Kao što inženjeri elektroničari eksperimentišu s novim načinima konekcije tranzistora na elektronske čipove, drugi naučnici selektivno variraju genom miša, stvarajući miša mutanta čije često čudne karakteristike mogu da bace svetlost na bolesti od kojih pate ljudi i na moguće načine lečenja

      G653 i LG747 su susedi koji se slično hrane, koji su podjednako aktivni, imaju sličan rad srca i temperamente. Nije ni čudo: kao i kod većine laboratorijskih miševa, njihovi preci dobijeni su ukrštanjem koje ih je učinilo genetski identičnim. Dobro, gotovo identičnim. LG653 je mršav, mišićav stvor, dok je LG747 - da kažemo samo toliko da je ime dobio po mlaznjaku širokog trupa. Dalje od ovog nesličnog para ređaju se drugi glodarski primerci kao da su upravo izašli iz bajki braće Grim: Nemirko, Biberko, Milojko, Starojko i bezbroj drugih. Ono zbog čega ih treba posebno zapaziti jeste način na koji su nastali baš takvi kakvi jesu: svaki od njih je u začetku bio programiran da se genetski razlikuje od ostalih laboratorijskih miševa po jednom specifičnom genu.
       Laki za čuvanje i brzi u odrastanju, miševi su gotovo ceo jedan vek imali glavnu ulogu u medicinskim istraživanjima. “To je najmanji od sisara koji je fiziološki i genetski sličan nama ljudima”, objašnjava Huda Zougbi, istraživač na Medicinskom koledžu Bejlor. Uistinu, ljudi i miševi imaju gotovo 99 odsto istih gena za koje se misli da imaju veze sa zdravljem. A opet, toliko mnogo ostaje što se može naučiti na primerima generičkih miševa. Zbog toga su naučnici širom sveta nastojali da izmisle svog ličnog miša. Kao što inženjeri elektroničari eksperimentišu s novim načinima konekcije tranzistora na elektronske čipove, ovi drugi selektivno variraju genom miša, stvarajući miša mutanta čije često čudne karakteristike mogu da bace svetlost na bolesti od kojih pate ljudi i na moguće načine lečenja.
       Jedan od najambicioznijih napora da se genetski preoblikuje miš odvija se u ekskluzivnom i namenskom Star centru u pastoralnoj enklavi izvan Hjustona. To je glavni štab Leksikon džinetiksa, biotehničke kompanije koja se posvetila razvoju novih, genetski originalnih vrsta miševa. U stvari, to je fabrika za dizajniranje miševa. Cilj ove kompanije jeste da u sledećih pet godina stvori 5000 vrsta miševa mutanata tako što će iz njih “izboksovati” ili neutralisati 5000 gena. Sve to u nadi da će se naći miševi koji su na neki način zdraviji - a kada se to bude desilo, Leksikon će krenuti u lov za hemijskim jedinjenjem koje podražava delovanje izboksovanog gena. “Ti miševi nam govore kako će lek delovati pre nego što je lek i izmišljen”, kaže dežurni predstavnik Kompanije Artur Sends.
       Da bi postigli svoj cilj, u Leksikonu su osmislili prvu u svetu genetsko-inžinjerijsku montažnu traku. Kao prvo, naučnici naciljaju gen. Zatim u retorti sjedinjuju mišje embrionalne ćelije s delovima DNK kojima je namenjeno da zamene neke od DNK miša, zapravo “brišu” ciljni gen. Izmenjene ćelije se deponuju i klasifikuju u verovatno najčudnijoj “biblioteci” na svetu: u prostoriji gde je red za redom ispunjen zamrzivačima na tečan azot u kojima je pohranjeno više od milion genetski oblikovanih klonova epitelnih ćelija miša, od kojih je svaki spreman da bude pretvoren u različitog mutanta. Kao sledeće, tehničari koji rade s iglama 25 puta tanjim nego što je šivaća igla, unose te ćelije u oplođena mišja jajašca, koja se potom implantiraju u ženku miša.
       Tek tada dolazi najteži deo: utvrditi kako je izbrisani gen delovao na miša. LG747 u celini je dovoljno poznat, ali kako prepoznati izmenjene funkcije jetre ili poboljšano pamćenje? Da bi se došlo do tih saznanja, Leksikon propušta svakog od svojih mutanata kroz iscrpljujuću fizičku proveru ponašanja, uključujući i kompjutersku tomografiju, magnetnu rezonancu i lavirintske zamke - što sve zajedno predstavlja verovatno najpotpuniju psihofiziološku studiju u istoriji opita, uprkos tome što se sve izvodi u minijaturizaciji. Ako je “izbijanje” gena dalo mišu potencijalne medicinske prednosti, kao što je bolje pamćenje, jače kosti ili robustniji imunosistem, onda bi naučnici bili u mogućnosti da iste prednosti prenesu na ljude iznalazeći lek kojim bi se blokirale aktivnosti tog gena.
       Ima razloga da se misli kako će planovi Leksikona dovesti do konkretnih lekova. Na primer, “izbijanje” jednog posebnog gena kod miša rezultira time što dolazi do gotovo potpunog odsustva stomačne kiseline; lek koji kod ljudi blokira taj isti gen jedan je od najtraženijih kod pojava žgaravice i prodaje se pod imenom prilosec. Na sličan način i prosac isključuje gen koji, kada se blokira kod miša, izaziva neobičnu veselost. Miševi iz sopstvene proizvodnje Leksikona već su pomogli da Kompanija u svojim naporima u iznalaženju lekova dođe do nekih optimističkih rezultata, uključujući u to i jednog mutanta u čijim se arterijama ne stvaraju pločice koje su uzročnici srčanih bolesti, pa onda još jednog čiji imunosistem nižeg registra prihvata transplantirane organe druge životinje, kao i miša čija usporena deoba ćelija može pomoći da se zaustave mnoge kancerozne bolesti.
       Neki od Leksikonovih miševa bili su neobično dugovečni; da li bi se eventualno moglo doći i do leka protiv starenja? “Postoje geni koji kontrolišu starenje”, kaže Sends smešeći se, “baš kao što postoje i geni koji kontrolišu svaki fiziološki proces. Ali sada o tome ne bih mogao ništa da kažem.”
       U međuvremenu, miševi sa izmenjenim genima postali su središte naučnih napora u laboratorijama gde se vode uporne borbe za shvatanje kompleksnog delovanja bolesti. Medicinski koledž Bejlor u Hjustonu posebno je aktivan u proizvodnji i proučavanju miševa mutanata - pre nego što je pokrenuo Leksikon, Sends je tu proučavao tumore kod miševa - i sada su njegovi zidovi obloženi posterima H-miševa, programima sa naučnih skupova i naučnim saopštenjima. “Problemi na kojima radi moja laboratorija odavno bi bili ugašeni da nema miševa”, kaže Zougbi koja istovremeno radi i na Medicinskom institutu Hauard Hjuz. Ona se posebno specijalizuje za manje ili više poznate neurološke poremećaje, uključujući i Retov sindrom koji sprečava razvoj mozga kod novorođene ženske dece i koji konačno uzrokuje neprekidno stiskanje pesnica.
       Džefri Noubels, koji na Bejloru proučava epileptične bolesti i predsedava Američkom društvu za epilepsije, slaže se da su miševi mutanti ubrzali napore da se shvati genetska priroda napada. Pošto se njegova laboratorija specijalizovala za analize epilepsije na “mišjem modelu”, naučnici iz celog sveta šalju mu miševe s izbijenim genima koji neočekivano doživljavaju epileptične napade, a on je u mnogim slučajevima bio u stanju da precizno uporedi tipove napada koje imaju miševi s različitim oblicima epilepsije kod ljudi. Pošto mu je poznato koji su geni izmenjeni kod miša, on je bio u stanju da postepeno napravi neku vrstu šeme po kojoj defektnosti u raznim vrstama ljudskog gena mogu da dovedu do različitih vrsta epilepsije.
       Miševi sa smanjenim brojem gena nisu sve i svja u medicinskim istraživanjima. Oni ne mogu da saopšte naučnicima kako se osećaju. Lekovi koji deluju na njih, često se pokazuju pogrešnim u primeni na ljude, pogotovo kad je reč o kancerima. Mnogi od miševa, u koje je polagana velika nada, pokazali su karakteristike koje prosto nisu korespondirale s ljudskim sindromom koji je trebalo da oni imitiraju.
       Nebrojena proučavanja miševa koji su genetski bili programirani da budu debeli, na primer, nisu mogla da daju jasno saznanje o tome zašto ima toliko ljudi s viškom kilograma; a miševi u čijem mozgu nastaje tvrda naslaga za koju se smatralo da je etiketa Alchajmerove bolesti, uglavnom ne pate od gubitka pamćenja. “Na svaki koristan model miša, dođe stotinu koji ništa ne vrede”, kaže Zougbi. “Morate dobro voditi računa šta zaključujete.”
       Što se tiče onih koji aludiraju da se sve to svodi na mučenje životinja, s obzirom na to da se mnogim od tih miševa ne pruža prilika da dožive starost, Noubels daje standardan odgovor svoje profesije: “Ili vaš život ili njihov”, kaže on. Miševi, izgleda, mogu da budu i heroji, iako njih niko ništa ne pita.
       - Nastaviće se -
      
       Prevodi i priređuje: ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ
       (Newsweek)