NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Merlin protiv Vuka

Naši problemi u savremenom svetu, u informatičkom svetu, počeli su pre no što je jedan učenik na prijemnom ispitu za fakultet na pitanje ko je rekao “U znanju je moć” odgovorio - “čarobnjak Merlin”

      Mnogi novopečeni, ali i stariji vlasnici kompjutera su oduševljeno dočekali vest da je popularni Windows lokalizovan na srpski jezik i to na oba pisma, latinicu i ćirilicu. To je, kažu, zasluga uspešnih nastojanja Vlade Republike Srbije i direktora kompanije Microsoft za Srbiju i Crnu Goru.
       Kako su svi mediji izvestili, na konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije ministar za kulturu i medije, gospodin Branislav Lečić izjavio je: “Ovo je revolucionarni kulturni i informatički događaj kojim je Srbija dobila priliku da na lakši način uđe u informatički svet. Na ovaj način će najmlađim osnovcima biti omogućeno da budu kreativni u svetu informatičko-komunikacionih tehnologija od trenutka kad nauče da čitaju i pišu... Želim da pohvalim domaće lingviste i informatičke stručnjake, koji su učestvovali u ovom projektu, koji se po značaju može meriti sa doprinosom Vuka Stefanovića Karadžića” (citirano prema nedeljniku COM).
       Da bi naši osnovci, “kojima će na ovaj način biti omogućeno da budu kreativni u svetu informatičko-komunikacionih tehnologija od trenutka kad nauče da čitaju i pišu”, to i učinili, pobrinuli su se i naši industrijalci. Odmah su “primili” Microsoft u svoje redove. Tako da nas samo korak deli od, barem zapadnobalkanske, sile u ICT (Informatičko-komunikacijskim tehnologijama).
       Kad su me oni oduševljeni s početka teksta obavestili o ovom svečanom događaju, obavestio sam ih da Windows znači samo to, ne i Office, ne i WinCom... ne i ostale aplikacije i da ta lokalizacija vredi samo za legalni softver. Onda su oni rekli “e, j... ga”.
       Pošto mi, naša zemlja i ljudi u njoj, još kuburimo sa ostacima nepismenosti, nije lepo ni pomenuti tu reč čak i sa prefiksom “tehnička”, a tehnički smo nepismeni da bog sačuva, i mislimo da je problem našeg neznanja samo pitanje jezika, a ne tehničke kulture. Lokalizacija jednog operativnog sistema može da pomogne osnovcima, daktilografima i nekima koji se bave jednostavnijim poslovima na kompjuteru, ali to se ne radi zarad tehničke pismenosti. Kod nas su prvo daktilografkinje i deca naučili da rade na kompjuterima i to na svim operativnim sistemima (DOS, Windows, Linux, Mac). Pokažete im nekoliko operacija, oni nauče napamet i kucaju, ili se igraju. Sekretaricama pokažete kako se ide na imejl i onda uredno skidaju i šalju pisma. Ali, to nema veze sa tehničkom pismenošću.
       Dalje će sve ići kako se može, koliko i kako se mora. Međutim, malo zbunjuje razlog zašto je kod nas Njindonjs postao “državni” OS. Naravno najrasprostranjeniji je, pokriva najveći deo tržišta, najfleksibilniji je, ali je i najnestabilniji i najskuplji. U Americi, zemlji odakle potiče Windows, takođe je i najrasprostranjeniji, ali na fakultetima se uči i radi uglavnom na Mekintošu (Mac), ređe na Juniksima (Unix, Linux). Državna administracija i serveri velikih kompanija su skoro isključivo Unix.
       Pre nekoliko dana još jedan državni službenik, ne naš već nemački, ne ranga ministra, ali ipak gradonačelnik Minhena, objavio je sličnu vest - ne da Majkrosoft dobija počasno mesto, već da se izbacuje iz upotrebe gradske uprave. Sve gradske službe, 14 000 hiljada kompjutera prelaze na Linux i Open source softver. Iako Nemci barem imaju novca nemaju ga za bacanje, a potrebno im je sigurno rukovođenje gradom u kojem neće dolaziti do pada sistema i otoka informacija.
       Posle Berlina, Minhen je najveći nemački grad pa “momci iz Redmonda” nisu bili nimalo sretni da im jedna od glavnih mušterija pobegne u komunizam - kako oni nazivaju slobodni softver. Na insistiranje Majkrosofta, gradonačelnik Minhena Kristijan Ude primio je Stiva Balmera, njihovog predstavnika, i u četiri oka obavio razgovor.
       Svi znaju kako Majkrosoft pregovara, piše britanski “Obzerver”, ali ipak nije bilo ništa. Nemac je ostao Nemac i pored ponuda da se smanji cena softvera.
       To je za Majkrosoft bio težak udarac. Prošlog juna nemačka vlada je rešila da pređe na Linux, prvo policija i savezne službe. Posle toga je Donja Saksonija svojih 11 000 kompjutera “prebacila” na Linux, a sada i Minhen.
       Prema mišljenju mnogih američkih stručnjaka nemačka vlada je prva (iako se u Italiji i u Francuskoj već čuju slični glasovi) zemlja u EU koja je shvatila opasnost Majkrosoftove pretnje svetskoj IT strukturi. Drugi razlog je doprinos nemačkih stručnjaka razvoju slobodnog (besplatnog) softvera, koji je mnogo veći no što to anglosaksonski svet shvata. Nemci su odmah iza Amerikanaca u razvoju slobodnog (Open source) softvera, a za njima ostali Evropljani - Šveđani, Norvežani, Finci, Francuzi, Belgijanci... koji u tipično američkim operativnim sistemima, Microsoft, Mac, nemaju mesta (osim da se zaposle, kao radna snaga).
       Profesor Pol Džons sa univerziteta iz Severne Karoline misli da kulturne razlike mogu objasniti važnost evropskih napora.
       Ako ste nemački inženjer, jedini uticaj koji možete imati u kreiranju softvera je u Open source-u, kaže Džons. Evropljani više naglašavaju društvene vrednosti dok je kod Amerikanaca najbitniji individualizam. Uostalom i Linux potiče iz Finske.
       Ove dve priče imaju mnogo zajedničkog i različitog. U današnjoj podeli između Evrope i Amerike i našem (ne)snalaženju u tome, mogu predstavljati samo kap koja govori o našoj mogućoj poziciji u budućem svetu, samo informatike (ICT), kako mnogi, sa pravom zagovaraju, a za šta, kao što sadašnjost pokazuje, imamo šanse samo uz pomoć čarobnjaka Merlina. Čak, dođe čoveku da se upita koliko su i slični veliki poduhvati uspešni i korisni - i kome?
       Da li mi možemo nešto da naučimo iz nemačkog iskustva? Teško da smo se definitivno opredelili za nešto. Pre će biti da ne znamo gde ćemo nego tapkamo u mraku, radeći po trenutnom osećaju kao Vuk Karadžić pre dva veka.
      
       MILAN DAMNjANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu