Amerikanci su završili svoj posao u Iraku. Sada gledaju kako da se izvuku iz Iraka, ali ovog puta nemaju saveznike

      Veoma lako Amerikanci su se odlučili da bez ‘odobrenja’ Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uđu u Irak. Još lakše su ušli. “Došli i pobedili”, kako su govorili Česi (o Rusima) posle 1968. godine. Pomogli su im samo Britanci i pomalo Turci. Sada Amerikanci hoće da se povuku. Dosta im je iznenadnih napada gerilaca, vojnika koji su ostali verni Sadamu, uglavnom zato što moraju, inače bi išli na sud, a ne zato što je njihova ljubav prema bivšem diktatoru neprolazna.
       Sa druge strane Amerika je izgubila najvećeg saveznika (ako ne i jedinog) Veliku Britaniju koju sad potresaju politički skandali vezani baš za rat u Iraku i njeno učešće u njemu.
       No to nije jedini problem Bušove administracije. Pojačavaju se politički pritisci iznutra i sve više će se pojačavati kako se približavaju predsednički izbori. Kao veliki minus u američkom narodu, što političari i te kako koriste, uzima se sve veći gubitak vojnika u samoubilačkim napadima i gerilskim prepadima Sadamovih vojnika, ali i bandi koje se uvek pojavljuju u ovakvim trenucima.
       Američki vojnik (GI) oduvek je bio najzaštićeniji vojnik na svetu. Kažu neki istoričari, da bi Drugi svetski rat bio dobijen još 1943. godine da Amerikanci nisu čuvali svoje vojnike, da su se ponašali (ratovali) kao, na primer, Rusi. Posle Vijetnama bilo je još gore a danas svakog poginulog vojnika žali cela nacija i predsedniku se beleži još jedan minus.
       Da bi se nekako izvukli iz novonastale situacije Amerikaci su počeli sa organizovanjem i treniranjem Iračana, koji bi služili kao neka vrsta civilne odbrane i zamenili američke vojnike protivgerilskim misijama. Trenutni cilj je da se do početka septembra osposobi oko 7000 pripadnika milicije, koji bi štitili konvoje za snabdevanje i zamenili američke trupe koje čuvaju skladišta oružja i municije.
       Sa ovom idejom se slažu i Iračani, koje je uznemirila američka ideja da unajme ‘privatnike’ koji bi obezbeđivali sva nesigurna mesta. Ideja da plaćenici, ‘psi rata’, budu iskorišćeni u mirovnim operacijama zvuči pomalo monstruozno, ali jasno pokazuje očaj Amerikanaca čiji se vojnici skoro svakodnevno nađu u skoro bezizlaznim situacijama, kao kad se pre izvesnog vremena mali odred marinaca našao pred gomilom (više od 10 hiljada) šiita koji su demonstrirali u Najefu, gradu na jugu Iraka.
       Prema izjavama američkih oficira, najžešći otpor američkoj okupaciji pruža mala grupa “profesionalnih ubica” koju predvode bivši Sadamovi oficiri nacionalne garde. Ali to ne predstavlja “stratešku pretnju”, kaže američki administrator za Irak, L. Pol Bremer III i neće zaustaviti Amerikance da u septembru održe ustavnu konferenciju, na kojoj će se doneti odluka o pisanju novog ustava, posle čega će biti održani izbori i uspostaviti nova vlada.
       Za to vreme valja zaštititi američke vojnike.
       Plan o uspostavljanju iračkih civilnih odbrambenih snaga prvi je objavio “Vašington post” i u njemu je bilo govora o hitnom prioritetu Pentagona, da ‘ublaži’ napade na Amerikance i upotrebi iračke vojnike za odbranu sve dok se ne formira iračka nacionalna armija u narednim mesecima ili godinama.
       General Džon Abizaid, novi šef američke centralne komande rekao je da iračka milicija može pomoći američkim vojnicima u zajedničkim napadima na gerilce, za koje kaže da izvode vrlo ‘sofisticirane’ napade na američke trupe.
       Zamenik sekretara za odbranu SAD Pol Volfovic, koji je bio u petodnevnoj poseti Iraku, kaže da je svakodnevno slušao od iračkih plemenskih i drugih vođa da okupacione vlasti moraju dati neku ulogu Iračanima u vršenju vlasti, kako bi kredibilitet Amerikanaca porastao u očima iračkog naroda. Zato je, po Volfovicu, regrutovanje Iračana za poslove odbrane, sigurnosti i u obaveštajne službe, esencijalni (osnovni) zadatak kako bi uspela rekonstrukcija Iraka. Izvestan broj Iračana već služi u američkoj vojsci - kao prevodioci i vodiči. “Potrebno nam je više ovih ljudi”, rekao je Volfovic.
       Ovako prigodne reči nismo čuli od kraja tridesetih godina. Izgovarali su ih nemački generali, a ponavljali francuski, naši... Kredibilitet Nemaca je “rastao” u očima naroda sve dotle dok u to nisu poverovali i Nemci. Šta je posle bilo - srećom zaboravlja se, samo Amerikanci su prerano zaboravili.
       Po američkom planu organizovano je osam bataljona, svaki sastavljen od 850 pripadnika iračke milicije koji će biti na obuci 45 dana. Posle toga regrutovaće se novih osam bataljona. Tako da će se, za tri meseca, 14 hiljada Iračana naći u miliciji kojoj će jedini zadatak biti da štiti Amerikance, gine umesto njih od ruke svojih sunarodnika - da li i u ime Alaha, svemoćnog i milostivog.
       Američki zvaničnici tvrde da su počele pripreme i za stvaranje nove iračke armije koja bi mogla da se formira za godinu dana u jačini od nekih 12 hiljada vojnika, a za tri godine te snage bi porasle na 40 hiljada vojnika, kojima bi mogli da se pridodaju i pripadnici milicije.
       Nadajući se dolasku još 30 hiljada savezničkih vojnika Amerikanci se spremaju da pošalju kući većinu od 150 hiljada vojnika koji su sada angažovani u Iraku.
       Među tih 30 hiljada savezničkih vojnika, Amerikanci, pre svega, računaju na Turke. To je potvrdio i turski premijer Redžep Erdogan, koji je obećao da će 10 hiljada vojnika biti poslato u Irak. Međutim uzevši u obzir tursku zainteresovanost za pojedine delove Iraka (severni Irak koji se graniči sa Turskom i u kome žive Kurdi) teško da će oni predstavljati neku veliku pomoć.
       Amerikanci su se rastrčali tražeći saveznike. Francuska ih je odbila, što se i očekivalo. Britanija ima svojih, velikih, problema baš zbog toga. Indija je izjavila da neće slati trupe ukoliko to ne odbore Ujedinjene nacije...
       Sigurno je, međutim, da Amerikanci neće ostati sami i neverovatno da im ideja i akcija neće uspeti. Ima još toliko zemalja koje su tek ušle u NATO i toliko koje jedva čekaju da uđu. Četrdeset pet dana obuke i eto ih u Iraku, a američki GI može da se odmori do sledećeg rata.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