Tri opsežna koncepta dominirala su poslednjom četvrtinom XX veka i prvim godinama XXI veka u Evropi - globalizacija, demokratizacija i širenje Evropske zajednice i jedinstva

      Mada svaki od ovih trendova ima svoju dugu i složenu istoriju, među njima postoji odnos povezanosti i uzajamnog jačanja. Slom sovjetskog komunizma 1989. godine utabao je put talasu demokratskih promena u srednjoistočnoj Evropi. Te promene su takođe olakšale i ubrzale proces integracije sa Evropom. Duh globalizacije koji zahteva liberalno i slobodno društvo, takođe je podstakao demokratizaciju, i obrnuto, demokratizacija je pospešila globalizaciju. U stvari, dominacija jedne sveprisutne ideologije - demokratizacije mnogo je pogodnija za globalizaciju nego svet, odnosno kontinent koji je podeljen na ideološki suprotstavljene blokove, kao što je bio slučaj za vreme hladnog rata. S druge strane, demokratija i sloboda nesumnjivo pogoduju ekonomskim obrascima koji podstiču globalizaciju, tj. tržišnoj ekonomiji i otvorenom međunarodnom sistemu trgovine, koji takođe može da se posmatra kao delimičan uzrok izvesnih globalnih društvenih nejednakosti.
       Zapadni Balkan je deo Evrope koji donekle zaostaje za ovim trendovima. Uprkos pozitivnim dešavanjima u nekoliko poslednjih godina, ovaj region još nije integrisan u Evropu. Region nije dovoljno integrisan ni u globalnu ekonomiju (na primer, Srbija i Crna Gora nije član Svetske trgovinske organizacije, strana ulaganja su još daleko ispod evropskog proseka), a proces demokratizacije još nije čvrsto utemeljen.
       Šta je najneophodnije da bi se pospešili ovi trendovi na Balkanu i Srbiji i Crnoj Gori? Mogao bi se sačiniti dugačak spisak potrepština, kao na primer, društveni konsenzus, demokratska politička kultura, dodatna sredstva i slično. Ipak, najveći prioritet mora se dati učvršćivanju vladavine prava. Bez vladavine prava, balkanske zemlje (bez razlike) teško da će moći da osiguraju izbornu demokratiju, privuku strana ulaganja i postanu deo globalne ekonomije, te konačno postanu punopravni članovi Evropske unije.
       Vladavina prava definiše zapadni model liberalne demokratije. Vladavina prava garantuje jednake političke, građanske i ekonomske slobode. Vladavina prava ograničava vlast i opasnost njene zloupotrebe od strane vladajuće elite kroz sistem ustavne ravnoteže vlasti, podelu vlasti, garantovanje prava kojima se poštuje sveta vrednost ličnih sloboda. Takav liberalni koncept demokratije, koji je osnova sistema koji počiva na vladavini prava, bio je zajednički stav učesnika Američke ustavotvorne konvencije (1778). U Evropi je otac teorije o podeli vlasti Monteskje.
       Liberalizam i konstitucionalizam su uglavnom, u zapadnim državama, prethodili demokratiji. Liberalizam se razvijao tokom vekova, dok je demokratija - predstavnička demokratija kakvu danas poznajemo - zauzela svoje mesto tek u dvadesetom veku (opšte pravo glasa). Koreni zapadne liberalne demokratije i pluralizma su duboki i vuku nazad do sukoba/konkurencije između Crkve i države; između aristokratije i moharhije, katolicizma i protestantizma, aristokratije i buržoazije. Istini za volju, istorija Balkana se razlikuje od istorije Zapada. Šta to znači u smislu učvršćivanja liberalne demokratije i vladavine prava u ovom regionu, a posebno u Srbiji i Crnoj Gori? Znači da postoji potreba da se na nacionalnom nivou posveti veća pažnja reformama koje doprinose vladavini prava i učvršćivanju demokratije. Tragični događaji od 12. marta i, nažalost, još rasprostranjeni problemi organizovanog kriminala i korupcije, predstavljaju tužno podsećanje na teške zadatke koji predstoje.
      
       Da bi vladavina prava i stabilna demokratija bile moguće i mogle da se razvijaju, neophodno je pet međupovezanih uslova:
       a) Slobodno i živo građansko društvo, uključujući slobodne i nezavisne medije;
       b) Pravila političke igre, izborna pravila, ustav;
       v) Profesionalno i nezavisno pravosuđe;
       g) Profesionalan i odgovoran državni aparat, u službi građana;
       d) Institucionalizovano ekonomsko društvo (norme, propisi i institucije od opšteg značaja koje posreduju između države i tržišta).
       Ovo su glavni izazovi za Srbiju i Crnu Goru i preduslov da promene od 5. oktobra 2000. budu nepovratne, da bi ova zajednica postala deo svetske tržišne ekonomije i punopravan član evropske porodice.
       Predstojeća rasprava o novom ustavu biće presudan ispit kojim će se meriti sposobnost Srbije da se suoči sa ovim izazovima. Ustav nije i ne može biti pitanje o kojem odlučuje nekolicina ljudi. On zahteva maksimalno učešće građana, širok i sveobuhvatan konsenzus.
       Vlada Srbije je pozvala Misiju OEBS-a da, zajedno sa drugim evropskim institucijama, pomogne ustavni proces. Sa svojim usmerenjem na izgradnju demokratskih institucija, ljudska i manjinska prava, nezavisnost pravosuđa i slobodne medije, želimo da pomognemo da se ubrza transformacija Srbije u evropsko i svetsko demokratsko društvo.       
      
       MAURICIO MASARI
       (Autor je šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori)