Sa još šest-sedam prijatelja, čija imena ne želi da otkrije, Đorđije Nicović je postao većinski vlasnik 17 domaćih firmi, a broj onih u kojima je zasad samo manjinski akcionar i ne zna

      To se nikad ne bi reklo, ali bolji poznavaoci domaćih poslovnih i drugih prilika bez priziva će ustvrditi da je Đorđije Nicović u svakom pogledu “najopasniji” od petorice braće Nicović. Pravi se da ne razume zapažanje kako se po Srbiji priča da mu pri vrlo zapaženom učešću u tekućem procesu privatizacije logističku podršku pruža poznatiji brat, bivši funkcioner beogradskog SUP-a Marko Nicović, pa kaže kako mu podršku pružaju sva braća iako je “ovaj brat poznat i drugi su i prilično sposobni i pametni”. Preciziram pitanje - “kažu da zahvaljujući ovom poznatijem bratu niko ne sme da ga dira”, a Marko Nicović, prigušeno se smejući, ubacuje da je “teško dirati u petoricu braće”. Đorđije dodaje da je to “sticajem okolnosti velika prednost, ali i obaveza da ni vi nikoga ne dirate”. Ali izgleda nisam u pravu: već odlazeći guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić i za to nadležni viceguverner Radovan Jelašić, oduzeli su dozvolu za rad Kapital banci, u kojoj je Đorđije Nicović suvlasnik, i pokrenuli postupak za njenu likvidaciju. On tvrdi “zbog ličnog animoziteta rukovodstva centralne banke prema njemu i očekuje spas od Vrhovnog suda.
      
       U koliko ste vi preduzeća osnivač, a u koliko ste postali suvlasnik na osnovu kupovine udela na javnim aukcijama ili na Berzi?
       - U dve firme sam osnivač: “Irva” i “Nic co”. A u ovom momentu mi smo većinski vlasnik u preko 17 firmi. Konzorcijum nas nekoliko poslovnih ljudi, ne samo domaćih. Sad se spremamo da učestvujemo u kupovini firme “Dragan Marković” iz Obrenovca koju niko neće. Mi znamo da duguje 600 miliona dinara i znamo i umemo da takvu firmu stavimo na noge.
      
       A ko su ostali članovi tog konzorcijuma?
       - Pa ne moram sve da vam kažem...
      
       Koliko vas je pri ovim kupovinama podržavala vaša Kapital banka?
       - Ništa.
      
       Zašto onda Narodna banka Srbije Kapital banku optužuje da je kreditirala samo svoje akcionare? Nije vam davala ni garancije?
       - Ona mi jeste davala garancije do momenta kada treba da se plaća, a kad se plaša mi, svi akcionari zajedno, nismo mogli koristiti više od 20 odsto ukupnog kapitala koji imamo u samoj banci. Svih sedam-osam akcionara nikada nije koristilo ni zakonski minimum. Nikad nismo koristili više od tri do četiri miliona evra, svi zajedno. A ako neko ima akcije u banci, ima pravo da koristi kredit do iznosa od pet odsto kapitala banke. Mi jesmo povremeno vukli kratkoročne kredite za premošćavanje, ali svi ti krediti su faktički vraćeni, svi akcionari su se razdužili prema banci da ne bi ispalo da banka ima probleme jer su akcionari povukli novac. U roku sedam do deset dana mi smo vratili sve kredite date akcionarima i razdužili banku. Akcionari sada banci ne duguju ništa.
      
       Tih 17 firmi u kojima ste većinski vlasnik uglavnom se bave građevinarstvom?
       - Ne. Mi imamo firme iz oblasti građevinskih usluga, inžinjeringa, metalne industrije, prehrane... Ništa od toga nije kupljeno na kredit. “Mačkatica” iz Surdulice kupljena je na Berzi, deo po deo. To, koliko ja dugujem trećim licima i koliko sam para povukao na bazi toga što imam ime i prezime i što mi ljudi veruju, to je sada stvar koju ne mogu kazati: doneo sam iz posla u Češkoj to i to, bolje da me to ne pitate... Grupacija firmi gde mi imamo većinsko vlasništvo po kapitalu je četiri-pet puta veća nego što je ukupan kapital Kapital banke.
      
       U koliko još firmi imate manjinsko vlasništvo?
       - Ja bih sve to morao da vam popišem, a ja ne mogu dnevno operativno da se bavim time šta, gde i koliko imamo... To se menja od slučaja do slučaja...
      
       Da li je u Srbiji u toku koncentracija građevinskog sektora? Pratim koliko mogu, ima se utisak da vi tu vršite određeno zaokruživanje...?
       - Mi smo manjinski akcionari u firmi “Jinpros”, sad smo postali manjinski akcionari u Građevinskom preduzeću “Napred”, ja kao Đorđije Nicović sam manjinski akcionar u beogradskoj “Montaži” u kojoj smo kao konzorcijum većinski vlasnik, pa smo većinski vlasnik u firmi “Beograd projekt”, za koju smo mislili da ima licence, nemaju nikakvih licenci, tamo samo jedna osoba ima licencu za izvođenje građevinskih radova. Zato mi sada pokušavamo da osposobimo “Irvu”, da sve to koncentrišemo ili u sastav “Napreda” ili u sastav zajedničke nove firme. U građevini je dobar posao. “Montaža” i “Napred” su dobre, uspešne firme, sa njima ja dugo godina sarađujem i u Srbiji, a pogotovo van Srbije: po državama koje su nastale raspadom Sovjetskog Saveza. Pored toga, imam jednu partnersku firmu koja se bavi građevinskim poslom i u Češkoj, Španiji...
      
