NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ratovao sam srcem

Ministar policije je rekao: Likvidiraćemo svakoga ko se opire hapšenju. Pri takvim uslovima hiljadu ljudi je pokušalo da spreči hapšenje Veselina Šljivančanina

      Ugodno zavaljen u fotelju naš sagovornik se izvinjava zbog toga što je bez cipele povređenu nogu oslonio na tabure. Štake su odmah pored njega, s leve strane. Ipak, posle sedam nedelja se oporavlja, polomljena desna noga zarasta. Tomislav Nikolić je ljubazan i raspoložen, jer po njegovom mišljenju ima indicija da popušta medijska blokada kojoj je SRS bio izložen od početka vanrednog stanja. U to vreme su direktor i glavni i odgovorni urednik TV Trstenik posle Nikolićevog gostovanja već sutradan kažnjeni sa 80 000 dinara što je za njihove kolege značilo da je bolje da sa radikalima nemaju više nikakva posla. Sa Nikolićem razgovaramo dan posle hapšenja Veselina Šljivančanina, optuženog za zločine nad civilima u Ovčari kod Vukovara.
      
       Mnogi misle da se Šljivančanin poneo kukavički. Ljudi su mogli da stradaju, a on je mirno ležao u svom krevetu.
       - Mislim da Veselin Šljivančanin tamo nikoga nije pozvao. Nikome nije rekao: dođite da me branite. To je samo bio jedan revolt. Da je to negde u centru grada, gde je gušća naseljenost, ko zna kako bi se sve to završilo.
       Ali, ja sam ubeđen da su kontakti između Šljivančanina i vlasti postojali i da je vlast možda svašta obećavala Šljivančaninu.
      
       Ipak, ne čini mi se da ga osuđujete što su neki od demonstranata mogli da stradaju?
       - Ministar policije je izgovorio nešto zbog čega se ide u zatvor. On je rekao: likvidiraćemo svakoga ko se opire hapšenju. Pri takvim uslovima hiljadu ljudi je došlo da pokuša da spreči hapšenje Veselina Šljivančanina. Znači, svi su rizikovali da ih policija likvidira. To je za mene velika hrabrost.
      
       Vi ste bili četiri meseca na slavonskom ratištu. Pre deset godina Šešelj vas je ustoličio u četničkog vojvodu. Vi nikada niste insistirali na eksploataciji te titule. Zašto?
       - Pa nije bilo razloga, zato što smo svoje četništvo, pripadnost srpskom četništvu dokazivali za vreme rata izvan teritorije Srbije na onim principima na kojima je četništvo i nastalo. Čim je rat završen i kad su se četnici vratili u Srbiju mi smo zvanično objavili da je raspušten Srpski četnički pokret. Nama nije bilo stalo do četnikovanja po kafanama, a ko želi da se angažuje kao srpski četnik ima SRS kao svoju stranku.
       A što se tiče zvanja četničkih vojvoda, to su zvanja koja nam je Vojislav Šešelj dodelio kao prvi živi srpski vojvoda na teritoriji Srbije i to su nam zvanja za ne daj bože, ako bude ponovo zatrebalo, kad bude trebalo ponovo da odem da se borim dobrovoljno za Srpstvo, otići ću kao srpski vojvoda.
      
       Vi ste otišli tamo kao dobrovoljac?
       - Otišao sam kao dobrovoljac. Nisam otišao kao neko ko je plaćen da ratuje. Otišao sam srcem.
      
       Da li je to bila paravojna ili legalna jedinica?
       - Legalna. To je bila prva brigada teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
      
       Da li ste se borili u Vukovaru?
       - Nažalost, otišao sam posle pada Vukovara.
      
       Politika za koju ste se zalagali definitivno je propala. A ni patriotizam nije više u modi. Da li ćete menjati retoriku pred izbore?
       - A šta mislite da ste tako nekom predstavniku DOS-a pred izbore 2000. godine rekli - evo, deset godina a pokazalo se da vaša politika nema nikakvog uspeha, da vam je sve palo u vodu, šta mislite da je neko Aliji Izetbegoviću u zatvoru rekao: o čemu ti pričaš, ti više nikad nećeš izaći na slobodu a kamoli da budeš predsednik jedne države ili da je to neko rekao Franji Tuđmanu kad mu je Vojska Republike Srpske Krajine bila na trideset pet kilometara od Zagreba.
       Šta vam je sad dokaz da naša politika nema uspeha? Da li je DOS uspeo da obezbedi građanima bolji život, pa makar i uz ova ponižavanja koja nam priređuje svakog dana.
       Nećemo da menjamo ništa. Odlazak Vojislava Šešelja ne znači da će SRS bilo šta da menja. I taj njegov odlazak nije ostajanje bez Vojislava Šešelja. Mi se svaki dan čujemo. On vodi stranku.
      
       Kažete da ne možete da ga posećujete, zbog čega?
       - Odlučili smo da nećemo tražiti vizu od Holandije. Vojislav Šešelj ju je tražio u više navrata. Oni su rekli da ne mogu da mu izdaju vizu zato što predstavlja opasnost za njihovu bezbednost, za bezbednost Kraljevine Holandije. A kad je otišao u Hag, Kraljevina Holandija je dozvolila da ga uhapse na izlazu iz aviona i nisu mu tražili ni pasoš ni vizu ni da li ima novca kod sebe.
      
       Recite mi da li znate kako izgleda jedan njegov običan dan tamo?
       - U devet ujutro se otvaraju vrata tih ćelija i svi koji su na istom spratu se međusobno druže ako to žele. Imaju čak i zajedničku prostoriju. Ponedeljkom naručuju iz prodavnice (koja je u okviru pritvora) namirnice za celu nedelju i onda od tih namirnica (koje plaćaju) mogu da spreme ručak. Ima tu mlađih ljudi koji hoće da spremaju. To Vojislavu ne pada na pamet, ali on nikada nije davao neki primat hrani. Druži se sa svima koji su na spratu. Koliko ja znam, Milan Milutinović je na istom spratu sa njim.
      
       Priča se da su nerazdvojni.
       - Kad Šešelj primeti da je neko slabe volje, da gubi moral, da je potišten, da bi zatvor mogao da ga uništi, onda on pokušava da ga očvrsne možda na malo brutalan i grub način. Ali, ukoliko Milanu Milutinoviću neko može da pomogne, mislim da će mu Vojislav Šešelj pomoći. Jer, ja znam da on sad kaže: gde si ratni komandante, ili tako nešto. Mislim da je sad i Naser Orić tamo i onaj Hrvat Naletilić. To je poseban osećaj u zatvoru. Mislim da tu nema nikakve mržnje.
      
       Da li Vojislavu Šešelju teško pada zabrana da razgovara sa Slobodanom Miloševićem. Šta bi po vašem mišljenju njih dvojica imali da kažu jedan drugom, ili je to svejedno?
       - Mislim da bi on voleo da razgovara sa Miloševićem. Uostalom, Milošević je sve ono što misli o Šešelju dokazao kad ga je podržao iz Haga da bude predsednički kandidat.
      
       Šešelj iritira haške sudije toliko da se spekuliše da njegovi nastupi više možda neće biti javni.
       - Vojislav Šešelj je otišao da pobedi Haški tribunal. Nije otišao da sarađuje sa Haškim tribunalom. Mislim da ćemo biti u stanju da obezbedimo svaku reč koju je izgovorio i objavićemo je u Srbiji, bez obzira na to da li ima prenosa ili nema.
      
       Koliko imate autonomije u donošenju stranačkih odluka? Da li je autonomija potpuna ili o najvažnijim stvarima morate da se konsultujete sa njim?
       - Potpunu autonomiju nije imao ni Vojislav Šešelj. I Vojislav Šešelj je, iako je znao da ćemo ga uvek poslušati, odluke donosio ne samo uz konsultaciju sa mnom nego i sa Predsedničkim kolegijumom, pa sa Centralnom otadžbinskom upravom.
       Kao zamenik predsednika koga je izabrao kongres tajnim glasanjem, koji ima sva ovlašćenja predsednika, pokušavam da na isti način vodim stranku. Ne mogu mnogo s njim da se konsultujem, ponavljam, zato što se razgovori prisluškuju i zato što naši razgovori traju izuzetno kratko. Nisam ja jedini koga on danas zove, a sve mora da plati. Haški tribunal nije odobrio čak ni te besplatne telefonske razgovore iz pritvorske jedinice. Naravno, za izbore spremam stranku isto kao i ranije. Ako ostane proporcionalni princip. Stranka izlazi sama na izbore.
       Mi idemo na izbore pa šta nam bog da. Mi ćemo da se borimo kako znamo. Ako bude većinski princip, onda su stranke prinuđene da se udružuju.
      
       A sa kim mislite da sarađujete?
       - Pa, pitanje je da li bi neko sarađivao sa nama, zato što mi ne popuštamo, ne prodajemo veru za večeru, apsolutni smo suparnik DOS-u i onda je teško naći partnera, pošto svi ostali sarađuju sa DOS-om na neki način. Ali, eto, videćemo. I oni su slabi bez nas.
      
