Tokom dugih pregovora izgledalo je da će ideja o jedinstvenom tržištu pasti na krompiru i paprici

      Posle duge agonije pregovaranja i cenkanja, Srbija i Crna Gora najzad su se dogovorile oko Akcionog plana sa kojim je saglasna i Evropska unija i sporazumele se o spornim carinskim stopama. Ta nova dostignuća u srbijansko-crnogorskim odnosima po jednima ulivaju nadu u budućnost zajedničke države, a po drugima razbijaju svaku iluziju o njenom dugoročnom opstanku. Glavni kamen spoticanja u usaglašavanju carinskih stopa bilo je pitanje carina na 56 poljoprivrednih proizvoda. Tokom dugih pregovora izgledalo je da će ideja o jedinstvenom tržištu pasti na krompiru i paprici.
       - Najveća neslaganja su se javila oko pitanja carina na prehrambene proizvode. Tu je bio i gro problema tokom pregovora, objašnjava Radomir Đukić, poslanik SNP-a u republičkom parlamentu, zadužen za ekonomska pitanja. “Vladajuće strukture Crne Gore insistirale su na nižim carinskim stopama za prehrambene artikle, kako bi za svoje bilansne potrebe mogli da nabavljaju robu iz različitih izvora, naime, ne bi bili upućeni samo na Srbiju već bi te proizvode mogli da nabavljaju i iz inostranstva.”
       Po mišljenju nekih ekonomista, postignutim rešenjem zadovoljeni su specifični interesi Crne Gore. Crnogorska strana je tokom pregovora o usaglašavanju carinskih stopa tvrdila da je nelogično najpre usaglasiti carine sa Srbijom da bi one naknadno bile usklađivane sa Evropskom unijom.
       - Uticaj niskih carinskih stopa na formiranje cena u Crnoj Gori često je istican kao argument u razgovorima sa Srbijom i Evropskom unijom. Međutim te tvrdnje praksa jasno demantuje. I pored nižih carina, cene prehrambenih proizvoda u Crnoj Gori više su nego u Srbiji. Počnimo od osnovne namirnice - brašna. Kako je moguće da pored manjih uvoznih carina hleb u Crnoj Gori košta dva puta više nego u Srbiji, pita Radomir Đukić.
       Uticaj, popularno nazvanog “uvozničkog lobija” na tokove crnogorske ekonomije neretko je istican i kao spiritus movens crnogorskih pregovarača i determinator njihovih poteza tokom usklađivanja carina sa Srbijom. Tvrdi se naime, da ako je nabavna cena neke robe niža, zahvaljujući nižim carinskim stopama, a ta roba se zatim pojavljuje u trgovinama po cenama višim nego u zemljama koje je uvoze uz veće dažbine, razlika u ceni mora da ide u nečiji džep.
       - Tu razliku uzima uvoznički lobi. U petogodišnjem periodu koji je predviđen aktuelnim sporazumom biće neophodno da se država zaštiti od takvih radnji, a da bi se to učinilo nečiji interes mora da bude povređen, videćemo kako će taj proces teći u praksi, kaže Đukić.
       S druge strane, ekonomski analitičari ukazuju na to da Crna Gora ima viši nivo inflacije nego ostale zemlje u okruženju što takođe utiče na formiranje cena. Uz to, tu je i relativna nerazvijenost tržišta, nepostojanje adekvatnog nivoa konkurencije, što sve predstavlja smetnju i utiče na stvaranje visokih cena na crnogorskom tržištu. Oni tvrde da su to prepreke koje treba otklanjati, a da je jedan korak učinjen i najnovijim sporazumom koji je ukinuo ozloglašeni sistem kvota, koji je često optuživan da pruža mogućnosti za šverc i otvara vrata korupciji.
       Konačno usklađivanje carinskih stopa jedan je od neophodnih preduslova za funkcionisanje zajedničke države. Da bi takva država opstala ona mora da ima solidnu ekonomiju i jedinstveno tržište, koje ne može postojati ako na njemu egzistiraju različite carine za istu robu. I Ustavna povelja naglašava nužnost stvaranja jedinstvenog tržišta na prostoru Srbije i Crne Gore, a što se u našoj političkoj praksi pokazalo još važnijim, ni Evropska unija nema nameru da trpi jedinstvenu situaciju u kojoj se carine naplaćuju unutar jedne države. Neretko je našim političkim prvacima stavljano do znanja da u Evropu, u kojoj mnogi žele da se što pre nađu, mogu da uđu samo sa sređenom državom i funkcionalnim tržištem. U novom talasu političkih prepucavanja čule su se i procene da Crna Gora, uprkos zvaničnoj retorici, nema ozbiljnu nameru da se priključi zemljama Evrope i da su njeni politički interesi usmereni više ka Americi. U takvom političkom opredeljenju, tvrdi se, nalazi se i uzrok nespremnosti da se brže stvori neremećeno jedinstveno tržište.
       - Koalicija za evropsku Crnu Goru je na prethodnim izborima odnela ubedljivu pobedu upravo sa programskim opredeljenjem koje je iskazano i u njenom imenu, kaže Branislav Radulović, portparol SDP-a. “Crna Gora ima svoj interes i u atlantskim integracijama, koji nastoji da ostvari. Koncept evropskog puta Crne Gore je naše trajno opredeljenje. Na tom putu Srbija i Crna Gora će biti partneri i tu nije ništa sporno. Ali zbog velikih kvantitativnih i kvalitativnih disproporcija, taj bi cilj i jedna i druga republika mnogo brže ostvarile ako bi samostalno krenule ka članstvu u Evropskoj uniji: nažalost u Evropskoj uniji nije bilo dovoljno razumevanja za taj koncept”, smatra Radulović.
       Rešenjem pitanja carina na prehrambene proizvode otklonjen je poslednji krupni problem u carinskim pregovorima, ali su mišljenja o kvalitetu tog rešenja ostala podeljena. Zvanične vlasti Srbije i Crne Gore i Evropska unija sa izvesnim optimizmom gledaju na dalji tok događaja, ali ima i onih koji i dalje vide tržište državne zajednice koje u svom današnjem izdanju ima dve valute, problematičan platni promet i carinsku ispostavu na granici između dve republike članice.
      
       SIMONIDA KORDIĆ