U Demokratskoj stranci tvrde da su složni, ali zbog nečega svima izgleda da tamo postoje najmanje dve struje koje će se kad-tad sudariti

      Turistička lađa “Beograd” zaplovila je simbolično prošlog vikenda ka EU. Vijorile su se zastave DS i EU. Očigledno je da su kormilari bili potpredsednici DS: Zoran Živković, Boris Tadić, Čedomir Jovanović i Gordana Čomić. Svi koji u DS nešto znače, bili su prisutni. Obnarodovano je da je reč o početku akcije “Mi smo Evropa” čiji je cilj, kako je objasnio premijer Živković, da javnosti skrene pažnju na proces približavanja EU. Premijer je širokogrudo pozvao naciju da pomogne DS i Vladi Srbije da postane član EU do 2007. godine.
       “DS može i sama tim ubarznim putem, ali će za Srbiju biti bolje ako nam se i drugi priključe”, istakao je Živković naglašavajući da će DS preuzeti najveći deo odgovornosti u procesu približavanja naše zemlje EU. Demonstrirano jedinstvo DS i državnih funkcionera iz te stranke prikazano je u udarnim terminima naših informativnih emisija. Izveštaj sa lađe koja se ljuljuška na talasima na Drugom dnevniku RTS-a trajao je skoro pet minuta. Iako Zakon o radio-difuziji jasno kaže da je zabranjeno političko reklamiranje van predizborne kampanje.
       Na majskoj sednici GO stranke Živković je negirao da u partiji postoji sukob između najviših funkcionera stranke, insistirajući da ne postoje “nikakvi partijski klanovi”. Slično je govorio i Čedomir Jovanović koji se poverio:
       “Najveća uvreda za mene kao potpredsednika DS je pitanje nasledstva. Mi se nismo okupili oko titula i privilegija, već da završimo ono što smo ranije počeli.” I Boris Tadić je neposredno posle Đinđićevog ubistva ocenio kako bi svako komešanje o tome ko bi bio predsednik DS “u ovom trenutku bilo katastrofalno za stranku”.
       U međuvremenu, velikom brzinom stranci opada rejting. Posle ubistva premijera DS je izbila na prvo mesto po popularnosti među biračima, učlanjivanja su bila skoro masovna - dok najsvežija istraživanja javnog mnjenja, DS pokazuju kao treću pozicioniranu stranku iza DSS-a i G17 plus.
       Da li su afere o navodnoj korupciji tome najviše doprinele ili tu ima i drugih razloga, za NIN govari Srbobran Branković, direktor Agencije za istraživanje javnog mnjenja “Medijum Galop internešnel”, koji smatra da Demokratskoj stranci najviše nedostaje ideologija i da u njoj preovlađuju tehničari istrenirani za politiku kao veštinu, što samo po sebi nije dovoljno za zaokruženje strateške zamisli o stranačkoj državnoj politici.
       “Stranka u nazivu ima atribut ‘demokratska’ dok se pod njenim okriljem dešavaju pritisci na medije koje ni najveći pesimisti među nama nisu očekivali. Većina njenih članova je prozapadno orijentisana dok stranački vrh nudi šokantno zahlađenje odnosa sa zapadnim diplomatskim predstavnicima u vreme kad nam je njihova podrška nasušno potrebna. I možda najvažnije - stranci nedostaje konzistentan sistem vrednosti prikladan ideologiji Demokratske stranke. Taj sistem vrednosti mora jasno da propisuje i kakav novac se može koristiti za rad stranke, a kakav nipošto ne može, s kakvim ljudima neki funkcioneri smeju da se viđaju, a s kakvim apsolutno ne smeju. Dokle se može ići u lobiranju i pridobijanju većine, a gde se prelazi crvena linija posle koje obično nema povratka”, precizira Branković.
       Naš sagovornik uočava postojanje dve struje koje se razlikuju upravo po ovim navedenim pitanjima. Po njegovom mišljenju, rasplet će se dogoditi u budućnosti jer te razlike još nisu glasno izrečene pa se stoga između njih ne može još povući jasna demarkaciona linija. Ipak, u javnosti se često može čuti da je podela sledeća: na jednoj strani su zaštitnici Miloševićevih kontroverznih biznismena - nekolicina onih koji svoj legitimitet nastoje da crpe iz svoje lične bliskosti sa pokojnim premijerom, dok se na drugoj strani nalaze Zoran Živković, Boris Tadić, Gordana Čomić, Nenad Bogdanović i Gordana Matković. Poslednja istraživanja Agencije “Marten bord internešnel” pokazuju da građani daju prednost drugoj strani, onoj koja u DS predstavlja demokratsku opciju.
