Ovo je samo mali uvod u ono šta sve znam i imam. I ja i radnici Centralnog zatvora. Strah me je da samo ne završim kao Stambolić

      Ono što se govorilo naveliko ali nezvanično, javno je, na konferenciji za štampu potvrdio Slavomir Banđur, čuvar Centralnog okružnog zatvora u Beogradu - potpredsednik vlade Čedomir Jovanović više puta je posetio Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma dok su bili u zatvoru. I ne samo tamo, već i kasnije u Šilerovoj ulici u Zemunu, gde je video i pokojnog premijera Zorana Đinđića. Na konferenciji nije odgovarao na pitanja pa je NIN odlučio da sa Banđurom napravi intervju.
       Međutim, to nije bilo jednostavno. Posle uspostavljenog kontakta, odbio je da dođe u NIN iz bezbednosnih razloga. Usledila je čitava konspirativna akcija: Odlazak kolima na Novi Beograd, ponovo javljanje mobilnim telefonom, određivanje mesta za susret... Novinara je “pokupilo” drugo lice koje ga je dovelo do Banđura, ali ne u njegovom stanu. Bilo je još momaka koji su brinuli o njegovoj bezbednosti.
       U polumračnoj prostoriji, sa mini-televizorom u uglu čekao je Banđur. Vidno uzbuđen i euforičan ali rešen da govori. Odmah posle pozdrava i pre bilo kog pitanja kaže: “Jeste, bio je Čeda Jovanović u Centralnom zatvoru kod Spasojevića.”
      
       Polako, polako, pričaćemo. Delujete uplašeno. Ima li razloga za strah?
       - Nisam do sada imao. Ali, posle reakcije iz vlade imam. Samo da ne završim kao Stambolić. Samo lud se ne plaši.
      
       Javnost vam je najbolja bezbednost a, vidim, ima i ljudi koji brinu o vama. Da li su to pripadnici Demokratske stranke Srbije, koja vam je organizovala konferenciju u Skupštini Republike Srbije?
       - Nisu. To su moji prijatelji i kolege.
      
       Koji je povod bio za konferenciju za štampu?
       - Da istina izađe na videlo, da je Čedomir Jovanović bio u Centralnom zatvoru i posećivao Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.
      
       U kom periodu je to bilo?
       - U septembru 2001. godine.
      
       Kako su izgledali ti dolasci? Jesu li oni bili kontinuirani?
       - To je bilo u kasnim večernjim satima.
      
       Da li je Jovanović dolazio sam?
       - Većinom sam. Ali, dolazio je i sa Miloradom Lukovićem Legijom.
      
       Da li ste vi to lično videli i prisustvovali tim posetama?
       - Ja sam ga video na drugom mestu, ali kolega Novak Terzić, od kojeg je zahtevao raport, jeste prisustvovao. On je i sam spreman da sve potvrdi na konferenciji za štampu. Sada se nalazi u Požarevcu.
      
       Da li je u Požarevac prebačen zbog ovih poseta?
       - Zbog njih i zbog nekih čarki u zatvoru.
      
       Koliko je bilo tih Jovanovićevih poseta?
       - Bilo ih je više. Možda petnaestak.
      
       Znate li razlog tih poseta?
       - Bili su prijatelji.
      
       Kako biste opisali njihove susrete?
       - Bili su vrlo prisni. Uvek bi se prilikom susreta poljubili. Sve to zna i načelnik Živko Lalović, bivši upravnik Dragiša Blanuša i komandir jedinice Toma Stefanović. Svi oni to znaju.
      
       Da li su te posete službeno zabeležene? Zvaničnici tvrde da takvih tragova nema.
       - Slažem se sa tim da toga nema u kompjuteru. On se u 15 časova isključuje. Sve je beleženo u knjigu poseta. Možda je ona sada prepravljena, ali, baš iz tih razloga, mi imamo fotokopije te knjige.
      
       Jeste li vi tada pridavali značaj tim posetama?
       - Ne previše. Sve do ubistva premijera Đinđića.
      
       Zašto do sada, osim vas, o tome niko javno nije govorio?
       - Zato što upravnik kažnjava disciplinski. Ja primam 3 700 dinara platu. Koliko prima upravnik?!
      
       Da li vam je neko skretao pažnju da o tim posetama ne govorite. Vama ili vašim kolegama?
       - Nije, ali su se svi plašili.
      
       Koji je osnov tog straha.
       - Lično nam nije prećeno, ali po zvaničnim demantijima tih poseta znali smo o čemu se radi. Meni je upravnik Aca Jovanović pretio otkazom i premeštajem u Kruševac, ali ne zbog toga, već zbog nekog stana.
      
       O kakvom se stanu radi?
       - Ja sam se uselio u stan bivšeg pomoćnika ministra pravde Zorana Stevanovića. Onda sam trpeo pritiske da se iz njega iselim. Naročito me je pritiskao pomoćnik ministra Vulić, koji je isto tako došao do stana. I on se uselio kao i ja, ali njemu je stan ostao. I mnogi drugi su tako rešili stambeno pitanje.
      
       Imaju li ti stanovi veze sa ovim slučajem poseta u zatvoru?
       - Ne, nemaju veze. Oni upravo to hoće da navedu kao moj razlog izlaska u javnost. Taj stan me više ne interesuje.
      
       Postoji li mogućnost da su drugi ljudi odlučili da ne govore baš zato što su, možda, nagrađeni? Stanom ili nečim drugim.
       - Dobijali su ljudi stanove na konto Čede Jovanovića.
      
       Možete li reći koliki je broj takvih stanova dodeljen?
       - Tačan broj ne znam, ali za posete zna veliki broj ljudi koji rade u Okružnom zatvoru. Svi koji su prilikom Čedinih poseta izvodili Spasojevića sada su pomoćnici nadzornika, recimo Đole Stanković, Nebojša Tomović, Ljubiša Jovanović, Dobrica Jeremić... Baš zato će ovi ljudi to opovrgnuti, ali ima i onih koji neće ćutati.
      
       Da li je za posete znao tadašnji upravnik Dragiša Blanuša?
       - Ne samo da je znao, on je prisustvovao tim posetama. Ja bih mogao da napišem mnogo veću knjigu od njega o tome šta se sve dešavalo u Centralnom zatvoru.
      
       Vi znate za zvanične tvrdnje da je Spasojevića i Lukovića iz zatvora pustio Četvrti opštinski sud. Kako možete da dokažete da je to učinio baš Čeda Jovanović?
       - Pušten je na njegove urgencije. A na čije bi inače!? O tome puno zna načelnik Lalović, jedan divan čovek, što se tiče posla, ali on ne sme protiv njih. To zna i komandir jedinice Toma Stefanović.
      
       Možete li reći još neki podatak osim poseta?
       - Po izlasku iz zatvora Spasojević je po Čedi Jovanoviću poslao dva kompjutera za Centralni zatvor. Čeda ih je lično doneo. Bio je Čeda i u Šilerovoj. Ja sam ga lično video. I ne samo on, već i mnogi drugi.
      
       A otkud vi u Šilerovoj?
       - Kada sam se uselio u ovaj stan otišao sam do Šilerove zato što mi je moj šef Dragutin Jadran lično rekao: “Ako iko može da ti pomogne oko stana, onda to može Dušan Spasojević.” Iz Šilerove su svaki dan intervenisali. Zvali su i Jadrana lično.
      
       Da li vam je obećao pomoć?
       - Rekao mi je da je to 99 odsto završena stvar, iako sam ja rekao da to može samo ministar Batić da završi. Rekao mi je: “Samo ti guraj”.
      
       Kakav je Spasojević imao status u zatvoru?
       - Ništa bolji od ostalih pritvorenika.
       (U tom trenutku na televiziji je išao izveštaj sa vladine konferencije za štampu povodom Banđurovog istupanja. Kada je čuo šta sve o njemu govore i za šta ga optužuju, Banđur se vidno uzbudio. “Kako ih nije sramota da bezočno lažu”, doviknuo je. Nastavili smo kad se smirio.)
       - Ne znam ko je bio taj Vukojević iz Šilerove koji mene optužuje. Nikada ništa nisam uzeo, ni cigaretu, ali znam pojedince, čak i komandire koji su bili i uzimali novac. Tamo sam bio samo tri puta i to zbog stana.
      
       Jovanović tvrdi da vas ne zna i da vas nikada nije video. Šta vi kažete?
       - I to je laž. Neka mi kaže to u lice. Ustao je od stola, kada sam došao kod Spasojevića, i seo za drugi sto.
      
       Pominju vam i neke kriminalne radnje.
       - Slobodno prenesite Živkoviću i ostalima da nisam džeparoš i kriminalac. Kako bih inače, obavljao tako odgovoran posao. Ja sam čuvao najteže kriminalce. Moj načelnik Lalović najbolje može da potvrdi jesam li ja kriminalac. Imam prekršajnu prijavu zbog neke tuče, ali nikada nisam krivično gonjen i osuđivan. Čak se zna da smo svojevremeno Dragiša Petković i ja smirili pobunu u zatvoru, kada je bio štrajk.
      
       Izgleda da ćete sada biti i krivično gonjeni.
       - Ne osećam se nimalo krivim, niti je ovo odavanje službene tajne. Uostalom, drugi su kršili pravila u zatvoru a ne ja.. Svi oni, od upravnika pa nadalje. Ovo je samo mali uvod u ono šta ja sve znam i imam. I ja i radnici. Bilo je i drugih zatvorenika. Čekam da vidim kako će gospoda postupiti.
      
       Možete li sve ovo što ste rekli u kasetofon da ponovite pod zakletvom, ako bi došlo do nekog suđenja.
       - Naravno da mogu. Pa ja imam ženu i dvoje dece. Sa porodicom se ne igra.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      

Hapšenje Razgovor za NIN sa gospodinom Banđurom je vođen u utorak, 17. juna uveče, posle njegove konferencije za štampu. Za sredu pre podne smo se dogovorili da se ponovo vidimo kako bi ga fotoreporter NIN-a slikao, baš u vreme kada je bilo zakazano njegovo iseljenje iz stana. Nažalost, NIN-ova ekipa je na Novi Beograd stigla sat vremena posle njegovog hapšenja. Po pričanju očevidaca iseljenju je prisustvovalo i petnaestak policajaca iz 9. stanice policije sa Novog Beograda. Prvo su sačekali da se Banđur iseli, a onda su ga stavili u automobil i odveli.        Njegovi prijatelji su pokazali pismo        koje je Banđur umnožio u 50 primeraka i poslao na mnoge adrese, u kojem se iznosi sve što je rekao i u ovom intervjuu. Pre deset dana je, tvrde, ovo pismo poslao i ministru pravde Vladanu Batiću, kako bi se povodom ovih tvrdnji nešto preduzelo. Umesto odgovora, kažu, usledila je lavina optužbi na njegov račun i krivična prijava protiv Banđura za veze sa zemunskim klanom.        Takođe nam je pokazana i pismena potvrda još trojice njegovih kolega, svojeručno potpisana i sa podacima iz ličnih karti ali to ne objavljujemo jer nemamo njihovu saglasnost.        Inače, najavljuju se nova svedočenja na istu temu.               S. I.