NAZIV: Nedremano Oko (triptih)
AUTOR: Rajko Petrov Nogo
IZDAVAČ: Srpska književna zadruga, Beograd 2002.

      Viđena kao “crna rupa”, iliti “crna tačka”, kao permanentan “zbeg”, pesnikova “Srbijica” je valjda najočigledniji primer nepodudarnosti Tvorca i njegovog dela. Takav nesklad svojstava i namera koje mu se pripisuju sa onim što je stvorio, jedino je objašnjiv mogućnošću da je njegovo inače “Nedremano Oko” u našem slučaju zadremalo. Da nas je naprosto izgubio iz vida. Međutim, pesnikovo, po prirodi stvari “dvojničko oko”, jasno sagledava posledice ovog tragičnog zaborava. Poslanje pesniku nalaže da ih predoči “Pre nego sve bude pepeo i para”. Njegove “starinske rime” su, štaviše, svojevrstan medij, “Nedremano Oko grčkoga oltara” kroz njih “projavljuje postiđenje svoje”.
       Ma koliko, na ovaj način naznačen, pojednostavljivao učinke izvanrednih Nogovih pesama, u biti je idejni i poetički koncept nove pesnikove zbirke sadržan u ovim navodima. To je osnova njenog smisaonog plana koji se, od prve do završnih pesama, usložava ili izoštrava, uobličuje. Množinom svojih osobenosti ova nas zbirka uverava da je nezavisno od aktuelne problematike kojom je zaokupljen i od jezičko-stilskih i versifikacijskih inovacija u kojima je maltene besprimerno uspešan, Nogo zapravo vrlo blizak tradicionalnim poetičkim načelima. Blizak im je ne samo zato što tekstom, podtekstom i kontekstom aktivira, svrhovito i efektno upošljava mitsku, istorijsku, religijsku, kulturnu, književnu, jezičku, prozodijsku i kakvu sve ne tradiciju, već i po shvatanju istorije, nacije, uloge pesnika.
       Svojevremeno učitelj, kadgod i bespoštedni kritičar svog naroda, pesnik je u novoj zbirci - u triptihu Nedremano Oko - saosećajni tumač, u izvesnom smislu i nosilac njegove nepojamno tragične sudbine. Istorijske i ovovremene. Takve kojoj, mada mu moći nisu male, “rukopisac još ne nađe ime”. Istini za volju, ume pesnik i da okrzne naša nepočinstva: “Opela ćemo očas obrnut u poklade”, izneverili smo pa i popljuvali Hrista, raspolućeni smo “između crkve i kafane” i sl. Ali, pri svemu, ovakvo i ovoliko postradanje nikako se, po pesnikovom sudu, ne može predstaviti kao žetva onog što smo posejali. (Samo “marsovci” su kadri da “kukuriču Učinili to ste sebi”)... Hoće se, naime, reći: manje-više sve pesme između prološke i epiloške posreduju “ovo” što nam se dogodilo i što nam se, od strane “ovih”, bez prestanka događa. Čak i kad smo “Za trpezom od vražde u razbratničkom kolu”, to je uzrokovao neko od “ovih”. U konkretnom slučaju”Varvar što nebo kontroliše”. Manje-više, sve su to balade, tropari, “suzne molitve” za spas od pokore kojoj smo oduvek izloženi. U veku iza nas pogotovu.
       U ulozi zastupnika kolektiva, Nogo gotovo bezrezervno s njim deli razumevanje istorijskih i sudbinskih okolnosti. Argumentovanje ovog mišljenja povelo bi nas ka povezivanju pesnikovih ideja, ili ka diferenciranju stavova koji nam se čine nekritični. Mera Nogovog poistovećenja sa kolektivom je, na sreću, prevashodno pesnička, tako da prioritet u tumačenju i prosuđivanju ove zbirke treba da imaju selektivni, analitički pristupi... Sastavljena od trideset tri pesme grupisane u tri ciklusa (15+3+15), zbirka Nedremano Oko je kompoziciono oslonjena na simboličko, religijsko i ino značenje brojeva o kojima je reč. Delovi triptiha, pri tom, motivsko-tematski međusobno korespondiraju, spoljašnji se prelamaju u unutrašnjem koji ih ozračuje sopstvenim značenjem. Ciklusi sadrže pesme ispevane rimovanim stihom u čvrstoj metričkoj šemi (neretko u sonetnoj formi), ili tzv. slobodnim, eliptičnim. Među njima, sasvim izvesno, preovlađuju poetske tvorevine visokog i najvišeg reda, jedinstvene stvaralačke sinteze koje mogu da reprezentuju delo svog autora. Ali i jedan, veoma snažan tok savremenog srpskog pesništva.
      
       BOGDAN A. POPOVIĆ