U pravoslavnom svetu se nije računalo s tim da će doći do raščinjenja i hapšenja mitropolita Jovana. Po crkvenom opštepravoslavnom pravu, mitropolit nije prekršio nijedan kanon

      U prošlu nedelju makedonski mediji obavestili su javnost da je tog dana u Bitolju mitropolit Jovan, egzarh Ohridske arhiepiskopije, imao nameru da u sabornom hramu Svetog Dimitrija obavi jedno krštenje. Pojavio se sa vladičanskim obeležjima, panagijom i episkopskom kamilavkom, na šta u Makedoniji nema pravo, pošto ga je Sveti sinod Makedonske pravoslavne crkve (MPC) 9. jula raščinio. Zajedno sa njim bili su i njegovi “sledbenici”, među njima i đakon Marko koji uskoro treba da postane episkop. Obezbeđenje hrama je sprečilo da uđu i pozvali su policiju pošto su se poneli, kako je rečeno, nasilno. Izveštava se da se pojavilo tridesetak policajaca koji su priveli sve nezvane goste, uključujući i mitropolita. S njima je u policiji obavljen “informativni razgovor”. U pritvoru je zadržan samo mitropolit Jovan. MPC je preko svojih medija obavestila u ponedeljak da je istražni sudija u Bitolju odredio “meru od pet dana pritvora” zbog fizičkog napada na jednog sveštenika u sabornoj crkvi za vreme incidenta.
       Na konferenciji za štampu posle odluke o raščinjenju, portparol MPC mitropolit Timotej je ovakav razvoj događaja unapred najavio. Rekao je da će “ako treba”, biti zatraženo da državni organi privedu Zorana Vraniškovskog, odnosno mitropolita Jovana, ukoliko ne prizna svoje raščinjenje i bude se i dalje pojavljivao sa odličjima episkopa. Na prostoru Republike Makedonije kao srpsko svešteno lice ne sme da deluje, rekao je portparol.
       U pravoslavnom svetu se nije računalo s tim da će doći do raščinjenja. Po crkvenom opštepravoslavnom pravu, mitropolit nije prekršio nijedan kanon. Prošle godine se stavio kao episkop u raskolu pod nadležnost SPC, crkve kojoj teritorija njegove Veleško-povardarske eparhije pripada. Drugi arhijereji iz Makedonije ga nisu sledili, kako se očekivalo. Zbog svoje odluke označen je izdajnikom i Crkve i naroda. Mediji i političari nisu birali reči kako bi ga potpuno diskvalifikovali. To je u pravoslavnom svetu izazvalo veliko žaljenje.
       SPC je na svom majskom saboru ove godine osnovala Egzarhat Ohridske arhiepiskopije a za egzarha imenovan je mitropolit Jovan. U svetskim pravoslavnim centrima ovo rešenje naišlo je na razumevanje. Podržana je SPC u nameri da crkvi u Makedoniji da široku autonomiju. U Moskvi je Skoplju savetovano da prihvati ovo rešenje. Put do autokefalije vodi preko autonomije, rečeno je tada sa najviših ruskih crkvenih mesta.
       Nedavna odluka o raščinjenju ocenjena je u Beogradu, ali i u Carigradu i Moskvi, vrlo negativno. Carigradski izvori su tada nezvanično izneli stav da je Beogradu sada teško nastaviti pregovore oko rešavanja statusa MPC pod novostvorenim okolnostima. Odbacuju se sve optužbe protiv mitropolita da je on “grčki crkveni agent” i da je davno dobio zadatak da rastura MPC. U svetu su neki iznenađeni njegovom upornošću u borbi da pravoslavnim vernicima svoje zemlje obezbedi regularan status koji bi bio opštepriznat.
       U Makedoniji tvrde da on ima nameru da kraj Bitolja sagradi centar Egzarhata. Kaže se takođe da planira da sa srpskim episkopima na praznik Svetog proroka Ilije, 2. avgusta, u manastiru Svetoga Prohora Pčinjskog, hirotoniše dvojicu svojih “sledbenika” za episkope. Očigledno se misli na igumana Joakima (Jovčevskog) i jerođakona Marka (Kimeva) koje je sabor SPC izabrao za vikarne episkope ohridskom egzarhu. Ukoliko mitropolit Jovan bude osuđen na zatvorsku kaznu (pominje se tridesetodnevna), time bi se sprečila hirotonija dvojice episkopa. Neki posmatrači crkvenih prilika u Makedoniji misle da je ovo glavni cilj najnovijih događanja u Bitolju. Ne veruju da bi ovo uticalo da “omekša” Jovanov stav prema dojučerašnjoj sabraći u Episkopatu MPC koju on javno označava kao “raskolničku organizaciju”. On joj osporava pastirsku odgovornost pošto ostajanjem u sadašnjem stanju ona odvaja makedonski narod od svetskog pravoslavlja. Ono što je episkope MPC posebno pogodilo, jeste mitropolitova nedavna konstatacija da oni “produžavaju da zatvaraju sve dveri koje vode ka carstvu Božijem, i to ne samo sebi već i onima koje su uspeli da prevare i odvuku u raskol”.
       Kancelarija ohridske arhiepiskopije osporava pravovaljanost sudske odluke makedonskog Sinoda kojom je mitropolit Jovan raščinjen, smatrajući da je ona protivna kanonskom pravu. Rečeno je takođe da su arhijereji - sudije “bolesni od šizme”, koja, ako se na vreme ne leči, prelazi u daleko težu bolest - jeres. Ukoliko bi se makedonski episkopi proglasili za jeretike, tada bi bilo nemoguće da se sa njima vode pregovori.
