Zadržavanje Hašima Tačija u Budimpešti dovelo je u pitanje gromoglasno najavljivan dijalog između Tačija i jednog od lidera DOS-a, Momčila Trajkovića

      Hvala gospodinu Štajneru. Hvala gospodinu Solani, i mnogo, mnogo hvala Stejt departmentu”, rekao je nekadašnji lider albanskih pobunjenika na Kosovu i vođ tamošnje druge po snazi političke stranke, Hašim Tači posle nedavnog kratkotrajnog zatočeništva na budimpeštanskom aerodromu. Miljenika nekadašnje šefice Stejt departmenta Madlen Olbrajt, koji je sve do pojave Milorada Lukovića Legije, slovio za srpskog državnog neprijatelja broj jedan, nakratko su pritvorili mađarski policajci pošto je Srbija, doduše u Miloševićevo vreme, za njim raspisala međunarodnu poternicu - zbog ubistva trojice policajaca u kosovskom mestu Glogovac davne 1993. godine. Nakon “diplomatskog usaglašavanja”, kako su Mađari nazvali sveopštu histeriju u koju su se umešali svi mogući međunarodni činioci, uključujući SAD, Ujedinjene nacije i Evropsku uniju, i mahanja kojekakvim garancijama, Tači se ubrzo obreo u Parizu, gde se preko Pešte i zaputio. Interpol, na čijoj se listi nalazila sporna poternica, ubrzo je najavio da će slučaj Tači biti stavljen ad akta, jer njegovo hapšenje nije tražio ama baš niko, uključujući beogradsku podružnicu te međunarodne policijske organizacije i Tribunal u Hagu. Mađarska je saopštila da Tači, u suštini, nikad nije ni bio hapšen. Srbija, koja još uvek nominalno potražuje Tačija, nije se previše uzbudila zbog budimpeštanske epizode, rekavši da je nekadašnji šef Oslobodilačke vojske Kosova ipak briga Karle del Ponte. “Tači je pušten na insistiranje vlada EU. Niko iz Srbije na tome nije insistirao. Da je Tači bio u Beogradu, bilo bi drugačije. Bilo je realno očekivati ako su ga uhapsili van Beograda da ga neće isporučiti Beogradu”, kratko je prokomentarisao srpski premijer Zoran Živković. “Još neki albanski lideri, koji su se obukli u politička odela, uskoro će biti predmet interesovanja Haškog tribunala”. Naizgled preterana revnost mađarskih policajaca, ili umalo nije uništila naširoko osporavane ambicije predsednika Pokreta za Kosovo Momčila Trajkovića, koji se poslednjih nedelja sprema da otvori dugo najavljivani dijalog između Srba i Albanaca upravo razgovorom sa Hašimom Tačijem. Za incident u Budimpešti se dogodio u baš DOS razvija strategiju budućih razgovora sa najznačajnijim predstavnicima kosovskih Albanaca o tehničkim pitanjima. Do zaključenja ovog broja NIN-a, skup vladajućih stranaka u Srba, međutim, nije definisao polazne pregovaračke stavove. Ako je za utehu, nisu to još uvek učinili ni kosovski Albanci. “Tu inicijativu sam pokrenuo kao lider pokreta i čovek koji živi na Kosovu, sa ciljem da ohrabri ljude da je dijalog među liderima moguć. Uputio sam poziv i Ibrahimu Rugovi, ali mi on nije odgovorio”, rekao je za NIN Momčilo Trajković. “To treba shvatiti kao otvaranje procesa dijaloga. Mi želimo da rešavamo svakodnevne probleme, kao što su funkcionisanje institucija, povratak Srba, i sudbina kidnapovanih i nestalih, u čemu nam Tači može mnogo pomoći. Naravno, ukoliko želi”, kaže Trajković. Ipak, motive koji stoje iza Trajkovićeve želje da razgovora sa Albancima, najviše osporava šef srpskog Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović, koji je kritikovao izbor sagovornika, tema, pa i smisla na taj način započetih razgovora. “Tači je pušten na osnovu garancija koje je dao Štajner. Sve to govori da se ne treba suviše olako zaletati u priče o dijalogu i razgovoru. Mi, naravno, moramo razgovarati, ali sve mora da bude čisto i jasno”, rekao je Čović. “Moja politička organizacija postoji da bi stvorila kontakte. Stanje na terenu ne valja, a Beograd razmišlja o strateškim interesima. Ja želim da prekinem stradanje naroda”, rekao je Trajković koji se, istini za volju, sa Tačijem od dolaska Kfora juna 1999. godine, pod raznim okolnostima već sastao bar desetak puta. “Ne možemo da čekamo da se Čović smiluje pa da počnemo da rešavamo neka pitanja. Uostalom, i nije bitno ko razgovara - ja ili Čović. Ja se ne mešam u državna pitanja i strateške interese. Ja sam predsednik autentične partije kosovskih Srba i niko ne može da mi bude tutor”, oštro je reagovao Trajković. “Čović želi da odlučuje o životu i smrti nas sa Kosova”. Predstavnici međunarodne zajednice, međutim, pripremaju teren za početak “istorijskih” razgovora Beograda i Prištine, ne razmišljajući preterano o Trajkovićevoj inicijativi. “Nama je suštinski svejedno ko će sa kim da razgovara. Naravno, dijalog kosovskih Srba i Albanaca je dobrodošao, ali budući razgovori Beograda i Prištine imaju sasvim drugu dimenziju. Te dve stvari ni u kom slučaju ne treba mešati i veštački stvarati rivalitet. Čović je predstavnik Beograda, sviđalo se to nekom ili ne. Trajković je po već ko zna koji put formirao srpsku političku partiju na Kosovu i želi da je promoviše. To je razumljivo, ali nema dublju pozadinu”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.
      
       RADE MAROEVIĆ