       Kako se zove ta partnerska firma?
       - Nemojte sada... dosta toga bi u nekom delu trebalo da bude i naša poslovna tajna, gde smo sve u poslu i šta radimo.
      
       A ko su vam u građevinarstvu konkurenti?
       - Nama? Mi smatramo da nemamo jake konkurente... Beogradsko tržište nekretnina će ići gore, pogotovo na ekskluzivnim lokacijama. Kao što znate, cene na pojedinim ekskluzivnim lokacijama u Beogradu dostižu 10 000 evra za kvadrat i mi mislimo da će u narednom periodu u Beogradu biti dobro investirati i graditi za tržište, za iznajmljivanje, lizinge i ostalo...
      
       Težite da monopolišete tržište?
       - Ne. Nema toga ko može monopolisati tržište. U ovom momentu imate višak ponude poslovnog prostora, doduše neuređenog, imate veću potražnju za ekskluzivnim poslovnim prostorima, ali to će tržište brzo da uravnoteži tokom narednih nekoliko godina. Mi imamo nameru da gradimo na nekoliko ekskluzivnih lokacija: pravimo konzorcijum za izgradnju “Tri lista duvana” sa “Napredom” imamo nameru da gradimo ceo onaj blok preko puta savezne vlade... Na te dve lokacije bi trebalo investirati više od 45 miliona evra, ali vrednost će biti svakako veća. Jedno je sigurno, na svakom smo poslu dobro prošli. Pa čak će i u slučaju likvidacije Kapital banke akcionarima ostati desetak-petnaest miliona evra što ćemo iskoristiti za učešće u novim aukcijama. Kapital banci se dozvola uzima zato što nam duguje Fabrika cevi “Bor”, iako imamo hipoteku na celu fabriku i nemamo dospelih neizmirenih obaveza...
      
       A možete li da realizujete tu hipoteku?
       - Kako da ne...
      
       Vi ste poznati kao dobar realizator hipoteka, priča se da je kod nas hipoteku nemoguće realizovati, samo Nicović može?
       - Nisam baš, što?... Iz koje hipoteke smo se naplatili? Ja u ovom momentu ne znam nijednu hipoteku koju smo realizovali, čak ni lične... Nijednom se dosad nismo našli u situaciji da realizujemo hipoteku. Ni malu, ni veliku. Ne znam sada, sad je možda nekoliko sitnih krenulo, ali država me tera da to moram da naplatim. Narodna banka me tera da to naplatim. NBS nam nije priznala nijednu od hipoteka na nekim od naših poslovnih plasmana. A čime banka drugim može da se obezbedi nego hipotekom. Meni nije nas žao... Mi imamo svoj biznis, bez banke će nam biti i mnogo lakše.
      
       Većinski ste vlasnik i Ugostiteljskog preduzeća “Višnjica”. Kako objašnjavate činjenicu da se sem vas nije pojavio nijedan kupac kad je Akcijski fond prodavao svoj paket akcija u tako atraktivnim restoranima kao što su “Mornar”, “Dva ribara”, “Vojvodina”.
       - Ljudi nisu prepoznali dobru investiciju. Akcijski fond je jednom ili dvaput spuštao cenu jer se nije pojavio kao kupac.
      
       Međunarodna krizna grupa vas optužuje da ste se obogatili za vreme Miloševićevog režima. Ima li vaše bogaćenje veze sa vašom nekadašnjom funkcijom direktora Deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije?
       - Ne. Ja sam tražio da napustim NBJ još 1991. godine jer sam tretiran kao pristalica reformskih snaga gospodina Ante Markovića, ali su insistirali da zbog određenog znanja i umeća ostanem. Napustio sam NBJ 1993. godine pošto me je Služba bezbednosti pozvala na informativni razgovor tokom koga je trebalo da objasnim na koji se način Crna Gora razdužila na sekundarnom tržištu dugova u inostranstvu... Tad sam izašao iz NBJ i nisam se vratio ni kad su me 2000. godine zvali da uđem u njen Savet... Ja sam 20 godina radio na svetskim berzama za NBJ i naučio sam mnogo dobro da radim na tržištu. Radio sam ono što drugi nisu znali i umeli, i ovde i van zemlje. Tako sam stvorio kapital i ne stidim se nijednog posla koji sam napravio, ni akcije koju sam kupio. Ponosan sam što sam na ‘poternici’ Međunarodne krizne grupe sa nekim ljudima koji u Srbiji rade i stvaraju. Iako nema šanse da se kod nas za bilo koga prizna da je pametan i vredan i da stvara. Kod nas jedino možeš da čuješ: ili je imao sreću ili je lopov.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