NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ček’ Legija da se vrne

Masa voli moćne i ne saoseća sa pojedincem. Zato je Ceca “dobila” Marakanu, a Svetlana Ražnatović - privatno lice u zatvoru - neuspeli politički skup

      Al’ ne reci nikad, da si sa mnom spav’o, prolomilo se ono Cecino kod Konja, pa preko Terazija, zašlo do Stupice, gde se nekoć slavilo. Ozvučenje na beogradskom Trgu Republike, u subotu predveče (14. jun) slutilo je bar 50 hiljada duša.
       Kod fontane, đaci kruševačke građevinske navlače majice sa Cecinim likom. I oni stigli da vade Cecu iz zatvora. U stvari, sa nastavnikom su došli, na operu, tu u Narodnom, od pola osam. Koju operu slušaju? “Nemam pojma, koja li je, gađali smo zbog Cece baš danas da dođemo. Inače nas u Beograd ne bi pustili”, kaže Dušan (16) i kuka što ne može da se potpiše za Cecu. Treba lična karta. Njegova drugarica Ivana Urošević kaže da je najbitnije da su oni uz Cecu na njen 30. rođendan i da “ovi moraju da je oslobode jer bez nje, ništa ne vredi”. Ma nismo deca, ja više nemam nijednog keca... u rukavu..., visoki devojčurak diže ruke i odnjiše se ka bini. I ostala deca za njom.
       Čeka u redu za potpisivanje peticije i Ivan Jagodić, lekar iz Beograda. Hoće da kupi majicu za prijatelja, neće da se potpiše: “Ovo je strašno, skandal. Sramota i za Beograd i za Srbiju. Ovo je Žitorađa, ovo nije Beograd više. Ona je kriminalac, i tamo je gde treba da bude.”
       Drugi ljudi potpisuju. Tri stotine dnevno, u proseku, kažu. Na sedam beogradskih punktova. Za prva tri dana (do 14. juna) u Srbiji je potpisalo oko 100 000 ljudi. Neki plaču. Nisu raspoloženi prema novinarima. “Zarađivali ste na njenoj slavi, a sad na njenoj muci, sram da vas bude”, kaže Irena Nikolić, medicinska sestra sa Konjarnika. “Ček’ Legija da se vrne, pa kad digne Pink u vazduh, da vidim ko će Cecu da zabrani”, dobacuje jedan već pripiti gospodin koji kaže da ne sme da se predstavi jer ga već jure. Ko? “Ovi, što zemlju izdadoše.”
       Pred početak mitinga, Momir Mijatović, sekretar SSJ-a je za NIN prognozirao da će na skupu biti bar 20 hiljada ljudi: “Ovaj skup nema političku konotaciju, mi smo organizatori jer je Svetlana Ražnatović naš počasni predsednik. Sve što tražimo je da se brani sa slobode.”
       U sedam uveče, kada je miting i zvanično počeo, bilo je jasno da su stotine hiljada Cecinih obožavalaca ostale kod kuće. Jedni kažu da je na Cecin rođendan u subotu došlo dve hiljade, drugi, pak, četiri. Momak koji skuplja potpise za Cecinu slobodu kaže da ih više od osam stotina nije bilo. Koliko god, tek, za vreme mitinga, mogli ste se lepo šetati posred platoa ispred spomenika Knezu Mihailu. Bilo je gušće, samo tik ispred bine. “Nije narod smeo da dođe. Šta je samo pandura u civilu. Strahovlada je ovo”, kaže Srbin iz Hrvatske, koji opet, “ne sme” da se predstavi.
       Ipak, kamo Marakana od prošle godine?
       Svetlana Ražnatović ima više uloga, objašnjava za NIN dr Jelena Đorđević, sociolog kulture, profesor na Defektološkom fakultetu u Beogradu. Estradna zvezda, bila je svojevrstan simbol moći. Zato je privlačila sto i dvesta hiljada ljudi. Oličenje lepote, bogatstva, mladosti, “pripadala je toj grupi ljudi koji su na ovaj ili onaj način od sebe stvarali legende naše pseudoistorije”.
       I Ceca je bila voljena dok je imala moć. Sada, nastavlja dr Đorđević, ona se nalazi u ulozi privatne ličnosti: “U celu priču je upletena i politika i ljudi nisu baš načisto kako bi trebalo da reaguju. Ona će ostati zvezda u pamćenju ljudi, neko koga oni vole da slušaju, gledaju... ali kao privatna ličnost sa imenom i prezimenom, ona nije značajna.” Pri tom, menja se i politička klima. Posle ubistva Đinđića, i odnos prema zvezdi se menja. Posebno zbog zvezdinog, javno izraženog, političkog stava. Na kraju, masa dođe da vidi zvezdu, a ne da sluša o njoj. “Masa je nemilosrdna, voli moćne i ne saoseća sa pojedincem. Masa ili ruši ili razbija. Obične ljudske priče nisu objekat interesovanja mase. Masa se divi, ekstatično urla, čupa košulje gledajući svog idola na bini.” U subotu, primećuje dr Đorđević, imali smo priliku da vidimo zbir individua, a ne neku organizovanu grupu, još manje masu u ekstazi, kao na Marakani:
       “To jeste politički organizovana manifestacija, pokušaj da se napravi politički miting. Potpuno neuspeo.”
       Grupa mladića iz Miloševca predvođena Žarkom Mladenovićem, “iz prizrenskih tigrova”, uzvikuje subotnje večeri za NIN: “Legija je pravi Srbin! Nikada ga neće naći, kao što su našli Šljivančanina. Legija je među nama, kao i Radovan Karadžić i nikad ga neće uhvatiti! I Arkan je navodno mrtav. A živ je... U našim srcima”, smeju se, pivom gase žeđ i sa zastavom idu ka bini.
       Predsednika Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevića pronašli smo, nešto pre sedam, ispod jednog zelenog suncobrana. Okružen telohraniteljima. “Mi nismo pravili veliku reklamu za ovaj miting. Naša glavna akcija je peticija za Svetlaninu slobodu. Prikupljanjem potpisa želimo da pokažemo koliko ljudi misli da ona nije kriva... Toj deci njenoj je otac poginuo, majka i tetka u zatvoru, ali važno je da su oni pustili Fjoru Brovinu, 1 900 šiptarskih terorista koji su pravosnažnim presudama osuđeni”, kaže Pelević. A intervju sa Legijom u makedonskom “Svedoku”? “Ne verujem u autentičnost tog intervjua.” Postoje i komentari da je taj intervju objavljen da bi se Ceci pomoglo... “To su gluposti. Legija u ovom trenutku može samo da joj odmogne.” Zato je i Ceca po advokatu poručila: Ne treba Legija da me brani!
       Onda su se popeli na binu. Bile Buba Miranović i Mira Škorić. Pa Goga, Željko Šašić. I Ivana Žigon. Glumica je rekla da pesmu ne mogu uhapsiti. Deca iz Kruševca u dva minuta do osam, čekajući Verdijev “Nabuko”, poiskakala na terasu Narodnog pozorišta, još malo da budu sa Cecom. A preko puta Konja, kod prvih žardinjera devojčice u crvenim majicama, na crvenom štandu promovišu State of Exit. Na Makišu, vatromet. Cecin rođendan je i Dan policije. U Knez Mihailovoj, skupljaju se potpisi za Kosovo.
       Nego, budimo optimisti. Nije li Beograd megalopolis, kao Njujork, spreman da na svakom ćošku dopusti da različitost iskali svoj bunt, iskaže svoju ideju. I ostavi druge da žive. “Bojim se da nismo dovoljno razvijeno društvo da bismo s lakoćom prihvatali različitost manifestacija. Daleko smo mi od istinskog pluralizma”, zaključuje dr Jelena Đorđević. “Još uvek smo polarizovani na dve opcije koje isključuju jedna drugu.”
       Svetlani Ražnatović je 17. juna istekao pritvor. Vrhovni sud Srbije do zaključenja ovog broja NIN-a (18. jun) nije doneo odluku hoće li je pustiti da se brani sa slobode ili joj izreći novi pritvor.
      
       ZORA LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu