NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sindrom punog autobusa

Onaj ko uspe da se ugura u EU, odmah počne da viče - nema više mesta...

      Šta ste, zapravo, očekivali od Soluna?
       - Očekivali smo jasnu poruku da EU neće biti kompletna dok i zemlje ovog regiona ne postanu njeni punopravni članovi. Zatim, odluku da se pristupi izradi studije o izvodljivosti za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore EU. Treće, očekivali smo da se pored sredstava koja već koristimo iz različitih programa EU, a pre svega iz programa KARDS, koji predstavlja kičmu ekonomskih reformi u našoj zemlji, izdvoje i dodatna sredstva kako bi se smanjile razlike u razvoju između nas i EU, ili barem da se te razlike više ne uvećavaju. Četvrto, očekivali smo da se nešto kaže o mogućnosti za liberalizaciju viznog režima, jer to je ono što ovde ljudi mogu najpre da osete...
       Može se, naravno, postaviti i obrnuto pitanje: šta mi to nudimo i donosimo u Solun? To je činjenica da smo posle dugih razgovora o odnosima Srbije i Crne Gore potpisali Beogradski sporazum, usvojili Ustavnu povelju, izabrali organe zajednice. Reč je o važnom poslu ne samo za nas nego i za EU s obzirom na našu zajedničku odgovornost za stanje u regionu. Tu je, zatim, akcioni plan o harmonizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore. I, naravno, rezultati u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Nije malo i mislim da će to zavredeti priznanje u Solunu. Pogotovu ako se imaju u vidu i sve teškoće kroz koje smo prošli, uključiv i izazov kakav je ubistvo premijera na samom početku važnog procesa u koji smo krenuli...
      
       Neki predlozi Grčke, koja se najviše zauzimala za države zapadnog Balkana, nisu prihvaćeni. Podržali su ih samo Italija i Austrija, dok su ostali, uključujući i Komisiju EU, bili protiv. Kako to tumačite?
       - Koliko ja znam, Grčka je podnela predlog da se sadašnji mehanizam koji se podrazumeva pod pojmom “proces stabilizacije i pridruživanja” EU, a u koji i mi želimo da se uključimo, pretvori u proces “integracije i partnerstva” sa EU. Dakle, u nešto što bi bio više obećavajući proces... Jedan od tih dokumenata koje je predložila Grčka trebalo je da se zove “Agenda za zapadni Balkan”. Ali, već i sam naziv, što u prevodu znači “dnevni red za zapadni Balkan”, bio je za neke sporan, jer navodno zvuči suviše “obavezujuće”. Dve reči u njemu, “integracija” i “partnerstvo”, za neke su bile naročito sporne i neprikladne.
      
       Otkud tolika uzdržanost prema ambicijama zemalja ovog regiona da se približe EU?
       - To je posledica činjenice da EU, u ovom trenutku najpre nastoji da reši neke probleme koji se tiču organizacije ili načina donošenja odluka u očekivanju da ih za godinu dana bude 25. Postoji još jedan, vrlo ozbiljan politički problem. Neke od država koje uskoro treba da stupe u članstvo EU u ovom trenutku nisu spremne da drže ravnotežu u odnosima između EU i SAD i u većoj meri uvažavaju stavove SAD, a time - po nekim mišljenjima - slabe koheziju unutar EU.
      
       Ni najavljena finansijska podrška nije baš previše galantna: Grci su predložili da EU za razvoj zemalja zapadnog Balkana izdvoji 300 miliona evra, a odlučeno je da se izdvoji samo 210...
       - Budžet EU je definisan do 2006. godine. Tu se nalaze i sredstva tzv. strukturnih fondova za ovih 10 država koje će 2004. postati punopravni članovi i koje više ne mogu da koriste te izvore. Po nekim našim procenama, u tim fondovima će između 2004. i 2006. godine preostati oko 3,2 milijarde evra i mi smo se zaista nadali da bi, zajedničkim akcijama, mogli da utičemo na EU da bude izdašnija i da deo tih sredstava usmeri u pet država ovog regiona.
       Međutim, njihov predlog je da se za te namene izdvaja samo po 70 miliona godišnje, na period od tri godine. Kad se to podeli na pet država pretendenata u ovom regionu, ispada da bi po tom osnovu Srbija i Crna Gora mogla da računa na 10-15 miliona godišnje u roku od tri godine.
      