       Na listi potencijalnih predsednika Republike Boris Tadić je zauzeo visoko treće mesto iza Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa. “On se ranije nije nametao kao lider. Obavljanje redovnih dužnosti (Tadić je ministar odbrane Srbije i Crne Gore) promovisalo ga je pozitivno u medijima. Ipak, ovo je tek početak procesa uspona g. Tadića”, mišljenje je Nenada Danilovića iz Agencije “Marten bord”.
       Anketirani građani ovako su okarakterisali Tadića: Odlučan, jasan, energičan, sposoban, progresivan, nekompromitovan, demokrata, nije nacionalista, evropski čovek, zgodan i mlad. To je bilo dovoljno da analitičari Agencije njegov profil definišu pod nazivom “srpski Kenedi”. Zameraju mu se samo mladost i neiskustvo.
       Premijer Živković nije među onima sa najvišim liderskim rejtingom ali su ga građani svrstali pored Đelića i Dinkića u red onih koji su dali najveći doprinos opštem poboljšanju života u Srbiji. Istraživanje je takođe pokazalo da su građani više zadovoljni nego nezadovoljni radom premijera.
       Iako lideri DS u javnosti ostavljaju utisak apsolutnog jedinstva i sigurnosti i kao da im je podređenost višem državnom interesu jedini cilj neki od stranačkih “prvoboraca” ne kriju nezadovoljstvo. Oni su za NIN pristali da govore samo pod uslovom da ostanu anonimni. Kažu da “potpredsednici nisu tog formata da bi uspeli da savladaju svoje lične ambicije” i da će iznenađenje predstavljati - ne kako javnost pretpostavlja, borba za vlast između Zorana i Čede već će se ona po njima voditi između Zorana i Borisa.
       Boris Tadić, kažu oni, već sprovodi kampanju a podržava ga inostrani faktor - Amerika. “Stare kosti”, kako sebe nazivaju osnivači stranke, ne smatraju da je Tadić dorastao toj ulozi. Doživljavaju ga kao površnog pozera. Oni smatraju da bi, Čedomir Jovanović posle svega što se u poslednje vreme događalo, morao da se povuče iz političkog života a naslućuju da će se to uskoro i dogoditi jer su strane diplomate, navodno, takvu želju nedvosmisleno prenele Živkoviću.
       Čedomirovo ime je pomenuto u paketu sa imenom Vladimira Popovića. Nezadovoljni prvoborci ističu da Živković uživa najveću podršku u stranci i kao njegovu prednost ističu to što nije korumpiran i što je “dobar i pouzdan čovek”. Ipak, od njega očekuju da se odrekne korumpiranog kadra kako u DS, tako i u vladi i u nasleđenom kabinetu.
       U stranci, kažu, vlada “teško mrtvilo. Ljudi na funkcijama zabrinuto gledaju kako da ih sačuvaju. Popravljanje imidža stranke ih ne zanima. Od kad nema šefa i njegove energije, u stranci više nema ni lepka zajedništva.”
       Zbog toga ne čudi pominjanje mogućnosti da se Ružici Đinđić možda ponudi mesto predsednika DS. Prema našim izvorima, tu priču forsiraju Vladimir Popović, Janjušević i Forum žena DS koji predvode Aleksandra Joksimović, Gorica Mojović, Milena Milošević, Milka Marinković i Ljiljana Lučić.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
      

Razlika ipak ima Tražeći sagovornika za priču o trenutnim odnosima u DS, NIN se obratio Dušici Anđelković, predsednici Izvršnog odbora DS. Posle prvobitnog pristanka Dušica Anđelković je odustala nakon što je, kako je rekla, u Informativnoj službi DS obaveštena da je nedavno odlučeno da niko iz DS neće da govori za NIN. Drugi funkcioneri DS sa kojima smo kontaktirali, rekli su nam da o takvoj odluci nisu obavešteni.