Organizacije koje se bore za ljudska prava podržavaju pseudoverske zajednice i sekte koje lišavaju svakog svog člana osnovnih ljudskih prava i sloboda

      Vojnik po obrazovanju, Andrija Tadić je, kako kaže, završio sve visoke vojne škole u bivšoj Jugoslaviji, demobilisan 1997. godine i danas radi na RTS-u. Poslednjih sedam godina proučava fenomen sekti i njihov uticaj na naše društvo.
       - Na ovogodišnjem prijemnom ispitu za srednju školu, 26 adventista su zbog svog redovnog subotnjeg praznika test iz matematike polagali u ponedeljak, a pravoslavci su u nedelju, na prvi dan Duhova, jedan od najvećih pravoslavnih praznika, polagali ispit iz srpskog jezika i književnosti. To je presedan na koji nije reagovala ni Srpska pravoslavna crkva a kamoli Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Na ovom primeru se jasno vidi koliko tradicionalna verska zajednica nema nikakav društveni uticaj, a tu leži i razlog bujanja sekti u Srbiji. Teži se relativizaciji celog društva. Moto je: Nema apsolutnih vrednosti.
       Sekte svuda u svetu imaju veliku moć. Mogu da optuže svakog kako god žele jer imaju velika finansijska sredstva iza sebe, timove advokata, veliki broj političara, političke partije i čitav sistem nevladinih organizacija koje rade za njih.
       Problem je upravo u tome što kod nas ne postoji nikakva zakonska regulativa o sektama. Zakon iz 1993. koji je danas van snage, davao je mogućnost da svaka grupa građana registruje svoju versku zajednicu bez ikakvih posebnih kriterijuma. U svetu postoje dva koncepta. Američki u kojem se radi po tom principu, dakle svaka grupa građana se može verski organizovati, i to je potpuno liberalan odnos prema svakoj vrsti zajednica do momenta kada su vrednosti SAD ugrožene. Onda se i oni razračunavaju sa sektama na najrigorozniji mogući način. Evropski princip je nama bliži. Zasnovan je na poštovanju tradicionalnih religija. Tradicionalne verske zajednice se mogu registrovati, a ostale spadaju u drugi red, i zakonski se mogu sankcionisati. Setite se sukoba od pre pet godina, između tadašnje nemačke vlade i sajentologa. U Bavarskoj nije dozvoljeno državnim službenicima da budu članovi Sajentološke zajednice. Gube posao. To važi i za druge sekte. U Francuskoj su takođe zakonske mere rigorozne. U Grčkoj, isto. Kod nas se i dalje luta u ovoj problematici.
       Dok su narkotici poput LSD-a, ekstazija i druge sintetičke droge zapravo zloupotreba farmaceutske nauke, metode kojima se koriste sekte i novi psihokultovi predstavljaju klasičnu zloupotrebu savremene psihologije i neuropsihijatrije, kako bi se član sekte držao u potpunoj pokornosti. Imamo paradoks da organizacije koje se bore za ljudska prava i građanske slobode podržavaju udruženja i organizacije koje lišavaju svakog svog člana najelementarnijih, osnovnih ljudskih prava i sloboda.