Ja sam drugačiji čovek od Havela. Drugačiji sam po svojoj prirodi, filozofiji i političkim shvatanjima. Od toga se nužno izdvajaju neke razlike

      Krajem februara, u trećem krugu izbora za predsednika Češke Republike, Vaclav Klaus je postao najuspešniji političar u zemljama tranzicije. Ovaj šezdesetdvogodišnji političar bio je u protekloj deceniji glavni tvorac čeških reformi, uspešan premijer od 1992. do 1997. godine, da bi posle odlaska u opoziciju napravio istorijski dogovor sa socijaldemokratama prema kojem je njegova stranka ceo mandat podržavala manjinsku levičarsku vladu pod uslovom da uvažava ključne stavove Klausove Građansko-demokratske stranke (ODS). Iako je nazivan “najboljim đakom Margaret Tačer” ili čeličnim reformatorom, Klaus je izabran za predsednika uz pomoć glasova nereformisanih komunista. Na primedbe da je dobio podršku ideoloških arhineprijatelja, smireno je odgovorio da će učiniti sve da bude predsednik svih građana. Na početku mandata Klaus već uživa veću podršku građana od prethodnika Vaclava Havela. Izdavačka kuća NEA iz Beograda objavila je 1997. godine izbor iz članaka Vaclava Klausa, pod naslovom “Češki put”. Uskoro će u izdanju kuće NEA biti objavljeno i drugo, prošireno izdanje, u kome će biti prezentovani, recimo, i pogledi predsednika Klausa na EU, koji su mu doneli odredbu evrorealiste.
      
       Čestitamo vam na izboru za predsednika Češke Republike. Vi ste zapravo jedini lider postkomunističkih zemalja, aktivnih od 1999. godine, koji ima pred sobom još pet godina delovanja na čelu države. Kako ste to postigli?
       - Trudio sam se da naša zemlja bude slobodna i prosperitetna. Ali kao glavni razlog izdvajam nešto drugo. U našoj zemlji srećom nije prevladalo nastojanje koje poznaju sve postkomunističke zemlje - distancirati se od bolne faze transformacije. Izbor za predsednika Republike smatram za dokaz svesti o određenom kontinuitetu razvoja naše zemlje.
      
       U čemu će se vaše delovanje u toku predsedničke funkcije u razdoblju koje vas očekuje razlikovati od vašeg prethodnika Vaclava Havela?
       - Ne planiram nikakve razlike. Ali, ja sam drugačiji čovek. Drugačiji sam po svojoj prirodi, filozofiji i političkim shvatanjima. Od toga se nužno izdvajaju neke razlike. U drugim stvarima, na primer, u evroatlantskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, na svog bih se prethodnika rado nadovezao. A u formalnim stvarima hteo bih da budem predsednik koji više živi sa problemima naših građana.
      
       Konzervativci i liberali koji su vam naklonjeni, visoko vrednuju to što ste u prvoj polovini devedesetih godina kao premijer pokazali veliku odlučnost kada je bilo nužno da se na početku transformacije donesu ključne odluke o stvaranju zapadnog demokratskog društva. U tom razdoblju mnogi uvaženi disidenti lutali su u zoni prevaziđenih društvenih eksperimenata. Da li ste u to vreme imali neke dileme?
       - Bilo je dilema i to značajnih, ozbiljnih. Nismo imali nikakve recepte, nikakve prethodnike, nikakve uzore. Morali smo naći prihvatljivu meru socijalne prihvatljivosti reformi, izabrati prave korake u procesu liberalizacije. Ali, nismo živeli u bezvazdušnom prostoru, već u živoj političkoj realnosti. Dileme je pred nas postavljao svaki dan. Meni je uvek bilo jasno da hoću slobodnu tržišnu privredu i standardnu, na političkim strankama postavljenu parlamentarnu demokratiju.
      
       Kada pogledate ponovo svoje delovanje na čelu kabineta početkom prošle decenije, na odluke o privatizaciji i ekonomskoj transformaciji, kako biste ocenili vladu na čijem ste čelu bili? Da li ste negde pravili greške?
       - Grešaka je u detaljima bilo svakako dosta. Ali one nisu bile suštinske. Osnovni pravac bio je ispravan. Vlada u parlamentarnoj demokratiji nije diktator nego samo jedan od igrača. Nije sve ni izdaleka teklo po njenim zamislima i predstavama.
      
       U vaše dobro promišljene poteze ubraja se i mirni, ustavni razlaz Češke i Slovačke, u zemljama bivše Jugoslavije veoma često navođen kao put kojim su ove zemlje morale poći. Kao čovek koji je veoma upućeno ocenjivao tragične događaje na Balkanu, da li biste mogli da odredite razliku između češkog i jugoslovenskog načina razlaza?
       - Mislim da je ključ bio u poštovanju realnosti. Ljudi koji idu jedino za svojim predstavama i koji nisu svesni granica mogućeg, ostvarivog, obično koračaju u susret velikim tragedijama. Bio sam blizak realnosti, tragao sam za kompromisom i našao sam ga.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