|
Pre nedelju dana desilo se najspektakularnije hapšenje jednog haškog optuženika. Bilo je dramatičnije nego najdramatičnije delo dramskog pisca Berta Brehta u čijoj ulici je živeo penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije Veselin Šljivančanin.
Njegovo prezime se i danas može videti po beogradskim tarabama - “Ne damo Šljivančanina”. Nekoliko stotina njegovih poštovalaca i pokušalo je da ga ne da. I zadobili su rane kao da su bili u ratu. Ali “vitez od Vukovara” će se naći pred Haškim sudom optužen za ubistvo 200 pacijenata vukovarske bolnice u novembru 1991. godine na poljoprivrednom dobru “Ovčara”.
Veselinova sudba nije nimalo vesela. A roditelji su želeli da bude veseo, dajući mu ime Veselin.
U prezimenu Veselin ima šljivu, tu voćku, nezvanični simbol Srbije, kao što je jabuka simbol Njujorka, jasenov list Kanade, a kedar Libana.
Porodica Šljivančanin ne zove se po voćki, već po mestu koje je nazvano po svojim šljivicima, a to je najverovatnije selo Šljivar kraj Zaječara. Ima u Srbiji još geografskih naziva po šljivi, kao što su sela i naselja Šljivica, Šljivova, dva Šljivovca (kod Divostina i Malog Crnića), dve Šljivovice (kod Čajetine i Vučitrna), Šljivovik i Šljivovo.
Šljiva (Prunus domestica) je iz roda Prunus. Njemu pripadaju i kajsija (Prunus armenica), breskva (Prunus persica), badem (Prunus amdžgdalus), trešnja (Prunus avium) i višnja (Prunus cerasus).
Reč šljiva je sveslovenska i praslovenska imenica nastala od slovenskog prideva koji je značio plavkast. Svi Sloveni zovu je sliva, osim Poljaka koji je izgovaraju šliva, i Gornjolužičkih Srba za koje je šljiva - slovka. Smatra se da potiče od srednjolatinskog prideva livos, plavkast. Reka Slivnica spada u istu porodicu reči.
U svojoj najpoznatijoj patriotskoj pesmi “Srbija” Oskar Davičo šljivi daje dostojno mesto koje je ona preko šljivovice davno izborila u celom svetu:
“Oj Srbijo, među bunama, među šljivama,
Oj Srbijo, među ljudima
Na njivama,
Oj Srbijo, među pesmama u grudima,
Oj Srbijo, buno među narodima.”
JOVAN ĆIRILOV
|
