NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srpski spomeničari

(“Laserski krajputaš”, NIN, br. 2741)

      Šezdesetih je, kaže legenda, neka beogradska delegacija otputovala u Rim pa su ih domaćini proveli kroz Večni grad i upirući prstom pokazivali “Ovo je Koloseum, ovo Cezar, Neron...a ovo Musolini”. Naši su se prenerazili i za srce uhvatili ugledavši Dučea i užasnuti su pitali Italijane zašto nisu srušili spomenik mrskom tiraninu. A Rimljani odgovoriše: Da smo rušili spomenike svih svojih tirana, mi danas ne bismo imali šta da vam pokažemo.
       I pokojni dr Đinđić se sigurno u grobu okreće na vest da će njegovi samozvani čuvari imena i dela eliminisati spomenik Branislava Nušića sa skvera pored beogradskog Narodnog pozorišta, da bi njega Zorana erektirali na nasilno upražnjeni postament. I pita se filozof kako im nije jasno, tim olinjalim podrepašima, da će ako “ubiju” Akibu, i njega stradalnika jednog dana neko isto tako besprizorno pomesti sa platoa kod nacionalnog teatra i na dežurni postament nakalemiti nekog mnogo “zaslužnijeg građanina”. Možda nekog predsednika Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica.
       Stvari su se ovih dana ubrzale i zaoštrile sa neopozivom rešenošću nadležnih da bagerima sa lica zemlje uklone “staklenik” na Trgu Republike i na tom mestu podignu mauzolej- galeriju a u okviru ove mega kultur-akcije premeste Nušića, a usput i “nekrofilišu” Slaviju i po šesti put presele mošti Dimitrija Tucovića. Na sreću, njihovi su projekti tek u verbalnoj ravni pa se možemo nadati da će ih javnost naterati da naprasno ostvare kontakt sa stvarnošću i okanu se ćorava posla.
       Ali, aktuelni nadležni “umoglavci” grada Beograda očigledno umeju jedino da demoliraju i kazaće u propozicijama - možete mirna srca da iskopate Dimitrija Tucovića, navikao je, ali ne dirajte Mekdonalds, može nam se bombardovati o glavu ili nas neće primiti u NATO. I ne dirajte parking jer na njemu zgrćemo grdne pare. Preorite Tucovića, on može samo milom Bogu da se žali, a mi smo nebeski narod te imamo veze gde treba i ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine. Živela NeoSlavija. Koga uopšte briga što je osvedočeni antiratni aktivista Tucović podelio sudbinu svog naroda stajući na branik otadžbine. Učestvovao je u balkanskim ratovima 1912-1913. kao rezervni potporučnik i poginuo 1914. godine u Kolubarskoj bici u ratu Srbije protiv Austro-Ugarske.
       Da se razumemo, na Tucoviću, Nušiću, Đinđiću (lista, nažalost, nije konačna) brani se princip, brani se razum i odgovornost za budućnost i brani se identitet i dokazuje istorijska zrelost... Zamislite Pariz bez Konkorda, bez Napoleonovog groba u Domu invalida, zamislite tog pariskog genija koji bi uveravao sugrađane da će Bonaparteu biti lepo na groblju Perlašez pored Džima Morisona, šta fali. Zamislite London bez dominantnog vojskovođe Nelsona na Trafalgar skveru. Nije Nelson Biblija pa da ne može da mu se menja pozicija spomenika, zaključili bi premudro ovi Naši i ćušnuli Admirala daleko iza nekog plota....Doduše, u Beogradu bez Avalskog tornja kao simbola sve je moguće...
       Mogli bi ovi Naši da patentiraju mobilne spomenike “Beo-monumento-rolere” ili čak pokretne grobnice slavnih, pa da ih “paucima” (o trošku naslednika), po tačno utvrđenom redu vožnje, vuku po gradu do dnevnog odredišta. Onda bi Tucović, na primer, utorkom bio na NeoSlaviji (ako dobije vizu od otaca monumenta Prvog srpskog ustanka), sredom u Svetozara Markovića Street dok mu kolegu ne liše naziva ulice, četvrtkom na Novom Beogradu a za vikend bi poštovaoce, i bukete cveća i vence primao na Novom groblju. Nušić bi ponedeljkom bio na Trgu Republike, utorkom svoj na svome u Nušićevoj ulici, sredom na NeoSlaviji, pa na Zvezdari, i tako dalje... Duh predaka bi večno živeo među nama. Slava nam!
      
       JELICA STOJANČIĆ,
       Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu