Zašto se Dos danas meša u donošenje Ustava, kad nije Centralni komitet? Zašto nema izbora za konstituantu? Zašto se nelegitimno Jajce ne proglasi mućkom? Zašto se ne sprovede referendum o obliku vladavine? Zašto je Sretenje određeno za nepotrebni referendum, kad je Milošev Sretenjski ustav trajao samo mesec dana i bio je oktroisani ustav?

      Narod kaže: kad na Sretenje mečka vidi svoju senku, zima će još dugo potrajati
       Bliži se treća godina čudnovate vladavine Dosa, ili onoga što je od njega ostalo, a mi sa žaljenjem kažemo da je “demokratska vlast” uspela da ne promeni Ustav. Onaj Miloševićev, socijalistički. Prema tom ustavu, na koji se i današnja vlast, kad joj odgovara, poziva (primer: guvernera Narodne banke ne može da predloži šef države ali može neki skupštinski odbor), Srbija je socijalistička država, jer društveno uređenje jedne države određuje oblik svojine. U Srbiji dominira društvena, Ustav to priznaje, i tačka. Mi, dakle, živimo u socijalističkoj republici. Naši narodni poslanici zaklinju se pred državnim grbom sa crvenom zvezdom petokrakom.
       Ne bi bilo neobično da posle zakletve, u restoranu, u dobrom raspoloženju i društvu veselom, zapevaju - “U tunelu, usred mraka, sija zvezda petokraka...
       Ova država za tri godine nije dobila ni srpsku zastavu (sa svetloplavim poljem), ni srpski grb, ni srpsku himnu, ni narodni ustav. Umesto promene društvenog sistema i proglašavanja kapitalističke države (o društvenom uređenju je reč, o državnom nešto kasnije), govori se o reformama. Bez veze. Reforma podrazumeva izvesne promene nekog sistema, njegovo doterivanje, prilagođavanje svetu i vremenu, ali nije reč o tome da se stari sistem reformiše, nego ukine. Bez milosti. Sve ovo što ova vlast radi, danas, staje u jednu parafrazu: malo hteli, malo započeli...
       Posle više od dve godine, nakaniše se neki ljudi, sa Vladanom Batićem na čelu i do njega Stevanom Lilićem, da napišu novi ustav. Pisaće ga godinu dana. Kažu da je Balzak svoj debeli roman Sjaj i beda kurtizana napisao za nedelju dana. Priterali ga dugovi, morao je da žuri. Nas kao da ništa nije priteralo. Jeste, priteralo nas, gadno, ali trpimo.
       Ne prigovaramo mi što je stvorena Ustavna komisija, tako se to radi (i njen sastav obećava), ali ta reč - komisija (u narodu se govori i o komesiji), što etimološki liči na mesiti, umesiti, podseća na ono staro vreme kad smo od raznih komisija i komesara strepeli.
       Nešto drugo više smeta: kako je moguće da se na sastanku jedne političke koalicije, iza koje stoji samo deo birača, odlučuje o sudbini zemlje? Pobrkan je redosled, gospodo glavari.
       Evo kako se to nekad radilo. Godine 1920. kada je stvaran pravni poredak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i prvi Ustav novostvorene države, raspisani su izbori za ustavotvornu skupštinu. Ustavotvorna skupština (419 poslanika) izabrala je Ustavni odbor, na čelu sa M. Ninčićem. Pa je Ustavni odbor Ustavotvorne skupštine podnosio Skupštini predloge za izmene i dopune nacrta ustava. I mnoge stranke mogle su da daju svoje predloge. Ustav je usvojen na Vidovdan 1921. i dobio je naziv Vidovdanski ustav.
       Usvajanjem Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština pretvorena je posle, u običnu zakonodavnu. Sve što se posle događalo u jugoslovenskom parlamentu, posebna je priča.
       Vidovdanski ustav bio je legitiman i legalan. Državu je proglasio monarhijom, Karađorđeviće za naslednu dinastiju. Ovakvo državno uređenje ukinuće Drugi Avnoj, u Jajcu. Kako? Lepo. Na sednici Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (16-18. oktobar 1943) rešeno je da se Avnoj izjasni protiv povratka kralja u zemlju “dok narod, preko svojih slobodno izabranih (tako piše u dokumentu predstavnika), ne donese odluku o obliku vladavine”. Rešeno je i da se u sastav Avnoja izaberu članovi Centralnog komiteta, koji još nisu bili u njemu.
       Drugom zasedanju Avnoja nisu prisustvovali delegati iz Makedonije, dok su Srbiju predstavljali delegati iz vojnih jedinica. Tako je ukinuta monarhija: odlukom Centralnog komiteta, glasovima članova Centralnog komiteta i glasovima srpskih delegata iz vojnih jedinica.
      
       Posle rata, Broz će izbaciti parolu “Nećemo kralja, hoćemo Tita, narod se pita”, stupile su na scenu ćorave kutije i omogućile komunistima fenomenalni izborni uspeh. Plodove ćoravih kutija beremo i danas. Ali i takvi kakvi su bili, komunisti su ipak posle rata stvorili Ustavotvornu skupštinu (konstituantu), sa Kardeljem na čelu i glasom biologa Siniše Stankovića, koji još odzvanja svojom piskavošću (Proglašuje se Federativna Narodna Republika Jugoslavija...) odzvonili srpskoj istoriji i tradiciji. Broz je na proglašenje nove Jugoslavije došao u maršalskoj uniformi.
       Zašto se Dos danas meša u donošenje Ustava, kad nije Centralni komtet? Zašto nema izbora za konstituantu? Zašto se nelegitimno Jajce ne proglasi mućkom? Zašto se ne sprovede referendum o obliku vladavine? Zašto je Sretenje određeno za nepotrebni referendum, kad je Milošev Sretenjski ustav trajao samo mesec dana i bio je oktroisani ustav?
       Narod kaže: kad na Sretenje mečka vidi svoju senku, zima će još dugo potrajati.
      
       PETAR IGNJA