       Mitropolit Jovan je za Makedoniju, gotovo jednodušno, sada samo gospodin Zoran Vraniškovski, građanin sa prijavljenim boravkom u Bitolju, bez stalnog zanimanja. Čovek koga osim očiju znatiželjnika, obično neprijateljski raspoloženih, prati i policija. Ona pokušava da u njegovom okruženju ima doušnike koji bi je obaveštavali o njegovim postupcima i namerama. Saradnja između MPC i državnih organa, policije posebno, odlično funkcioniše. Posebno ih interesuje kada prelazi srpsku i grčku granicu i koliko se zadržava u tim crkveno “neprijateljskim zemljama”. I predsednik Makedonije Boris Trajkovski, po veroispovesti metodista, ma gde da se nađe u poseti, obaveštava svoje sagovornike o nevoljama MPC. Tako je to učinio pre nekoliko dana kada se sastao sa bugarskim i albanskim predsednikom.
       Da su se crni oblaci nadvili nad MPC, potvrđuje i mitropolit bregalnički Agatangel, veliki protivnik mitropolita Jovana i prošlogodišnjeg Niškog sporazuma između SPC i MPC o davanju autonomnog statusa pravoslavlju u Makedoniji. Ti oblaci su, smatra on, prekrili i “samobitnost naše suverene države”. Beogradska patrijaršija se ponaša nebratski, nehrišćanski, nekanonski, bez ljubavi je za najbližeg brata u Hristu. Mitropolitu skopskom Josifu Cvijoviću prebacuje da je 1941. napustio svoje stado, iako je poznato da je on proteran a ni komunističke vlasti mu nisu dopustile povratak. Sveštenicima u Makedoniji nije ništa drugo preostalo nego da se odele kasnije od SPC, smatra ovaj arhijerej. Agatangel, kao i drugi episkopi Makedonije, ističe da MPC želi da bude u jedinstvu sa drugim pomesnim pravoslavnim crkvama. Ali, za sve je kriv “grčki blok” u pravoslavlju. Eto, i vaseljenski (carigradski) patrijarh Vartolomej je Grk. I Zoran Vraniškovski. Pogrešio je, dala mu se šansa da se pokaje, “ako smo arhijereji, nismo svetitelji”, već ljudi, podložni grehu. Makedonci su, nastavlja Agatangel, najviše patili od unutrašnjih neprijatelja. Jovan je “ubačen” u MPC da bi je rasturio. On je imao odbojnost prema makedonskom narodu i njegovoj crkvi, stalno je smišljao kako da postane poglavar u celoj zemlji. Sada je stvorio “paralelnu crkvu” i preti da će svi episkopi biti raščinjeni. “Ali, hvala bogu, otišao je”, sada mu nije presudio Sinod već ceo makedonski narod.
       Po Agatangelu, mitropolit Jovan najviše voli Grčku, tamo je više provodio vremena nego u svojoj eparhiji. U Solunu je imao iznajmljen stan. Arhijereji su mu iskazivali ljubav, to je “možda greška”. Pomagali mu, mislili su, mlad je, želi da radi, možda nema dovoljno kontakata sa ljudima. Preispituje se i njegovo postupanje sa eparhijskim novcem. Drugi episkopi Makedonije neće biti izdajice, siguran je bregalnički mitropolit.
       O navodnim finansijskim malverzacijama mitropolita Jovana u Skoplju je mnogo reči izgovoreno poslednjih godinu dana. Nastavlja se to i dalje iako je Osnovni sud u Velesu sredinom juna ove godine zvanično saopštio da ne postoji krivična odgovornost mitropolita i blagajnika Povardarske eparhije Tonija Petruševskog. Odbačena je prijava MPC u vezi s 57 000 evra, donacije za renoviranje jedne crkve.
       Prema svom nekadašnjem arhijereju MPC je preduzela sve mere, preostalo je još da se eventualno preda prokletstvu, anatemi. U Skoplju se saznaje da se i to ne isključuje. To bi bio znak potpune nemoći i očaja a ne snage i primene kanonskog prava. Ima i predloga da se Jovan protera iz Makedonije, bilo prema severu, u Srbiju, ili prema jugu, u Grčku. Neko vreme se tvrdilo da ima grčko državljanstvo koje je navodno stekao za vreme školovanja kada je i “zavrbovan”. Od ove pretpostavke se ipak na vreme odustalo.
       Istražni sudija Milka Biseska odredila je mitropolitu petodnevni pritvor koji je otpočeo u nedelju u 19 časova. Ona smatra da bi on mogao da pobegne iz zemlje i da time onemogući suđenje. Tereti se po Zakonu o prekršajnom postupku, članovi 4, 15, 16 za koje je predviđena zatvorska kazna. Na teret mu se stavlja da se nasilno ponašao i da je remetio javni red i mir. Navodi se i da se pogrdnim rečima obraćao službenim licima, odnosno policajcima. Ne isključuje se da će se povesti sudski postupak i protiv drugih lica koja su bila s njim u sabornoj crkvi, među kojima se pominju njegova majka Galena Vraniškovska i budući episkop Marko. Mitropolit se nalazi u istražnom zatvoru “Crni most” u Bitolju. Tu bi izdržavao i eventualnu kaznu.
       Ovi sudski postupci će u pravoslavnom svetu izazvati pažnju. Oni će svakako odložiti iznalaženje rešenja za status pravoslavlja u Makedoniji. Postojala je želja da se makedonskom narodu pomogne u izlasku iz crkvene izolacije u kojoj se nalazi već decenijama. Makedonski arhijereji uz pomoć države sada su ga udaljili od toga.
      
       ŽIVICA TUCIĆ