       Da li vi to smatrate diplomatskim uspehom?
       - Pa, uspeh je u tome što su neke zemlje-članice EU smatrale da treba smanjiti i postojeći KARDS program, koji smo do sada koristili i koji je iznosio više od 240 miliona evra. Uspeli smo, ipak, da se izborimo da se sredstva iz tog programa ne smanjuju, a da se istovremeno poveća iznos dodatnih sredstava na koja možemo računati. Ali, sve u svemu, zaista je tačno da će iznos tih dodatnih sredstava na kraju biti manji nego što smo se nadali.
      
       Ni vaši predlozi, odnosno želja da se što pre ukinu šengenske vize za građane Srbije i Crne Gore nisu naišli na veliko razumevanje?
       - Koliko znam, to se - barem za sada - ne pominje u pripremljenim nacrtima dokumenata za samit u Solunu. Ipak, glavna politička poruka EU biće vrlo jasna: EU računa na puno uključenje ovih pet država u svoje članstvo i to je za nas važno. Verujem, takođe, da će već u Solunu biti najavljena izrada studije izvodljivosti za zaključenje ugovora o stabilizaciji i asocijaciji Srbije i Crne Gore sa EU.
      
       Makedonija je još davno prošla kroz tu fazu i pre dve godine je sa EU zaključila upravo takav sporazum o stabilizaciji i asocijaciji kome se Srbija i Crna Gora tek sada nada. Zašto bi to trebalo smatrati nekim naročitim diplomatskim uspehom u nastojanju da se ova zemlja približi EU?
       - Tačno je da je Makedonija još pre dve godine ne samo završila pregovore nego i zaključila ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Ali, ta odluka EU je bila motivisana vrlo teškom situacijom u Makedoniji i željom da se nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma stabilizuje situacija u toj zemlji. Međutim, kad se takav sporazum potpiše, sledi još i proces ratifikacije. To znači da svaka zemlja članica EU ponaosob treba da ratifikuje taj sporazum. Kad mi za to stignemo na red, biće ih već 25 i taj proces ratifikacije može da potraje nekoliko godina.
      
       Dakle, poruka nije baš ohrabrujuća. Zašto?
       - Ona je, izgleda, motivisana činjenicom da zemlje članice EU najpre žele da vide stvarnu harmonizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore na delu. Jer, ako se budemo držali predviđenog kalendara, rok za početak primene tog budućeg sporazuma kome se mi nadamo bi, zapravo, koincidirao sa konačnom realizacijom našeg akcionog plana harmonizacije koji smo upravo usvojili.
      
       Postupak ratifikacije eventualnog budućeg ugovora Srbije i Crne Gore sa EU neće, izgleda, biti baš jednostavan, jer manje razvijene zemlje članice EU ne žele da se tom klubu pridružuju još siromašniji od njih, očito u strahu od konkurencije novih pretendenata na sredstva namenjena razvoju. A svaka zemlja članica ponaosob treba to da ratifikuje da bi moglo da se primenjuje...
       - To vam je kao sindrom punog autobusa koji poznaju svi Beograđani: onaj ko uspe da se ugura, odmah počne da viče - nema više mesta... Međutim i pojedine velike zemlje su sada donekle rezervisane prema daljem širenju EU, jer nisu sigurne kako da sačuvaju moć uticaja među tako velikim brojem zemalja članica. Zato je sada ključno pitanje na koji način će se ubuduće donositi odluke u EU. To je enigma koju bi trebalo da razreši konvencija, odnosno budući ustav EU o čijem će se nacrtu razgovarati u Solunu.
       Ali, nasuprot ovim rezervama biće svi oni argumenti o kojima sam već govorio: ako EU zaista želi socijalnu, ekonomsku i političku stabilnost na Balkanu, moraće da sledi zaključak koji će biti donet u Solunu - nema kompletiranja EU bez pune integracije balkanskih država. To je ono što će biti na drugom tasu te vage.
       Naši ljudi danas iskreno žele da budu deo Evrope. Nama je ta podrška građana neophodna, ali ne smemo da ih lažemo i da im govorimo da će se to brzo dogoditi, jer nije tako. Taj put će biti dugačak i težak.
      
       S. N.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu