Priča o duvanskom dimu svodi se na dva pitanja: hoće li Đukanoviću zbog poljuljanog ugleda na sledećim izborima birači uskratiti podršku ili će to učiniti međunarodna zajednica

      Malo premijerskog telefonskog ćaskanja u senci razvoja tehnologije prislušnih uređaja, učinilo je da politička scena u Crnoj Gori ponovo živne. A taman je pala u letargiju zbog predugog perioda političke stabilnosti, od mesec dana, posle naglog okončanja afere S.Č. Problem sa švercom, ili tranzitom, cigareta je u tome što se njegove posledice ne tiču samo unutrašnje politike, već akterima najnovije političke intrige preti da izmakne međunarodni oslonac koji je i u cnogorskoj ekonomiji, uveliko orijentisanoj na strane donacije kao glavni izvor finansiranja, ali i u njenoj razvojnoj politici igrao veliku ulogu. Cela priča o duvanskom dimu svodi se na dva pitanja: hoće li Đukanoviću zbog poljuljanog ugleda na sledećim izborima birači uskratiti podršku ili će to učiniti međunarodna zajednica ukidanjem svojih donacija?
       Iako većina opozicionih partija ističe kako se ne može valjano vladati državom pod teretom silnih nerazjašnjenih afera, praksa pokazuje da biračko telo u Crnoj Gori ove intrige više zabavljaju nego što diktiraju njegovo političko opredeljenje.
       Do sada su se aktuelne vlasti u Crnoj Gori pokazale zaštitnički nastrojene ka onim funkcionerima koji su se iz ovih ili onih razloga našli u centru veoma ružnih skandala, oslanjajući se na premisu o nevinosti dok se ne dokaže suprotno. Međutim, ono što važi u pravu ne važi u politici, pa je vlada, sa priličnim zakašnjenjem, pod pritiskom nove i opasnije afere rešila da prihvati zahtev SDP-a i smeni državnog tužioca, mnogoprozivanog u aferi “Moldavka”. Opozicioni lideri sada postavljaju pitanje hoće li SDP ponoviti svoj principijelni zahtev i tražiti da se zaštiti ugled Crne Gore smenom čelnog čoveka njene vlade? Ukoliko bi SDP istupila iz vlasti došlo bi automatski do krize vlade i raspisivanja novih izbora. Ova partija je očito odlučila da je u ovom slučaju za njih celishodnije da stanu uz svog koalicionog partnera, pa su teret zahteva za političkom odgovornošću ponele opozicione stranke.
       Po rečima premijera Crne Gore Mila Đukanovića, cela kampanja protiv njega je politički inspirisana i pokrenuta, prvi put pre desetak godina, kada je saopštio da Crna Gora može sama da se izdržava i da postoje italijansko-srbijanski interesi da se diskredituje Crna Gora. Đukanović je ukazao novinarima i na prethodne napade iz Italije usmerene ka njemu koji nisu dokazani. Uz to on je podsetio da su evropski činioci kontrolisali celokupan tok posla sa cigaretama 1995, 96. i 2001. i da su potvrdili da se tranzit obavlja legalno i u skladu sa zakonom.
       - Razumem lopovsku psihologiju da i u nekom drugom traže lopova. Ne mogu da shvate da se neko bavi politikom za račun državnih interesa, rekao je Đukanović na konferenciji za štampu. On je uz to ukazao da je u Italiji u toku proces protiv sadašnjeg i dvojice bivših premijera.
       Na Đukanovićevo pominjanje lopovske psihologije reagovao je ministar inostranih poslova Crne Gore Dragiša Burzan. Po njegovom mišljenju, duvanska afera neće pokvariti dobre odnose Crne Gore i Italije, a da se kvalifikacije o “lopovskoj psihologiji” pogrešno dovode u vezu sa tom državom.
       Međutim, ta premijerova opaska skrenula je pažnju na međunarodnu težinu cele stvari. Politička scena Zapada, na koji se Crna Gora oslanja u traženju političke i ekonomske potpore, mnogo je osetljivija na afere od domaće. Veoma je teško bilo kojoj vladajućoj strukturi zapadnog sveta da održava dobre odnose ili podržava vladu umešanu u tako veliki skandal. Nekako istovremeno iz Italije stigla je još jedna optužnica protiv istaknutih osoba iz crnogorske politike. Zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Vukašin Maraš i Slobodan Milić, koji se pominje kao njegov zamenik, optuženi su za organizaciju krijumčarenja oružja i povredu embarga UN. U optužnici se pominju dva vojna vozila koja su bila kamuflirana kao ambulantna i vatrogasna kola.
       Opravdani su oni argumenti da su sva dešavanja u Crnoj Gori već dugo bila poznata svakom političaru na Zapadu koji je o njima hteo nešto da sazna, pa da je uprkos tome taj isti Zapad podržavao vlast sa tim istim Milom Đukanovićem na čelu, pa čak i trgovao s njim. No, pošto su stvari izašle u javnost, slučajno ili namerno, politički rizik postao je prevelik te postoji realna mogućnost da aktuelni režim izgubi međunarodne političke pozicije, koje su i inače počele da se krune.
      
       SIMONIDA KORDIĆ