Festival je posle dugih deset godina “traganja za konceptom i izvorima finansiranja konačno pronašao svoj identitet u orijentaciji ka evropskom filmu”

      Deseti međunarodni filmski festival na Paliću, pored jubileja svakako se može pohvaliti i retkom priviligijom. Naime, 18. jula, ove godine, festival je zvanično primljen u Evropsku asocijaciju filmskih festivala. Tim povodom, direktor Otvorenog univerziteta (čitajte: izvršni producent festivala), Blažo Perović, istakao je da je festival posle dugih deset godina “traganja za konceptom, gabaritima i izvorima finansiranja konačno pronašao svoj identitet u orijentaciji ka evropskom filmu”. Jasnije festivalsko profilisanje veoma je pogodna okolnost u smislu pozicioniranja u Evropi i automatski garantuje da se od iduće godine deo festivalskog programa može dobiti direktno o trošku Evropske zajednice.
       Perovićevu merkantilnu tezu o evropskoj orijentaciji kao identitetu, selektor Takmičarskog programa, Borislav Anđelić argumentovao je neophodnošću da se Festival izmesti iznad uobičajene kolotečine filmskih festivala u Srbiji i Crnoj Gori koji se uglavnom zasnivaju na bioskopskim programima i da baš zato, na ovom festivalu neće biti glamura i spektakularne igre novog svetskog poretka, kao ni mašinerije virtuelne stvarnosti na nivou video-igre, što je više nego prepoznatljiv manir američke filmske produkcije, smatra selektor Anđelić i dodaje: “Ovogodišnji program je u znaku evropske kinematografije i predstavlja povratak sebi, svojoj suštini, onome što je bitisanje na ovim prostorima. U trci ka Evropi, kao temi dana, zaboravlja se da smo mi Evropa.”
       Nezaboravna uloga krunskog svedoka u svekolikom lament-oprostu “staroj bludnici” Evropi, ipak je pripala poljskom reditelju Kšištofu Zanusiju, ovogodišnjem dobitniku tradicionalne nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos razvoju evropskog filma. Govoreći o Evropi, koja se kao Feniks rađa iz pepela, Zanusi je apostrofirao tendenciju Evrope ka cikličnim izletima u depresiju, kao i to da ona nema evropski, već sanja američki san. Ipak, Evropa je sposobna da uči na sopstvenim greškama, dijagnostifikovao je poljski reditelj, i time šarmantno ozvaničio početak festivala.
       Međutim, ako samo za trenutak pokušamo da apstrahujemo manifeste, dijagnoze i ostale festivalske samodovoljne prognoze ostaje nam, kao jedino logično, da se zapitamo, šta nam to ovogodišnji festival na Paliću donosi u manifestnom?
       U okviru takmičarskog programa biće prikazano petnaest filmova domaće i strane produkcije. Festivalska publika do sada je imala ekskluzivnu priliku da pogleda ovogodišnjeg dobitnika Oskara, za najbolji strani film “Nigde u Africi” Karoline Link, kao i pobednika berlinskog festivala “U ovom svetu”, film Majkla Vinterbotoma, beogradskoj publici poznatijeg kao reditelja koji često pribegava eksploatisanju što literarnih, što pozorišnih predložaka, osobito kada je reč o stvaralaštvu Negijeve (Poljubac leptira) i Hardija (Džud-Zabranjena ljubav). Publika sa Festa rado će ga prepoznati kao autora fascinantog biopika “Zabava do kraja”, a sarajevska publika verovatno je već zaboravila njegov opskurni filmski izgred Dobrodošli u Sarajevo.
       U okviru Regionalnog programa zastupljene su dve nacionalne kinematografije: mađarska (selektor Eva Vezer) i hrvatska (selektor Branko Ištvančić). Subregionalni program ove godine, prema rečima selektora Saše Radojevića, apsolutni je omaž Želimiru Žilniku, reditelju i scenaristi, čija provokativnost kada je reč o ideološkim formulama, dosledno preispitivanje fikšn i fekšn elemenata i ignorancija autorskog narcizma, promovišu ovog etabliranog autora u jedinstvenu pojavu, evropskog kalibra.
       Program “Raskršća” selektora Nevenke Opačić, predstavlja svojevrsni kinematografski pačvork bivše SFRJ. Radovi autora Benjamina Filipovića (Mizaldo-kraj teatra) i Andreja Aćina (Margina), prikazani u okviru ovog programa, iako različiti u tematskom i stilskom pogledu, naročito su konvenirali palićkom auditorijumu, koji je za ovih nekoliko dana koliko festival traje, reklo bi se, uspeo da prepozna a potom i markira autentične favorite. Sve ostalo je, što bi se reklo, na dugačkom štapu. Na festivalu će ukupno biti prikazana osamdeset i četiri dugometražna igrana, kratka igrana, dugometražna dokumentarna i kratka dokumentarna filma. Festivalskoj oblapornosti nikad kraj!
      
       PERIŠA PERIŠIĆ