(ili: dokle ćemo da slušamo priče o štetnosti oraha po ljudske i biljne organizme kada je Jovan Tucakov objasnio da je primena oraha u medicini poznata još iz antičkog vremena?)

      U selu Lučica kraj Požarevca parniče se na sudu, već dugo, prve komšije Milorad i Radojka, a o tome izveštava “Vreme”. Milorad tuži Radojku zato što jedna grana njenog oraha zaklanja njegove perunike. I suđenje se baš oteglo; pljušte tužbe, presude i žalbe. Meštani sela Lučice, pak, tvrde da uzrok ovog spora nisu perunike već da je između Milorada i Radojke “nekad nešto bilo”, pa Milorad ovako, preko suda, preko oraha i perunike, hoće stalno da je podseća na to...
       Ima jedna slična priča, iz antičkih vremena o Platonu i nekoj seljanki mada, opet, neki helenski izvori tvrde da je Platon bio homoseksualac.
       U prošli petak u NIN došao ministar policije Dušan Mihajlović. Kažem mu da je vreme da se otvore policijski dosijei jer i vrapci već znaju ko je Sokrat, a ministar će: “Da, ali ne znate ko su Platon i Seljanka.” Antika je, dakle, večita inspiracija i za Službu.
       Ali, ajde, prvo da raščistimo to oko oraha i perunike.
       Dojadili su mi više svi ti koje odmalena slušam kako kleveću orah. Te ispod oraha nije zdravo da se sedi, te orah je tiranin, ne dozvoljava da ispod njega bilo šta raste, a sada, evo, smeta i Miloradovim perunikama.
       Uzmem “Lečenje biljem”, onu debelu knjižurinu dr Jovana Tucakova koju svaka poštena kuća treba da ima.
       Nađem odrednicu ORAH (Juglandaceae). “Orah raste samoniklo ili polusamoniklo od jugoistočne Evrope do Japana. Impozantno drvo do 25 metara. Sadi se kod nas zbog masnih i vrlo ukusnih semenki iz kojih se vadi masno ulje za jelo i zbog skupocenog drveta koje se mnogo traži i ceni u rezbariji i finom stolarstvu. Na Balkanu, naročito južnom, raste divalj i poludivalj po šumama.” Znači, tu mu je rodno mesto, zavičaj. Listovi oraha i danas, u našim siromašnim krajevima, služe za bojenje vune i pamuka. Orahovo ulje služi i za mazanje kože pre sunčanja. Orah je sveto drvo Jupitera i još u antičko vreme služio je u medicini. Orah je iz južne Evrope na sever raširio Karlo Veliki naredivši obavezno sađenje oraha na državnim imanjima...
       Čitam, tako, pažljivo i nema ni reči o štetnosti oraha po ljudski i bilo koji biljni organizam.
       Uostalom, šta ima da mi priča Tucakov!? Ceo moj dvorišni život je ispod oraha. Ispod njega ručam, ispod njega se izležavam i dremam u ligeštulu, tu čitam novine i Bibliju, ispod oraha meditiram udišući duboko njegove aromate koji me nose ka moru, ka Indiji i Kašmiru, dokle smo i stigli u seobama noseći i sadeći orahe za sobom, da bismo znali da se vratimo na južni Balkan, kao Ivica i Marica. I, ako sam išta pametno smislio i napisao u životu, bilo je smišljeno i pribeleženo ispod oraha. Ispod mog oraha mi je, najzad, pala ideja da su Isus i Aleksandar Makedonski jedna te ista LIČNOST koja je sadila orahe sve do Indije !? Sve to doznao sam iz krošnje mog oraha, iz orahovog MOZGA. Jer, uzmite orah, otvorite ga i videćete da njegov plod ima STRUKTURU MOZGA!!? Pitajte naučnike ako ne verujete. I, sada, valjda, razumete zašto se iznerviram kad čujem kako neko tvrdi da je orah štetan po ljudski organizam. Imam utisak da niko ozbiljan to i ne misli nego da, eto, tako Platon hoće da javi Seljanki nešto sasvim drugo. Kao Milorad Radojki.
       A sada, da raskrstimo sa “tiranijom” orahovom po biljni svet. Pod mojim orahom raste zdravac, pa jasmin, pa jagode i jedna malina. Pored maline je i jedna ruža, a tu je i nana. I moj orah, kao Radojkin, pustio je jednu granu ka vinovoj lozi, a grožđe nikad bolje i zdravije iako nisam prskao ni plavim kamenom. Orah, izgleda, štiti lozu od insekata te zato, Milorade, mani Radojku, ostavi ženu na miru! Nemoj da me teraš, crni Milorade, da zasadim i peruniku ispod oraha da ti dokažem da nisi u pravu, nemoj mnogo da se praviš Platon kada si seljak iz Lučice kod Požarevca.
       Ono, jeste; opojan je miris oraha, naročito posle kiše. Ali miriše opojno i zdravac, i jasmin sa ružom, a i nana. Šalju na mene opojne mirise i orah ih u tome, uopšte, ne sprečava. Čak, imam utisak, da to rade udruženo i složno, sa namerom da me potpuno opiju, da zaboravim da živim u ovoj i ovakvoj Srbiji, prazavičaju oraha, da pomislim da sam u Edenu, a Eden jeste ovde bio, pored Dunava, pored Fisona, prve rajske reke..
       I već vam vidim onaj podrugljivi smešak na licu, ali nećete me obeshrabriti. Vama je, dakle, smešno da je pored Dunava bio Eden. Dobro, razmotrimo stvar.
       Brus Fejler iz “Njujork tajmsa” napisao podeblju knjigu “Tragom Biblije”, to jest, “zemaljsko putovanje kroz pet knjiga Mojsijevih”. Internacionalni bestseler.
       A kako je to kolega Fejler “postavio Bibliju na pravo tle”?
       Elem, i on, kao i mnogi pre njega, tvrdi da je Turska biblijski raj jer tamo izviru Tigar i Eufrat i da je tamo planina Ararat na koju se nasukala Nojeva barka. Nije nego!
       Fejler, naravno, ne pominje da iz raja teče prva reka Fison, to jest Dunav, već pominje samo Eufrat, četvrtu, poslednju rajsku reku. I nije li onda prirodnije da se Noje nasukao na KARPATE, a ne na Ararat? Nije li topografija PANONIJE kroz koju teče prva rajska reka Fison logičnija za biblijski raj, za “zemlju Evilsku”?
       A znate li šta Fejler, kao čvrste dokaze, navodi da je Eden bio u Turskoj?! “Divovske lubenice” i “krupne šarane”!!? Kao da nema i kod nas, u Mošorinu, divovskih lubenica! I u Dunavu nema li krupnih šarana? Eto, to su ozbiljni argumenti kojima Brus Fejler “promišljeno, potkovano informacijama i pronicljivo postavlja Bibliju na pravo tle i u prave istorijske okvire” (“Njujork tajms”).
       Ako mislite da vas zavitlavam, a vi uzmite pa čitajte Fejlera. Videćete kako se ofrlje piše o Bibliji, o Edenu, kako se zataškava ono što je nekad bilo, pa ako prođe - prođe. Kao ono što je pokušavao Milorad sa Radojkom. Čuj, orah mu zaklanja peruniku! Čista Fejlerova logika. A to vam je i logika Bušova. Sada, kada su ušli u Irak, ispostavilo se da je lažna informacija da je Sadam Husein uvozio uran iz Afrike. Ispada da je Buš perunika koju je ugrožavao Sadamov orah. Kao što je Klinton bio perunika kojoj je smetao Cobetov orah...
       I, shvatate li sada koliko je providno to što Miloradu smeta Radojkin orah.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