(Ne)pitaj Nemanju!

      “Ja sam Nemanja Kolesar, imam 32 godine.” U ovu bi rečenicu, što je i razumljivo, stala kratka biografija kakvu će vam proslediti i zvanični izvor u Vladi Srbije. U slučaju Nemanje Kolesara to je, međutim, samo delimično tačno. Biografija je kratka, ali važna.
       Aktuelni direktor važne Agecije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka rođen je u Beogradu gde je 1998. godine završio Pravni fakultet. Sledeće se godine zaposlio u “Delti”, odakle nam, kako se svakodnevno iznova potvrđuje, stižu sve sami nezamenjivi kadrovi. Tamo je stekao iskustvo koje ga je preporučilo da već februara 2001. godine bude postavljen za portparola tadašnjem srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u čijem je kabinetu već posle desetak meseci napredovao do šefa kabineta.
       Posle burnog čišćenja, pa vraćanja, kadrova G17 plus iz saveta Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka i povlačenja bez pokrića lojalne Vesne Džinić sa njenog čela, Kolesar je imenovan za direktora ove važne finansijske institucije. Šta ga je preporučilo za to mesto? “On je pravnik, zna logično da razmišlja. Ima bankarsko iskustvo u Delti, a završio je i nekoliko važnih poslova kao onaj o prodaji Sartida ili posao u Boru”, rekao je odmah jedan ministar u vladi koji ima visoko ekonomsko obrazovanje. Svejedno što posao Sartid - US Steel još s vremena na vreme puni novinske stupce i što je ministar za privredu Aleksandar Vlahović, braneći se od nasrtljivih novinara, podsetio da Bor nikakav ugovor sa firmom “Debis” još nije potpisao, a da je i njegovo ministarstvo ponuđeni ugovor ocenilo “kao apsolutno neprihvatljiv”.
       Da je Kolesar specijalan čovek za specijalne privredne zadatke, potvrđeno je na još jednom poslu. Pred samu privatizaciju Cementare “Novi Popovac”, “kad su tamo počeli da raznose mašine i sve redom”, on je u sklopu uvedenih privremenih mera, postao predsednik Upravnog odbora fabrike koja je kasnije prodata švajcarskoj firmi Holcim.
       Oni što još misle da se neki red mora znati i u tranzicionoj revoluciji i da generala može ražalovati samo general, zaprepastili su se kad se u noći hapšenja Slobodana Miloševića novinarima i javnosti prvi obratio upravo Kolesar.
       Kad se svojevremeno velika delegacija Vlade Srbije vratila iz prve velike posete Nemačkoj, puna obećanja o velikim poslovima, na molbu za više informacija o jednom koji se ticao železnice, jedan je ministar ovog novinara kratko uputio “Pitaj Nemanju”. Od pre neki dan beslovesno pitanje “Koji Nemanja?” ne postavljaju ni sasvim neupućeni. Kolesar je, mada više ne radi u vladi ni kao običan državni službenik, što nikad nije bio, održao konferenciju za štampu u vladinom pres-centru. Potvrdio je da mnogo zna i da ga se zbog toga plaše. Pitanja nije dozvolio.
       Oženjen je. Govori tečno engleski.
      
       R. Ć.