Umesto “Igra rokenrol cela Jugoslavija” Blaža je pevao “Srbijo, vraćam se ponovo”, Ikodinović se prisećao divljanja hrvatskih navijača a Radmila Hrustanović se izvinjavala

      Zahvaljujući hrvatskim vaterpolistima koji su se neposredno pred početak evropskog prvenstva u Atini 1991. godine povukli iz reprezentacije tada, još uvek zajedničke države vaterpolisti iz Srbije i Crne Gore su prvo evropsko zlato osvojili još pre 12 godina. Ovo, treće po redu, kako reče za NIN Danilo Ikodinović ujedno je i najdraže i najružnije. Najdraže jer smo se, metaforično rečeno, dva puta vraćali iz mrtvih (protiv Mađara u borbi za 1. mesto u grupi i protiv Hrvata u borbi za 1. mesto u Evropi) a najružnije jer smo, s obzirom na dešavanja oko Kranjskog bazena lako mogli dobiti i treću šansu.
       Da ne bismo izazivali sreću na putu kroz Hrvatsku, premijer Srbije Zoran Živković je po prvake Evrope otišao avionom. I dok je doktor reprezentacije u avionu zavijao polomljenu glavu Nikoli Kuljači i pokušavao da Aleksandra Ćirića uspravi na noge pa makar i uz pomoć štaka, Srbi su slavili. U tom slavlju se i preteralo pa su plava i bela boja na zastavi koja se vijori na hrvatskoj ambasadi promenile mesto a i grb se negde zagubio.
       Zvanično slavlje organizovano je naravno, dan posle, a šampione je dočekalo nekoliko hiljada navijača. Politički nekorektni poklici iz publike stišavani su Bajaginim pesmicama iz zvučnika, definitivno je otišla u istoriju i pesma “Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Zato je na mestu voditelja ostao Voja Nedeljković, sa sve košuljom koju nije bacio u publiku uprkos nastojanju Inspektora Blaže, zanimljivije polovine voditeljskog para. Pošto je obradom jednog od najvećih kantri hitova “Countrdž road take mdž home” koja u njegovoj verziji nosi ime “Sunce tuđeg neba ne greje kao naše” izazvao oduševljenje muškog dela publike, Blaža je obradovao i dame, jer je pokazavši svoje zmijsko telo naterao prvo Šapića a zatim i ostale momke da učine isto. Atmosferu su dizali i trubači Dejana Petrovića, kojima se može zameriti jedino to što Vanju Udovičića ljubimca devojaka, nisu podržali u nameri da “uzme hleb” Inspektoru Blaži. A možda i Branku Kockici.
       Pre navijača, koji su slavlje nastavili u gradskim fontanama evropske prvake je pozdravio Zoran Živković u republičkom a zatim i Dragoljub Mićunović u saveznom parlamentu. Prisutan je bio i Boris Tadić. Bivši vaterpolista, danas ministar odbrane SCG, za NIN je rekao da zna da je Srbija praktično ostala bez vaterpolo klubova (putem evropskog prvaka iz 2000. godine Bečeja, na koji je stavljen katanac kao da su krenuli i Partizan, koji je raspustio celokupan prvi tim i Crvena zvezda, koja nema gde da trenira) ali “on tu ne može ništa jer nije vaterpolo funkcioner”. Dragoljub Mićunović možda nije toliko upućen u vaterpolo kao kolega iz Demokratske stranke ali je izgleda upućen u to kako funkcionišu stvari u državi te je obećao da će se lično pobrinuti da naši klubovi isplivaju. “Direktor direkcije za sport Srbije je iz moje partije i kazaću mu da učini sve što je u njegovoj moći da omogući da se obnove klubovi u kojima su ponikli ovi momci. Oni su još jednom pokazali da je sport naš najbolji eksport i za to ne treba žaliti sredstava iz državne kase” - kaže Mićunović.
       Posle dočeka u foajeu Skupštine dok je Šapić mobilnim telefonom pokušavao da dozove nekoga da mu donese majicu a Savić komentarisao transparente u publici Danilo, Ikodinović se još jednom vratio na divljanje hrvatskih navijača u Sloveniji. “Još ne mogu da se otmem utisku šta se tamo dešavalo. To je skandal svetskih razmera. Nadam se da će ih kazniti sa bar pet godina neučestvovanja na velikim takmičenjima.” Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova SCG, po završetku utakmice u Kranju našao se u bazenu. Iz radosti zbog pobede ili iz straha od linča ne znamo tek, kad je stigao u Beograd najoštrije je osudio događaje ali ne u Kranju već u Beogradu - ispred hrvatske ambasade. Gradonačelnici Beograda Radmili Hrustanović nisu bile dovoljne “najoštrije osude” predsednika njene stranke već je uputila i izvinjenje Republici Hrvatskoj. Za spaljenu zastavu valjda. Ili možda zato što je glava golmana naše reprezentacije udarila o flašu koju je bacio neki građanin Hrvatske ili pak što je novinar BK Televizije Aleksandar Stojanović glavom udarao u pesnice nedužnih građana susedne države?
       Prođe, tako, još jedno slavlje. Prvo u državnoj zajednici Srbija i Crne Gora.
      
       GORISLAV PAPIĆ