Nije sporno da nacionalnoj biblioteci treba dostaviti sve što se u matičnoj zemlji publikuje, ali jeste u kolikom broju

      Zakonom o kulturnim dobrima propisana je obaveza da se Narodnoj biblioteci Srbije besplatno dostavi po deset primeraka svake odštampane stvari u Republici. Izdatak nije baš mali, s obzirom na položaj u kojem se izdavaštvo nalazi. Zato je ova odredba predmet rasprave od kako je pomenuti zakon donet 1994. godine.
       Izdavači i štampari pokušavaju da je nekako zaobiđu, prebacujući tu obavezu jedni na druge, ali bibliotekari su nepopustljivi u zahtevima da se ona ispuni onako kako je zakonom predviđeno. A u članu 42. pomenutog zakona piše: “Preduzeće koje je štampalo, odnosno završilo štampanje publikacije, dužno je da Narodnoj biblioteci Srbije dostavi 10 primeraka svake publikacije odmah po završenom štampanju.” Dakle, obaveza je nametnuta štamparu, ali, prema istom članu, “ukoliko je publikacija štampana izvan Republike Srbije”, onda tu obavezu “dužan je da izvrši izdavač publikacije”.
       Osim bibliotekara, i sama država, sasvim logično, kao donosilac zakona, raznim merama, utiče da se ove odredbe poštuju. Tako, recimo, Komisija Ministarstva kulture Srbije zadužena za odabir knjiga koje će biti otkupljene za biblioteke u Republici ne uzima u obzir dela koja kroz obavezne primerke nisu već dostavljena Narodnoj biblioteci Srbije. To se prilikom prošlogodišnjeg otkupa dogodilo beogradskoj “Prosveti”, iako ona nije imala formalnu obavezu da svoja dela dostavi NBS, nego je to bila obaveza štampara. Milisav Savić, direktor ove izdavačke kuće, kaže da oni, iako je to obaveza štampara, svoja dela, ako preostanu, dostavljaju NBS, kad ih iz Biblioteke zamole. Ali, poput mnogih drugih, ostaje pri mišljenju da je deset knjiga, zaista, mnogo.
       - Uzmite samo deset primeraka “Istorije srpske književnosti” Jovana Deretića po 3 500 dinara! Jeste da to daju štampari, ali oni to uračunaju nama u cenu, kaže Savić.
       “Narodna knjiga” iz Beograda, kako kaže njen vlasnik i glavni urednik Miličko Mijović, prošle godine je Narodnoj biblioteci Srbije, na ime obaveznog primerka, isporučila više od 3 200 knjiga, a od nje je, kroz dva državna otkupa, kupljeno 2 500 knjiga! Dakle, više je besplatno isporučenih nego otkupljenih primeraka.
       - Osim što od svakog izdanja šaljemo besplatno po deset primeraka, mi Narodnoj biblioteci Srbije moramo da platimo i za ISBN, i za SM broj (katalogizaciju). Sve moramo da platimo. I još besplatno da dostavimo deset primeraka! To ima samo u izdavaštvu. Šta bi bilo kad bi svako bio u obavezi da besplatno da po deset svojih proizvoda: deset automobila, deset regala, deset košulja...!?
       Mijović, takođe, ističe da su problem posebno skupe knjige, kao što su “Istorija umetnosti” koja košta 5 000 dinara, zatim knjige iz “Istorije civilizacije”, monografije razne... A smatra da bi bilo dovoljno da se šalje po četiri primerka, za tri pomenute biblioteke i još za biblioteku “Đurđe Crnojević” na Cetinju.
       - Tako smo se i dogovorili na Skupštini Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, gde je bio prisutan i Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije - kaže Mijović. - Ali, posle toga, iz NBS počele se da stižu opomene da moramo da šaljemo po deset primeraka.
       Sreten Ugričić, pak, kaže da on sam nije u mogućnosti da tako nešto obeća, jer to nije stvar njegove volje, nego - zakonska obaveza.
       - Jedino što sam mogao da obećam i što sam obećao jeste da ću se založiti, u postupku izmene ili donošenja novog zakona, da se smanji broj obaveznih primeraka. A dok se ne izmeni ili donese novi zakon, postojeće zakonske odredbe se moraju poštovati - naglašava Ugričić.
       Koliko će se ubuduće dostavljati obaveznih primeraka, još nije postignut konačan dogovor. Predlozi se uglavnom kreću od pet do sedam primeraka.
       Prema tom novom zakonskom predlogu glavni obveznik za dostavljanje obaveznih primeraka trebalo bi da bude izdavač, jer, kako kaže Ugričić, oni, ipak, “imaju razvijeniji osećaj za kulturnu baštinu i širi društveni značaj obaveznog primerka publikacije”, za razliku od štampara, koji su, uglavnom, profitno-komercijalno orijentisani. Ostaće i obaveza štampara, ali sada kao druge instance. Znači, obrnuto od sadašnjeg zakonskog rešenja.
       Predviđene su, takođe, neke povlastice za one koji uredno ispunjavaju te svoje obaveze, ali se i pooštravaju kazne, koje se podižu na nivo i prekršaja i privrednog prestupa, tako da će, kako predočava Ugričić, onaj koji bude kršio pomenuti zakon, dovesti u opasnost svoju osnovnu delatnost.
       Ugričić kaže da se procenjuje da trenutno Narodnoj biblioteci Srbije nedostaje do 30 odsto aktuelne izdavačke produkcije.
       - U poslednje vreme, nekim instrumentima, uspeli smo da ublažimo taj gubitak - objašnjava upravnik NBS. - Pre svega, dosta nam je pomoglo što je kao uslov da bi se konkurisalo za državni otkup, određeno da se mora priložiti dokaz da su dostavljeni obavezni primerci NBS. Dosta nam je pomoglo i što se prilikom oslobađanja publikacija od poreza vodilo računa da li su dostavljeni obavezni primerci. A, osim toga, imamo i sopstvenu službu koja “minuse” uteruje i nadoknađuje, a koju smo sada podigli na viši nivo.
       Branka Bulatović, načelnik Odeljenja serijskih publikacija NBS, kaže da se do raspada SFRJ po jedan primerak svake primljene publikacije slao nacionalnim bibliotekama bivših jugoslovenskih republika, a da su one, isto tako, iz svog fonda obaveznih primeraka, uzvraćale Narodnoj biblioteci Srbije.
       U međuvremenu napravljen je malo drugačiji raspored primljenih publikacija: Narodna biblioteka Srbije zadržava za sebe tri primerka (jedan, “prvi primerak”, izdaje se korisnicima Biblioteke, drugi, “muzejski primerak” čuva se, on se nikome ne izdaje, a treći primerak ide u razmenu sa drugim nacionalnim bibliotekama), drugim dvema nacionalnim bibliotekama u Srbiji, Biblioteci Matice srpske i Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci Kosova i Metohije idu po dva primerka (jedan za izdavanje, drugi za čuvanje), a nacionalnoj biblioteci Crne Gore “Đurđe Crnojević” na Cetinju, biblioteci u Banjaluci i JUBIN-u (Jugoslovenskoj bibliografsko-informacionoj instituciji), koji izdaje tekuće bibliografije publikacija, po jedan primerak.
       Narodnoj biblioteci Srbije najlakše je da prati izdavačku produkciju knjiga, jer za njih ona izdaje CIP, gde su svi podaci o knjizi. Ali to ne znači da do njih i lako dolazi, pogotovo onih u izdanju manjih izdavača. Zato moraju često da šalju opomene.
       - Od ove godine, osim za knjige, radićemo CIP i za serijske publikacije, imaće ga svaki časopis ili novine koje krenu da izlaze ove 2003. godine. To će biti osnov za oslobađanje od poreza. A prema predlogu novog zakonskog rešenja predviđeno je da već od sledeće godine i stari i novi časopisi imaju svoj CIP - kaže Branka Bulatović. - Od septembra ove godine svakoj publikaciji mi ćemo dodeljivati i SM broj, međunarodni broj. Do sada je to radio JUBIN. Osim toga, mi preuzimamo i izdavanje tekuće bibliografije. Znači, bićemo matična centralna nacionalna informaciona institucija.
       Mila Jurić vodi Odeljenje obaveznog primerka, ali je često sa telefonskom slušalicom u ruci. Upoznali su je, silom prilika, mnogi izdavači i knjižari.
       - Institut “obaveznog primerka” ovde uslovno zovemo “automatskom nabavkom”, ali to nije baš tako - predočava. Neke štamparije, iako su obavezne po zakonu da šalju obavezne primerke, to ne čine. Danas, kada se otvaraju mnoge privatne štamparije, moguće je da neke od njih i ne znaju za tu svoju obavezu, pa moramo da ih podsećamo. Ali, najpre moramo da otkrijemo te štamparije, što nije baš lako. Zovemo ih telefonom, onda šaljemo dopis zvanično, pozivajući se na Zakon o kulturnim dobrima... Na ovaj način, našom intervencijom, a zahvaljujući najviše CIP-u, godišnje nabavimo između hiljadu i po i dve hiljade naslova.
       Jurićeva kaže da je samim izdavačima u interesu da Narodnoj biblioteci Srbije dostavljaju primerke svoje produkcije, jer će oni biti sačuvani u njenom fondu i uvek će moći da se vidi ono šta su radili, a osim toga, kroz objavljivanje u tekućoj bibliografiji biće dostupna i većini svetskih biblioteka.
       Interes jeste obostrani, ali i, pre svega, nacionalni, to niko ne spori, samo bi trebalo pronaći pravu meru, da ne bude ni globe ni zakidanja.
      
       JOVAN JANJIĆ