Zašto Goran Radenović, deveti, neće da se žrtvuje za Savet? Zato što mu je stalo do plate ili zato što je Skupština javila Savetu: Prodate li Radenovića, svi idete - pa, puj pike ne važi

      Odbio je Nenad Cekić da dođe u Utisak nedelje (TV B92, 8. jun). Ne zbog Olje, ma u kuću neće da im uđe. Snježana Milivojević reče u Utisku da nema emisije na Pinku u kojoj bi ona učestvovala. Zar to nije isto?
       “Naše situacije su sada jako različite”, kaže gospođa Milivojević za NIN. “Ja nisam član Radiodifuznog saveta i mogu da se pojavljujem na televizijama po ličnom izboru.” A da je i dalje u Savetu? “Članovi Saveta imaju pravo na kontrolu svojih pojavljivanja u medijima. Imaju pravo i da biraju emisije u kojima će se pojaviti. Međutim, čula sam da predsednik Saveta apriori neće da dođe na B92. Oglušiti se o poziv televizije, u trenutku kada se odlučuje o sudbini tako važnog radiodifuznog tela, jeste stav koji je nespojiv sa funkcijom predsednika Radiodifuznog saveta.”
       Profesor Vladimir Vodinelić je izašao iz Radiodifuznog saveta nedelju dana posle Snježane Milivojević, medijskog analitičara, na drugom sastanku Saveta (sreda, 11. jun) u Skupštini Srbije. Zato što nije usvojena inicijativa da se pokrene postupak za razrešenje Gorana Radenovića. Većinom glasova.
       U trenutku zaključivanja ovog broja NIN-a (sreda, 11. jun) i ostavka Miroljuba Radojkovića visila je o koncu, ali je profesor Radojković odlučio da se, kao i Vodinelić prošle nedelje, prvo konsultuje sa svojim predlagačima.
       I sve to zbog tri nezakonite kandidature. Skupština Srbije je čekala devet meseci da izabere osam članova Saveta za radio-difuziju. A onda je, u poslednjem trenutku, “nepodobni” prof. dr Zoran Petrović, za bivše vlasti prodekan, a kandidat DOS-a, “pod pritiskom javnosti” podneo ostavku. Onda, DOS brže-bolje predloži profesora Vladimira Cvetkovića na sam dan izbora. Greška Skupštine. Vlada Srbije je tek tri dana pre skupštinskog zasedanja i zvanično predložila Nenada Cekića, asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Greška vlade. Jer, po Zakonu o radio-difuziji, biografije kandidata treba da budu na “uvidu javnosti” 30 dana pre izbora. Onda osam članova Saveta predloži devetog - za kojeg je uslov da živi i radi na Kosovu - Gorana Radenovića, i Skupština usvoji predlog sa 137 glasova, iako je njegova biografija poprilično osporavana u javnosti, a svodi se uglavnom na tri pitanja: da li Radenović živi na Kosovu, koliko je kvalifikovan da bude član Saveta i da li je “blizak Pinku” (NIN, br. 2736).
       Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da ukoliko se neka od spornih činjenica u slučaju Radenović pokaže kao neistinita, to bi mogao biti razlog da Radiodifuzni savet predloži Skupštini razrešenje g. Radenovića. “Od jednog člana iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, i to baš nadležnog za Prištinu, imali smo prilike da čujemo da Radenoviću nije izdata nikakva potvrda da on živi na Kosovu”, kaže profesor Vodinelić za NIN. Radiodifuzni savet je dobio pismo od 36 novinara, članova UNS-a, izveštača na srpskom jeziku za KiM, u kojem se kaže da oni nikada nisu čuli za gospodina Radenovića i da on ničim nije zaslužio da bude član Saveta.
       “U tom slučaju, imali bismo trećeg člana koji je ušao mimo zakona, odnosno protiv njega. Ali, prva dvojica nisu doprinela protivzakonitosti. Skupština je napravila propust. Ovde bi se radilo o suprotnom slučaju, izbor bi bio protivzakonit ukoliko je sam Radenović o sebi dao neistinite podatke. Ništa ne tvrdim, samo smatram da postoje indicije, koje zahtevaju da se stvar razjasni.”
       Snježana Milivojević ne razlikuje “prva dva od trećeg slučaja”. Ona nije htela da svojim ostankom u Savetu legalizuje nezakonitost koju je Skupština nametnula Savetu: “Moj predlog je bio da Savet odbije da se konstituiše u tim okolnostima, jer su tri izbora pod javnim osporavanjem. Dva zbog nepoštovanja procedure, treći zbog podataka koji su se pojavili u javnosti. Zašto bi tri sporna člana uticala na opštu sliku ugleda tog tela?”
       Profesor Vladimir Cvetković, jedan od tri sporna člana Saveta, kaže da je sticaj okolnosti što su i Cekić i on postali kandidati u poslednjem trenutku: “Tih famoznih 30 dana kao formalni propust koji je poslužio za osporavanje moje i Cekićeve kandidature, znači da javnosti u roku od tih 30 dana budu dostupne biografije kandidata. Od DOS-a sam dobio ponudu da budem na njihovoj listi i to me je iznenadilo jer sam više puta poslednjih godina javno kritikovao njihov rad. Rekli su mi da im je stalo da imaju nekompromitovane ličnosti. Nisam tad znao za proceduru, ‘trideset dana’, niti da mi je Ljilja Smajlović protivkandidat. Od trenutka našeg izbora u Skupštini pa do trenutka konstituisanja našeg Saveta prošlo je više od 50 dana i javnost je za to vreme mogla da se upozna sa našim biografijama i javnim angažmanom i niko nije imao nijednu kritičku primedbu na moj profesionalni rad niti na moj javni angažman u poslednjih 10, 15 godina. I OEBS je naglasio da proceduralna greška nije uslovila nezakonite zaključne radnje vezane za naš izbor koji je i za njih takođe ispravan.”
       Ipak, profesor Radojković kaže da je ukazivanje nepoverenja Radenoviću, isto što i nepoverenje predsedniku Saveta Nenadu Cekiću, jer je Radenovićev glas bio presudan u izboru predsednika dvotrećinskom većinom.
       Zašto, na kraju, Goran Radenović neće da se žrtvuje za Savet? Zato što mu je stalo do plate ili zato što je Skupština javila Savetu: Prodate li Radenovića, svi idete - pa, puj pike ne važi.
      
       ZORA LATINOVIĆ