svetskih lidera u Peterburgu bilo je neviđeno. Otvaranje Konstantinovskog dvorca obezbeđivali su tenkovi i atomsko-raketni kompleks. Kad se to zna, ništa više nije neobično, osim, kažu građani severne prestonice, što je milicija obavljala svoj posao s osmehom na licu. Čitavi kvartovi bili su zatvoreni, ne samo za saobraćaj nego i za pešake. Svi žitelji delova grada kojima je trebalo da prođu visoki gosti, posebno su proveravani a u svoje kuće ulazili su samo sa specijalnim propusnicama, pa je bilo i komičnih situacija da muž može da uđe, a deca i žena ostaju napolju. Svima, pa i onima koji imaju dozvole, (privremeno) je oduzeto oružje.
       A bilo je i neprijatnosti diplomatsko-policijske prirode. Na putu kojim je trebalo da prođe kolona automobila sa gostima, nađen je plakat s antiameričkim sadržajem (šta je na njemu pisalo, policajci nisu želeli da kažu da ne bi uvredili Buša), i nešto što je ličilo na eksplozivnu napravu. Na mestu se odmah našla antiteroristička brigada da bi utvrdila da je u kutiji - truli krompir.
       Na Nevi su se sudarili rečni tramvaji i jedrenjak “Štandart” koji je trebalo da učestvuje u spektaklu na vodi. “Štandart” je zadobio samo ogrebotine.
       U čast jubileja, čuveni muzej Ermitaž radio je danonoćno, a ulaz je bio besplatan. Reka ljudi čekala je da vidi eksponate, a pred zoru, kad je temperatura bila oko nule, bilo ih je toliko da prosto nisu mogli da se kreću. Milicija je morala da nakratko zatvori kapiju kako bi se uspostavio red. Ipak, u samom muzeju nije bilo nikakvog traga tolike mase - nijednog bačenog opuška ili papirića. Zato je ispred zgrade bila gomila pivskih flaša i konzervi i, ako je verovati Aleksandaru Sokurovu, reditelju filma “Ruski kovčeg” koji je takođe prikazivan puna 24 sata u Ermitažu, desetine hiljada pijanih mladih ljudi. Ali, to je već druga priča.
       Praznik će se pamtiti, između ostalog, i po tome što je zasedanje Savet Evrope - Rusija, prvi put bilo potpuno otvoreno, pratilo ga je od početka do kraja 2 500 novinara; po broju predsednika na jednoj pozorišnoj predstavi kakav istorija nije zapamtila - u Marijinskom pozorištu bilo ih je te večeri 43; po neviđenim merama bezbednosti koje su uključivale i atomske rakete; po izjavama Romana Prodija da su Savet Evrope i Rusija neodvojivi kao votka i kavijar; po glasu Silvija Berluskonija koji je pevao zajedno sa Pavarotijem; po tome što Buš i Širak nisu pružili jedan drugom ruku iako su to svi željno očekivali - Širak je slučajno, ili namerno, otišao pola sata pre nego što je Buš stigao; po zaprepašćenom licu Džordža Buša, koji je videvši baletske umetnike što obučeni u zlatnu odeću igrajući podražavaju fontane Carskog sela, rekao: “Bože moj, Vladimire, pa njima su i lica zlatna!”
      
       LJUBINKA MILINČIĆ
      

Kako se ranije slavilo Proslava 100 godina “severne Venecije” počela je 16. maja (28. maja po novom kalendaru) 1803. godine. Uoči proslave je Aleksandar I naredio da se osvetle vrtovi, dvorci i državne zgrade i tražio da “uljanici budu naliveni dobrim uljem kako bi goreli više od četiri sata”. Ujutru se uz zvuke zvona 20 hiljada vojnika skupilo ispred Zimskog dvorca i krenulo da maršira prema spomeniku Petru I. Vojskom je komandovao sam car. U 11 sati je u Isakijevskoj crkvi u prisustvu cele carske porodice počeo moleban. U trenutku kada je u crkvi zapevano “Tebe Boga hvalimo”, sa broda Petra I odjeknuo je pozdravni plotun. Posle toga je car pored spomenika Petru I primio raport od svih rodova vojske.        Dvestota godišnjica slavila se masovnije. Ukrašavanje grada počelo je 2. (15) maja. Na obe strane Nevskog prospekta postavljeni su stubovi ukrašeni zastavama i grbovima imperije i grada. Na zgradi Gradske dume visio je pano s likom Petra I. Na Senatskom trgu bile su postavljene tribine za 10 000 ljudi. Jubileju su prisustvovali gosti iz mnogih evropskih zemalja. Otvoren je Trojicki most, prvi u svetu most osvetljen električnim svetlom.        Glavna ceremonija počela je 16. (29.) maja kada je obali Neve prišlo 150 brodova i ispalilo pozdravne plotune. Pred kućicom Petra I bio je razapet carski šator, prema njemu su krenuli brodovi, izneta je ikona Spasitelja koja je pratila rusku vojsku u bici pod Poltavom i preneta na brod koji je krenuo prema Zimskom dvorcu...        Proslava je završena skandalom. Preduzimač Viktor Dandre optužen je za proneveru sredstava iz državne kase. Nije čekao suđenje - pobegao je u inostranstvo, a uskoro je za njim otišla i njegova supruga, čuvena balerina Ana Pavlovna.

      

Pokloni slavljeniku - spomenik pesniku Emiliju Neliganu (od premijera Kanade Žana Kretjena)        - spomenik prvom predsedniku Grčke Joanisu Kapodistriji (od premijera Grčke Konstantinosa Simitisa)        - “kineski vrt” koji su napravili majstori pejzažne arhitekture (od predsednika Kine Hua Đintaoa)        - skulptura legendarne ptice Garuda od crvenog drveta (od predsednice Indonezije Megavati Sukarnoputi)        - kolekcija mađarskih vina (od predsednika Mađarske Petera Međešija)        - komplet knjiga i igara za decu invalide (od predsednice Finske Tare Halonen)        - dvadeset santimetara visoka kopija statue “Kalevipoleg” (od predsednika Estonije Arnolda Rutela)        - mini-kopija statue Georgija Tovstonogova (od predsednika Gruzije Eduarda Ševarnadzea)        - model starinskog topa od livene bronze s pozlatom (od predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka)        - bista pesnika Nizamija (od premijera Azerbejdžana Artura Rasizade)        - spomenik ruskom imperatoru Aleksandru II (od predsednika Ukrajine Leonida Kučme)        - jurta prečnika tri metra koju su napravili narodni majstori (od predsednika Kirgizije Askara Akajeva)        - spomenik pesniku Džambulu Žabajevu (od predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva)        - sto hiljada dolara Politehničkom univerzitetu (od predsednika Turkmenije Saparmurata Nijazova)        - skulptura “Peterburška kula - posvećena Gogolju”, od bronze (od kancelara Nemačke Gerharda Šredera)