NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zaključano za hakere

Kriptografija zasnovana na principima kvantne fizike izlazi u pelenama iz laboratorija i ulazi u carstvo realne tehnologije. To će veoma otežati posao svima koji provaljuju u banke podataka

      Biće sada dve godine od onog dana 2001. kad je Ričard Hjuz, fizičar u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos u Nju Meksiku, jednom motornom zapregom odvukao gotovo 12 000 kilograma teške instrumente na obližnje brdo koje je dotle služilo samo kao skijalište. Odatle je on laserskim zrakom poslao kodiranu poruku svojoj deset kilometara udaljenoj laboratoriji.
       Nije nepoznato da izviđači, na primer, već decenijama šalju kodirane poruke putem svetlosnih signala, ali Hjuz je za svoju poruku koristio specijalnu tehniku: kvantnu kriptografiju. Ona funkcioniše na principu kvantne fizike - da već i sam čin posmatranja uvek menja ono što je predmet posmatranja. Oslušnuti kvantnu poruku, to znači i promeniti sadržinu poruke, smesta signalizirajući, poput alarmnog zvona, da je tu i neki uljez. Čak i da neko veoma upućen uhodi sa strane, poruku ne bi mogao da dešifruje a da Hjuz ne bude obavešten o tome.
       Kvantna kriptografija sada izlazi u pelenama iz laboratorija i ulazi u carstvo realne tehnologije. Da li njen gvozdeni oklop znači i preterivanje? Konačno, i za standardno “kriptovanje” potreban je neki haker koji bi razneo kolosalne brojke, za šta bi i s najbržim kompjuterima bile potrebne hiljade godina. No, svakako nije bezbedno počivati na tim lovorikama. Kvantni kompjuteri koji su za sada još na projektnim tablama, mogli bi tako da pročešljavaju vreme da proračuni kojim se probijaju šifre budu stvar od nekoliko meseci, nedelja - možda čak i minuta ili sekundi. No, još uvek niko ne zna kako da napravi u punoj meri kvantni kompjuter, mada - ako bi ga neko smislio - potreba za kvantnom kriptografijom bila bi urgentna.
       Kvantna kriptografija načinila bi jednom zauvek kraj trci u naoružavanju sredstvima za kodiranje. Svejedno koliko bili brzi kompjuteri, nikada ne bi mogli biti dovoljno brzi jer bi se činom upada poremetili podaci, zavodeći uljeza na pogrešnu stranu. Da bi se razumelo kako to radi, neophodan je kratak ulazak u čudan svet kvantne fizike. Svetlost se, kaže ova nauka, sastoji od beskrajno malih čestica koje se nazivaju fotoni. Svaki foton poseduje određene karakteristike koje se mogu koristiti kao informacije, kao jedinice i nule u kompjuterima. Hjuz i drugi kriptografi više vole da se služe polarizacijom. Oni odašilju niz fotona koji predstavljaju “ključ” - broj koji služi da se otključaju naredne poruke. Da bi se iznašlo šta je ključ, osoba koja prima fotone šalje svaki od njih kroz filter, koji dozvoljava da prođe samo jedan od četiri tipa polarizovanih fotona, stvarajući niz koji se razlikuje od onog prvobitnog. Odašiljač i primalac onda upoređuju svoje fotonske nizove na način koji ne otkriva kakvi su oni, ali ipak omogućuje primaocu da dođe do ključa. Neki prisluškivač, međutim, razbio bi fotone, što bi primalac hitro otkrio.
       Dok je Hjuz shvatio ideju, ona je već napravila prodor među nekolicinom fizičara. Stiven Vizner, student Univerziteta Kolumbija, predložio je svoju zamisao još 1969, ali nijedne novine nisu to htele da štampaju. Za to se zainteresovao njegov klasni drug Čarls Benet i nekih desetak godina kasnije, na jednom seminaru u Portoriku, popričao je o tome sa Žilom Brasarom. Brasar i Benet sarađivali su na prvom nacrtu za odašiljanje kvantno-kriptografskih poruka i najzad došli do toga da naprave prvi eksperiment: dva sanduka, spojena s tridesetak centimetara optičkih vlakana, izmenjala su kvantno kodirane fotone. (Hjuz je modifikovao ovaj eksperiment za satelite - šaljući fotone vazdušnim putem umesto optičkim vlaknom). Godine 1999. grupa preduzetnika osnovala je u Njujork Sitiju Medžik teknolodžiz, s namerom da iziđu s komercijalnim proizvodom.
       Proizvod Medžik teknolodžiza nazvan je “Navaho”, prema američkim šifrantima iz Drugog svetskog rata koji su se služili jezikom Navaho Indijanaca za slanje kodiranih poruka. Medžik je razdelio uređaj koji šalje kvantno-kriptografske ključeve putem optičkog kabla, za probno korišćenje u nekim telekomunikacionim i finansijskim kompanijama. Firma planira da do kraja ove godine uređaj bude dostupan na tržištu po ceni od 50 000 dolara po jedinici. Endru Hemond, Medžikov šef za marketing i poslovni razvoj, predviđa da će tržište kvantne kriptografije od 500 miliona dolara u idućoj godini, narasti na jednu milijardu u sledeće tri godine.
       “Navaho” je u izvesnom smislu ograničen - jer reaguje na zvukove u pozadini, pa zahteva posebnu optičku liniju, a čak i u tom slučaju radi samo na razdaljinama do 30 milja ili manjim. Ali razdaljina neće još dugo biti ograničavajući faktor. Nikolas Gizin, fizičar na Univerzitetu Ženeva, nedavno je postavio rekord u odašiljanju kvantnih podataka - punih 67 kilometara razdaljine, putem optičkog kabla od Ženeve do Lozane. On očekuje da će se za njegov uređaj zainteresovati svi oni koji “visoko cene stepen sigurnosti” - a to su banke, agencije i državne ustanove. Obaveštajne službe takođe prate razvoj u ovoj oblasti. Mi ostali ne moramo da brinemo - još.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu