Solun je grad koji kao da je predodređen da igra bitnu ulogu u istoriji Srba. Prošle nedelje najviši političari naše državne zajednice čuli su kako joj Evropa širi ruke da je primi u naručje. Ali ako budemo jako, jako dobri. Taj srećan događaj može se očekivati za nekoliko godina.
       Šta se sve bitno nije za nas dešavalo u Solunu! Najpre u devetom veku u tom vizantijskom gradu su rođeni tvorci slovenske pismenosti Ćirilo i Metodije, a to znači i srpske pismenosti.
       U njemu je rođen i reformator Turske Kemal Ataturk (1881 - 1938).
       Solun je poznat po procesu Apisu, koji se, kada je doveo na presto dinastiju Karađorđević, navodno borio za demokratsku opciju, ali je optužen da je planirao ubistvo prestolonaslednika Aleksandra. Na obnovi procesa u jeku Titove komunističke vlasti 1953. godine Apis je rehabilitovan, a preživeli svedoci su priznali da je solunski proces bio montiran. Mnogo šta ni danas nije baš mnogo jasno. Najverovatnije da je proces obnovljen da se kompromituje poslednja dinastija.
       Probijanje Solunskog fronta jedna je od najvažnijih bitaka Prvog svetskog rata, koji je doneo i pobedu Srbima. Ali ni to nam nije išlo lako. Ne samo na frontu, nego i sa saveznicima. Marko Krstić, pisac i pedagog, kao komandant Dobrovoljačkog bataljona iz Odese, u svojim uspomenama sa Solunskog fronta seća se kako se pukovnik Matić pitao: “Zašto se u zapadnih saveznika ne ceni dovoljno ovaj front i njegova uloga u konačnom obračunu sa neprijateljima?”
       Solun se zapravo zove Tesalonika. Mnogi narodi su varvarski skratili ovo poduže ime, izbacivši početna dva slova koja su u tesnoj vezi sa ostatkom reči. Tako ga mi sa drugim slovenskim narodima zovemo skraćeno Solun, a Englezi Salonika. Ime mu je dao makedonski kralj Kasander po ženi Teseloniki, ćerci Filipa Makedonskog i polusestri Aleksandra Velikog, čije ime znači “pobednica (nike) Tesalije”. Sada je jasno da skraćenje imena nije baš srećno. Geografski pojam Tesalija (poreklo reči nije poznato) tako je prepolovljen.
       Solun nazivaju i apostolskim gradom, jer ga je pohodio sveti apostol Pavle i uputio Solunjanima dve čuvene epistole. Posle Dioklecijana, bio je prestonica Galerija (250 - 311), rođenog u blizini Zaječara i sahranjenog u Gamzigradu, vladara Istočnog rimskog carstva.      
      
       JOVAN ĆIRILOV