       Nikad ankete nisu pokazivale, kad su radikali u pitanju, prave rezultate što se tiče biračkog tela. Sad opet kažu da vam popularnost opada...
       - Ne, sad kažu da raste, ali nas drže tek na sedam posto.
      
       Da li sad osećate moralnu odgovornost? Kažete da je bilo časnije sarađivati sa Miloševićem, nego, recimo, sa DOS-om, a u međuvremenu tu su stravične optužbe vezane za bračni par Marković-Milošević. I vi ste participirali u vlasti kad su neki ljudi ubijeni iz političkih razloga.
       - Pa to i vi i ja sada tek nagađamo. Prvo, u tome uopšte nismo učestvovali. Ja ne znam da li je učestvovao i Milošević, a ne znam da li iko sme da kaže da je učestvovao sve dok ne bude konačno rešeno. A nemojte da nasedate na to što DOS radi. Kad bih verovao u priče, onda bih poludeo za vreme vanrednog stanja. Jer sam tamo čuo za neku Iboljku Suvajdžić koja je žena-monstrum, koja je iznajmljivala salaše, na salašima držala u lancima ljude koji su pištali gladni i žedni, goli i bosi, a njen sin tražio otkup od tih ljudi, pa je krila drogu, pa municiju, oružje. Zaista, da je neko sreo na ulici, mogao je da je ubije mirne duše. A ona izašla posle vanrednog stanja iz zatvora i nema optužnice protiv nje!
      
       Omalovažavate domete akcije “Sablja”?
       - Postavlja se pitanje koje niko neće da postavi Dušanu Mihajloviću, a to bi trebalo da pita istražni sudija: Šta je on tačno rekao Zoranu Đinđiću? Ako mu je rekao: Bićeš ubijen, šta mu je rekao ko će da ga ubije. Jer, ako nekom kažete da će biti ubijen, morate znati ko će da ga ubije. Da li mu je rekao da će to da bude Legija, koga sad optužuju da je organizovao ubistvo? Čak i nekoliko sati posle ubistva Đinđića policija je obezbeđivala Legiju, a ne pratila i skenirala.
      
       Otkuda vam taj podatak?
       - Niste gledali televiziju kad su to izjavili i Čanak i Čović. Izjavili su to članovi vlade.
      
       Šešelj je raspolagao zanimljivim informacijama o sprezi vlasti i mafije. Kako je do njih dolazio?
       - Podatke je dobijao Vojislav Šešelj, to znate. I da je hteo Dušan Mihajlović da obavlja svoj posao, mogao je kao putokaz da koristi knjige Vojislava Šešelja, posebno knjigu o ubistvu Pavla Bulatovića i da dođe do svih izvršilaca ubistava u Srbiji. U okviru vanrednog stanja samo su to tražili ko dostavlja informacije Vojislavu Šešelju. I nisu otkrili te ljude.
      
       Da li je to Bracanović?
       - I ja ponovo dobijam te informacije.
      
       Da li je to bio Bracanović?
       - Ne znam ja da li je to bio Bracanović. Vojislav kaže da ga je samo jednom ili dva puta u životu sreo, kontaktirao sa njim, a ne videh nigde da je optužen za to.
      
       Nimalo, dakle, niste revidirali vaše stavove da ne vidite bitnu razliku između ovdašnje mafije i vlade?
       - Ne odustajemo od istine. Sprega vlasti sa organizovanim kriminalom ili pojedinaca sa mafijašima postoji. Kad biste sabrali sve šta su članovi vlade jedan o drugom rekli, dobili biste pravu sliku o organizovanom kriminalu u Srbiji.
      
       Jeste li vi poznavali nekog ko je sada optužen, da je član zemunskog klana i razgovarali sa njim? Za vas se ne priča da ste išli u Šilerovu.
       - Ni sa jednim nisam sedeo, razgovarao, slao poruku preko kurira, mobilnim telefonom, poštom, na bilo koji način.
       Ne može da bude tačna izjava inteligentnog ministra Mihajlovića da ako se neko od predstavnika vlasti s njima družio, da je to bilo u državnom interesu, a ako je neko od predstavnika opozicije, to su bile pripreme za lom u zemlji.
      
       Pričalo se da su radikali Spasojeviću dali dozvolu za kuću u Šilerovoj?
       - Dozvolu za to izdaje grad. Nije to privremeni objekat, nego je neko hteo nama da natovari. Gradska opština ima pravo da izda građevinske dozvole samo za individualnu stambenu izgradnju. A ono je bio poslovni objekat. Da li je data dozvola za vreme SPO ili je data sada za vreme DOS-a, to može lako da se ustanovi, mada oni to kriju kao zmija noge. Ali mi s tim nemamo ništa.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu