Hoće li Srbi u Crnoj Gori biti nacionalna manjina

      Pedesetih godina prošlog veka, jedan crnogorski emigrant u Engleskoj uporno je ubeđivao svoju ćerku, koja je ostala da živi u zemlji, da je pogrešno čula kako Crnogorci nisu Srbi nego su posebna nacija. Taj nesrećnik koji se našao prognanim iz otadžbine, našao se iznenada prognanim i iz nacije. Da je nešto poživeo, danas bi se suočio sa dodatnom dilemom:da li je dobro jutro poželeo na jednom jeziku, a dobro veče na drugom i da li je u krevet legao kao pripadnik većinskog naroda, a probudio se kao nacionalna manjina. Zamešateljstvo nacionalnih odnosa i nacionalnih identiteta u Crnoj Gori nedavno je postalo još komplikovanije sa pojavom predloga zakona o manjinama. Naročito su rešenja vezana za spisak manjinskih naroda dovela do prilične pometnje u crnogorskoj javnosti.
       - Predlog zakona bio je usaglašen sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom. Slična rešenja onima koje sam ja predvideo ponuđena su recimo u Mađarskoj ili Sloveniji, kaže Rifat Rastoder, potpredsednik crnogorskog parlamenta i tvorac spornog zakonskog predloga.
       Ono što je naročito zateklo zastupnike srpske ideje u Crnoj Gori je da su u ovom predlogu Srbi svrstani u red manjinskih naroda sa Muslimanima ili Bošnjacima, Hrvatima i Albancima.
       - Na ovaj način ne samo da se ignoriše faktičko stanje, istorijske okolnosti, nego je i sporna ustavnost ovakvog predloga. Stavljanjem Srba među manjinske narode revidira se istorijsko nasleđe i državna i politička tradicija u Crnoj Gori, a posebno se postavlja pitanje onih regiona u kojima je, čak i prema zvaničnim podacima, većinsko stanovništvo srpsko, poput Boke Kotorske, smatra Dragica Perović, član Glavnog odbora Srpske narodne stanke i poslanik u republičkom parlamentu.
       Prema popisu iz 1991, čija se validnost često dovodi u pitanje, Crnogoraca u Crnoj Gori ima oko 62 odsto, Srba oko devet, a Muslimana 14,7 odsto. Po rečima potpredsednika crnogorskog parlamenta na osnovu tih, zvaničnih podataka Srbi su u predlogu zakona o manjinama pomenuti kao brojčano manjinski narod.
       - Za razliku od nekih kolega koji tvrde da u Crnoj Gori nema Srba, ja znam da ih ima i da su sada ti procenti verovatno drugačiji. Uz Srbe je pomenut prefiks manjina, ali se oni pominju i u kontekstu ko se sve može smatrati autohtonim državotvornim narodom u Crnoj Gori, tvrdi Rastoder.
       Pojedini učesnici crnogorske političke scene vide u novom zakonskom predlogu sinhronizovanu akciju kojom bi se srpski narod u potpunosti istisnuo iz bilo kakve mogućnosti da zauzima neku značajnu ulogu u stvaranju političke budućnosti Crne Gore. Tvrdi se da će pokreti za preimenovanje srpskog jezika u crnogorski i svođenje Srba na nacionalnu manjinu dovesti do marginalizacije ne samo političke uloge već i kulturnog značaja tog naroda. S druge strane, zastupnici potrebe za uvođenjem zakonskih reformi u ovdašne pozitivno pravo, smatraju da je neophodno upodobiti crnogorsko zakonodavstvo evropskim standardima koji su s pažnjom gradili i odnos prema posebnoj grupaciji autohtonih manjinskih naroda.
       - Moja verzija rešenja odnosi se na narode koji su nekad bili konstitutivni u SFRJ, pa time i u Crnoj Gori. Za njih je potrebno obezbediti učešće u rukovođenju državom i javnim poslovima, kako bi se njihovi interesi i u tom domenu zaštitili, uz očuvanje posebnosti njihovih kulturnih identiteta. Bila je možda greška što su bilo koji narodi pominjani u predlogu zakona. U svakom slučaju nisam ja taj koji nekoga može da svrsta u manjinu ili većinu. Prava se mogu unapred definisati, ali se ne može unapred predvideti ko će ih koristiti i da li će hteti da ih koristi, smatra Rastoder.
       - Neverovatno je da se sa tim, nazovi demokratskim rešenjima požurilo pre popisa stanovništva. Na čemu su zasnovana rešenja ako nema tog elementarnog akta od kojeg aktuelna vlast u Crnoj Gori uporno beži? Svakome je jasno da popis iz ‘91. ni tada nije odgovarao realnosti, a sada je to još manje slučaj. Ako su motivi zaista demokratski čemu onda to da idemo “pred rudu” i brže-bolje ozakonimo rešenja koja nemaju utemeljenje u realnosti i mogu da nanesu ozbiljnu štetu najmanje jednom narodu u Crnoj Gori, pita se Dragica Perović.
       Dodatnu polemiku u celu priču o manjinskim narodima unela je formulacija prema kojoj u manjinske narode spadaju i Bošnjaci, a u zagradu je stavljeno Muslimani. Iako je određeni broj Muslimana u Crnoj Gori prihvatio da uzme nacionalno ime Bošnjaci, jedan značajan korpus tog stanovništva odbija promenu svog imena, tvrdeći da je posredi pokušaj asimilacije diktiran iz Sarajeva.
       - Nacionalno ime Musliman prvi put se uvodi u zvaničnu upotrebu na CKSK BiH i CK SKJ 1968. godine. Ime Bošnjak istorijski je starije, ali je podjednako legitimno kao i Musliman ili Crnogorac islamske vere. Uz to promena imena ne menja suštinu nacionalnog bića. Vi možete promeniti svoje ime, a ipak ostajete ista osoba, objašnjava Rastoder i upozorava da ne može biti reč ni o kakvoj spolja diktiranoj asimilaciji.
       Prva verzija predloga zakona o manjinama pojavila se 2000.e godine i predstavljena je na okruglom stolu Ministarstva za manjine. To rešenje ponuđeno je ministarstvu kao inicijativa da se dalje radi na tom polju. Najavljeno je u aprilu da će predlog zakona biti povučen iz procedure, između ostalog i zato što je usvojena Ustavna povelja i Povelja o manjinskim i ljudskim pravima u Srbiji i Crnoj Gori. Ipak predlog zakona se našao pred poslanicima republičkog parlamenta.
       - Ne znam da li je predlog ovog zakona zaista povučen, jer dnevni red još nije utvrđen. Ali, svim poslanicima taj predlog je podeljen i mi ga moramo smatrati relevantnim skupštinskim materijalom, kaže gospođa Perović.
       Karambol u radu skupštinske službe Rifat Rastoder objašnjava tehničkom greškom i najverovatnije inercijom po kojoj je služba jedan predlog koji je jednom dobila mehanički prosledila poslanicima, ne vodeći računa o tome da je on povučen iz procedure. Dalja sudbina nacionalnih manjina i većina, biće u velikoj meri određena popisom stanovništva koji može da razreši mnoge nagomilane dileme u političkim odnosima u Crnoj Gori.
      
       SIMONIDA KORDIĆ