(“Nova diplomatska valuta”, NIN br. 2735)

      Zapanjujućom lakoćom pravno javno mnjenje u našoj državi reaguje na veleobrte u procesu po tužbi države Bosne i Hercegovine protiv države Jugoslavije (sada Srbija i Crna Gora) koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
       Mene zabrinjava saznanje da, u ime naše države, proces vodi ekipa koju čini profesor Varadi, koji nije rezident ove države, jer živi i radi u Budimpešti i mladi advokat Ukropina kao njegov savetnik, a bez pomoći onih koji bi tu morali da budu uključeni, “lavova” procesnog prava, onih advokata, onih prokuratora koji su vični procesu. Ni kao pravnik, ni kao stanovnik ove države to ne mogu da prihvatim.
       Slušao sam hvalospeve o tome kako će, zaboga, prigovor nenadležnosti suda koji se kasno postavlja u formi obnove procesnog rešenja uspeti. Kada su hladno spušteni na zemlju, dakle kada je taj prigovor odbijen, ekipa se našla u čudu i odjednom su joj krivi sudije i sud. Stoga, ne verujem ni u kakvu pripremu. Smatram da se sve radi napamet i bez dovoljno empirijske pripreme, bez uključivanja tima relevantnih istoričara, faktografa i pravnika.
      
       ZORAN RISTIĆ, advokat,
       Novi Sad