(“Nevidljivo svetlo”, NIN br. 2736 )

      Poređenje izvora svetlosti u obliku led dioda sa starim dobrim Edisonovim sijalicama sa užarenim vlaknom, pri čemu su parametri poređenja potrošnja električne energije i vek trajanja, podseća na poređenje “mercedesa” i starog dobrog “fiće”. “Mercedes” se danas poredi sa “audijem”, BMNj-om, “volvoom”, “pežoom”,... Analogno ovome, led diode je trebalo uporediti sa konkurentnim izvorima svetlosti, koji rade na principu pražnjenja kroz metalne pare i koji su na tržištu prisutni više decenija. Razvoj tehnologije izrade izvora svetlosti je poslednjih godina tako buran da se slobodno može reći da nas veliki svetski proizvođači (Filips, na primer) bombarduju novim rešenjima. Desetine novih tipova izvora svetlosti, koji s pravom poseduju atribute energetske efikasnosti i dugovečnosti, pojavljuju se svake godine. Da skratim priču: izvori svetlosti sa led diodama predstavljaju samo jednu u moru inovacija u ovoj oblasti, gde pripadaju i metal-halogenidni izvori novih generacija, indukcioni izvori, elektronski kompaktni fluo izvori, izvori svetlosti sa optičkim vlaknima itd. Pri tom, svaki od njih, pa i led diode, imaju ograničeno polje primene.
       Potreba za zaštitom životne sredine, koja se ozbiljno ugrožava povećanom potrošnjom (i, naravno, proizvodnjom) električne energije, nikako nije sporna. Autor ovih redova učestvuje u realizaciji međunarodnih projekata čiji je osnovni cilj ušteda električne energije primenom efikasnih izvora svetlosti i sistema upravljanja osvetljenjem. Stoga se oseća pozvanim da konstatuje da izvori svetlosti sa led diodama, pre svega namenjeni dekorativnom osvetljenju, svakako nisu od dominantnog interesa.
       “Svetlost teatar”, firmu koja propagira primenu led dioda, svakako treba pohvaliti zbog potrebe da novotarije iz sveta prenese i na naše prostore. Međutim, naša iskustva sa linijskim reflektorima sa led diodama niti su bogata, niti uvek pozitivna. Tako je prezentacija ideje da se osvetljenje venca fasade Savezne skupštine potencira primenom led dioda, izvedena od strane “Svetlost teatra”, bila prilično neubedljiva. Prezentaciji je prisustvovao veći broj stručnjaka iz ove oblasti (među njima i autor ovih redova), posle čega se praktično odustalo od ideje da se rešenje sa klasičnim izvorima svetlosti (takođe delo “Svetlost teatra”) dopuni linijskim reflektorima sa led diodama, koji su, uzgred, izuzetno skupi (samo za potenciranje osvetljenja venca fasade trebalo je izdvojiti sredstva koja su iznosila 40 odsto sredstava potrebnih za spoljno dekorativno osvetljenje kompletnog objekta). Dakle, ovo jesu “moderna vremena” (nadnaslov članka “Nevidljivo svetlo”), ali nikako ne treba biti nekritičan.
       Inače, spoljno dekorativno osvetljenje crkve Svetog Marka realizovano je pomoću svetiljki firme Minel-Schreder iz Beograda, a prema projektu Elektrotehničkog fakulteta, koji je delo autorskog tima u sastavu: autor ovih redova (u svojstvu odgovornog projektanta), Nebojša Šutinoski, dipl. el. inž. i Ana Drndarević, dipl. el. inž. Osvetljenje jeste izvela firma “Svetlost teatar”, ali prema tuđem (našem) projektu. U njemu nema ni reči o led diodama, niti se o njima razmišlja. Ono što bismo voleli, jeste to da izvođač radova izvrši korekcije, sugerisane od strane autorskog tima, koje bi rešenje osvetljenja crkve Svetog Marka još više približile projektovanom rešenju, i time doprinele još plastičnijoj i privlačnijoj noćnoj prezentaciji ovog monumentalnog objekta. Autori su o tome obavestili investitora (Skupštinu grada) i očekuju da izvođač (“Svetlost teatar”222) izvrši finalna doterivanja rešenja.
       Autoru ovih redova nije poznato da se primena led dioda planira kao dopunsko dekorativno osvetljenje zgrade Tehničkih fakulteta u Beogradu.
       Na kraju nekoliko reči o vlasniku firme Agabekov. Njegova želja da svetiljke sa led diodama koje proizvodi njegova firma ulepšaju noćni izgled (njemu nekada komšijske) Savezne skupštine svakako zaslužuje poštovanje. Ko zna, možda gospodin Agabekov ponudi ove svetiljke kao donaciju...
      
       PROF. DR MIOMIR KOSTIĆ,
       Elektrotehnički fakultet,
       Beograd